ROMANI

Knjiga Rumijeva mudrost - izabrane priče iz Mesnevije nudi izbor iz Mesnevije u savremenoj prozi. Kroz niz kratkih priča otvaraju se raznovrsne teme sa univerzalnim porukama kojima Rumi i danas očarava čitaoce pozivajući ih na promišljanje, samoposmatranje i unutrašnji preobražaj.

A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom – Aleksandar Deroko

Pred sam kraj XIX veka Beograd je bio više no upola manji od današnjeg, i to ako se izuzmu predgrađa, a računa samo varoš…

Tu sam se rodio i ja šest godina pre kraja prošlog veka. To je bilo na spratu više „Perola“, u Knez Mihailovoj ulici..

Aleksandar Deroko – A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom



Knjiga A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom predstavlja jedinstvenu pripovest o istoriji i duhu starog Beograda.

„...Ali, ljudi, na nesreću, ne mogu da izmisle svoje oslonce, ljubavnike i prijatelje, jednako kao što ne mogu da izmisle svoje roditelje. Život ih daje i uzima. Jedan od najvećih problema jeste da se u životu kaže: Da!”

Đovanijeva soba je nežna priča o ljubavi dvoje mladih Amerikanaca, Dejvida i Hele, i njihovog prijatelja Đovanija sa neočekivanim preokretom.

Ovim romanom se našoj čitalačkoj publici prvi put predstavlja Umberto Notari, snažna i borbena ličnost [...] treće Italije.

Snaga Notarijevog talenta dokumen­tovana je činjenicom da se u Italiji govori o notarizmu kao o nečemu što je specifično Notarijevo, o njegovom stilu, njegovom načinu pisanja, njegovom bizarnom biranju sižea. Protivnici označavaju to kao književ­nu spekulaciju, kao reklamu za bolju prođu, jer je on „spreman da oskvrne svetost groba i obeščasti devicu, samo da uzvitla buku oko svog imena i dela”.

Barbarogenije-Antibarbarus je delo koje oživljava ličnost i poslednje godine života čuvenog Ljubomira Micića, pesnika, prozaiste i osnivača književno-umetničkog pokreta zenitizam između dva svetska rata; kao i časopisa Zenit u kome su sarađivali mnogobrojni domaći ali i strani umetnici (Crnjanski, Vinaver, Petrović, Tokin, Matić, Majakovski, Jesenjin, Blok, Pasternek, Kandinski, Maljevič, Pikaso, Modiljani...).

Objavljeno je četrdeset i tri broja Zenita, „prvog balkanskog časopisa u Evropi i prvog evropskog časopisa na Balkanu”. O Zenitu se svojevremeno pisalo u Beču, Rimu, Berlinu i Pragu. Micić je, između ostalog, desetak godina živeo u Parizu, a posle Drugog svetskog rata vratio se u Beograd. Poznat kao zanesenjak, prznica i ličnost sklona antagonizmima, sukobljavao se sa mnogim umetnicima svog doba, a široj javnosti su najpoznatiji njegovi konflikti sa Miroslavom Krležom i Markom Ristićem, koji su zauzimali istaknuta mesta u komunističkoj Jugoslaviji.

Kraj života dočekao je, zaboravljen i marginalizovan, u nemaštini i bedi u stanu prepunom knjiga, časopisa i slika u jednoj ulici na Vračaru, gde su ga igrom slučaja pronašli u bunilu i prebacili u starački dom u Kačarevu kod Pančeva, u kome je preminuo 1971. godine.

Bajke za veliku decu su originalne kratke forme, minijature u kojima Zamjatin kroz veselu ironiju i oštru, otrovnu satiru, pa i grotesku dovedenu do apsurda, predočava strašnu karikaturu realnosti godina posle Oktobarske revolucije. U njima se susreću stvarnost i fantastika, folklorna stilizacija i filozofska misao, biblijski sižei i politički podtekst, crtice iz života i antiutopijska proročanstva.

Ovaj kultni avanturistički, istorijski, putopisni, autobiografski i etnološki roman vodi nas kroz krvavu vejavicu ruske revolucije i mongolske oslobodilačke borbe, sve do srži tajnog i tajanstvenog budističkog učenja o „Kralju Sveta” i „Agarti”, njegovom podzemnom kraljevstvu.

Remek-delo velikog i zaboravljenog srpskog pisca. ...Taj život, život jednog čoveka sa Balkana, odigravan u jednom čudnom vrtlogu nacionalnih, verskih, ideoloških, političkih i društvenih sukoba, strasti, međusobnog uništavanja, nemilorodnih sudbina, jezivih tragedija, često usred jedne herojske simfonije podviga i stradanja, želim ovde da evociram...

Povrtak u Brajdshed jedan je od kultnih kemp romana XX veka. Po ovom romanu snimljena je TV serija, a u glavnim ulogama se pojavljuju Džeremi Ajrons i Entoni Endrjuz. Povratak u Brajdshed opisuje život engleske aristokratske katoličke porodice, atmosferu Oksforda dvadesetih godina XX veka i život studenata homoseksualca kojima je bilo dopušteno da unište sami sebe kako bi svojim prijateljima priuštili malo glamura u svetu siromašnih i potlačenih.

Rođen u plemenitaškoj porodici, gospodar ogromnih feuda i mnogih palata pre Ruske revolucije, knez oženjen Irinom Aleksandrovnom, sestričinom cara Nikolaja II, svedok spletki i korupcije na carskom dvoru, Feliks Feliksovič Jusupov, pripoveda istoriju svoje porodice i istoriju koju je on stvarao one večeri kada je 1916, gonjen ljubavlju prema Rusiji i carskoj porodici, odlučio da ubije misterioznog monaha Grigorija Jefimoviča Raspućina.
Ovo je nezaboravna istinita priča o intrigama, ubistvu i osveti.

Dramatičan epski istorijski roman, utemeljen na istorijksim događajima, napisan u epistolarnoj formi.

"– Mehmed nije čovek – ponovio sam. – Možda je on anđeo tame, možda je on Onaj koji će doći. Nosi sve znake. Ali nemojte pogrešno da me shvatite, – dodao sam brzo – ako je on čovek, onda je on novi čovek, prvi od svoje vrste. S njim počinje novo doba, doba koje će poroditi ljude veoma različitog soja od onog kog mi poznajemo. Vladare zemaljske, vladare noći, koji u svojoj oholosti i prkosu odbacuju nebesa i biraju ovaj svet. Veruju samo u ono što im govore njihove oči i razum. U svom srcu ne priznaju ni čovečanske ni Božije zakone, njihov cilj je jedini zakon. Donose plamen i studen pakla na površinu zemlje i same snage prirode drže zauzdane.

Ne plaši ih ni beskonačnost okeana niti visina neba. Kada budu pokrili kopno i more, izgradiće sebi krila, u svojoj ludoj žeđi za znanjem, kako bi mogli da odlete do zvezda i pokore čak i njih. Mehmed je prvi čovek te vrste. Kako zamišljate da mu se suprostavite?

– A zapadne zemlje? Unija?
– Noć će progutati zapadne narode zajedno sa Konstantinopoljem. Konstantinopolj je poslednje svetlo, poslednja nada hrišćanstva. Ako dozvole da se ugasi, zaslužiće svoju sudbinu.
– A kakva će biti njihova sudbina? – upita on. – Izvinite, gospodaru, ali voleo bih da znam kako bih se pripremio.
– Telo bez duha – rekoh. – Život bez nade, ropstvo čovečanstva, tako beznadežno robovanje da robovi više neće ni znati da su porobljeni. Bogatstvo bez sreće, obilje bez snage da se u njemu uživa. Smrt duha."

Roman "Bagatele za jedan pokolj", verovatno je najkontraverzniji roman XX veka, roman je zabranjen u Francuskoj. "Bagatele za jedan pokolj" tesko su svodljive na antisemitizam. To je delo u kome su, sva Selinova poetika i stil bili u sluzbi prikaza grandiozne, brutalne tragedije evropskog čoveka, dovedenog na rub opstanka.Teško je se odupreti utisku danas, da naša stvarnost ne demantuje taj pad. Okupirana i ponižena Evropa danas liči na Selinova najcrnja predviđanja. Sama slika današnje Evrope rehabilituje Selina i daje mu za pravo.

Roman o sazrevanju mladica u procepu između militarističke discipline i razuzdane čulnosti i seksualnog oslobađanja.