SAVREMENI ROMAN

Mihailo Petrović Alas bio je osnivač naše matematičke nauke, ali i vaspitač i učitelj čitavih naraštaja naših matematičara. Sa izvora velike nauke, francuske matematike s kraja XIX veka, on je usvojio mnoge nove ideje koje vode ka stvarnom napretku nauke. On je jedini srpski matematičar koji je ušao u krug sto najznamenitijih Srba.

Obeležavajući 100 godina od smrti Laze Kostića, Zavod za udžbenike objavljuje neobičan i duboko promišljen i proživljen roman Laure Barne Crno telo. Povezujući tradicionalno i moderno, romantični 19. vek i savremeno doba puno teskoba, dilema i još nerazjašnjenih tajni ljudskog postojanja, traganja za dobrim, nasuprot borbi protiv zla, Barna ispisuje koliko omaž velikom piscu, toliko i hroniku o jednoj određenoj ljubavi i svim ljubavima sveta, o porodičnim odnosima i spoznaji samoga sebe. Dosledna sebi, i u ovaj roman unosi meditativne pasaže, lirske refleksije, setu svoje rodne Vojvodine i vezu sa srpskom književnom tradicijom.

Ovaj pisac bekstva i traženja spasa, čiji je junak opijen samoćom, koja ga, sa neurozom uništava, kroz istog Žana Dezesenta, već se interesuje za natprirodno i neobično, za spiritualno i sl. Vidljiv je njegov prezir i odvratnost prema vulgarnosti i osrednjosti svake vrste... Knjiga „Na putu” opisuje Uismansovo traženje, njegovo preobraćanje u katolicizam i kraj njegovog duhovnog putovanja. - Mihailo Pavlović

Uoči prošlogodišnjeg beogradskog oktobarskog sajma knjiga, u čast glavnog gosta ovog sajma - Portugalije, objavljen je niz prevoda sa portugalskog jezika, među kojima se po značaju posebno izdvaja Antologija portugalske kratke priče, koju je priredila i prevela Jasmina Nešković, koja kao prevodilac, već tri decenije predano radi na razvijanju veza i odnosa sa portugalskom književnošću i kulturom. U ovaj antologijski izbor uvrštena su vrhunska pripovedačka ostvarenja najznačajnijih autora savremene portugalske književnosti. Bez obzira na osobene i različite stvaralačke pečate, sve priče iz Antologije mogu se podvesti pod jedan zajednički imenitelj. Sve one, naime, govore o otuđenosti, o teskobi življenja, o egzistencijalnom položaju jedinke u svetu. Sve su to priče apsurda i mučnine, kroz koje provejava suštinski pesimizam, karakterističan ne samo za celokupnu portugalsku književnost već i za portugalski mentalitet uopšte.

U poznatim, teškim i skorašnjim godinama tzv. međunarodnog embarga u Beograd se, i to naravno na prvi pogled, zaljubio ugledni francuski publicista Žan Kristof Buison, koji ga je te 1996. otkrio kao izvorište nepresušne pozitivne energije, izuzetne kulturne tradicije i neuništivog slobodarskom duha, i sve to potom utkao u knjigu koja se zahvaljujući Zavodu za udžbenike pojavila i na srpskom jeziku. Buisonov Roman o Beogradu je originalno i sasvim francusko viđenje prošlosti naše ali evropske prestonice, kakav je za mnoge njegove posetioce, taj čudesni grad podno i iznad ušća Save u Dunav. Autorovo zanimanje za srpsku istoriju, poznato je još pre ovog romana, kada je po završetku studija istorije, na nagovor svog dede, inače De Golovog saborca, napisao biografiju generala Draže Mihailovića, koja ne samo da je Buisonu donela više nagrada, već je doživela neočekivani tiraž u više od 15000 primeraka.

putopisi i reportaže

evropski putopisi i reportaže

Njegov najgori neprijatelj je protok vremena: jer, na taj način ljudi koje on širom sveta progoni, umiru nekažnjeno prirodnom smrću, od starosti. On je poslednji lovac na naciste: Efraim Zurof, istoričar rođen 1948. u Njujorku, stručnjak za istoriju šoe i od 1986. direktor Centra Simon Vizental u Jerusalimu.Počev od 2002, otpočeo je široku kampanju nazvanu "poduhvat Poslednja prilika". Cilj mu je da otkrije što veći broj nacista u Evropi, pre nego što bude prekasno. Do danas je Efraim Zurof pronašao, u 22 zemlje, ukupno 2.884 lica osumnjičenih da su bili nacisti ili njihovi saučesnici. Ovu potragu bez predaha smatra zadatkom kojim odužuje dug istoriji i sećanju na žrtve.