U istorijskoj priči Bleza Sandrara, Johan Avgust Suter napušta ženu i četvoro dece i ukrcava se na brod koji plovi za Ameriku. Nakon nekog vremena provedenog tamo, i dosta finansijskih poteškoća, postaće prvi američki multimilioner, no njegove nevolje počinju otkrivanjem zlata. Splet okolnosti i pakao birokratije koji će trajati godinama dovode do paradoksa s kojim će se junak ove priče suočiti.
Kada putujem po svojoj sobi retko kad idem pravom linijom; od stola odlazim do slike koja se nalazi u uglu: otuda prolazim ukoso kako bih došao do vrata; ali, ma koliko zaista na polasku imao nameru da dođem do njih, ako na putu naiđem na fotelju, ne učinim tako, nego odmah sednem u nju...
Huan Manuel de Prada rodio se u Baskiji 1970. Detinjstvo i mladost proveo je u Samori. Mada je završio studije prava, jedina profesija kojom se bavi je književnost. Redovno sarađuje u dnevnim listovima. Piše priče, kritiku i prevodi. Dobio je mnoge književne nagrade. Posle knjige Pičke objavio je zbirku pripovedaka Tišina na sličugama (El silencio del patinador) i roman Junakova maska (Las máscaras del héroe). Ova tri dela učinila su ga najboljim piscem svoje generacije. Njegov poslednji roman Oluja (La Tempestad) dobio je uglednu špansku nagradu Planeta za 1997. godinu. Knjiga Pičke imala je brojna izdanja u Španiji i u svetu. Neko će ovu knjigu shvatiti kao postmodernističku igru, ali ona u suštini jeste igra sa jednom temom koja je okosnica svih umetničkih žanrova, ali i okosnica svakodnevnog, političkog, kulturnog, marketinškog, andergraund života. Ovu temu Prada je maestralno varirao, tako da čitava ideja dobija jedan furiozan, impulsivan, fantazmagoričan i čudesan oblik.
Dejvid Herbert Lorens bio je engleski pisac s početka XX veka čiji plodan i raznolik rad uključuje romane, kratke priče, pesme, scenarije za predstave, eseje itd. Rođen je u siromašnoj porodici 1885. godine, a već je u školi počeo da pokazuje znakove izuzetne inteligencije i kreativnosti. Zbog svojih stavova, Lorens je stekao mnogo neprijatelja i trpeo je cenzuru, tužbe i klevetanje svog rada što je dovelo do toga da ode u svojevoljno „izgnanstvo“. U vreme njegove smrti, smatran je za izopačenika, zbog erotske tematike i sadržaja njegovih dela.
