SLIKOVNICE 9-12

Četiri grada: Srcegrad, Grad mudrosti, Grad duše i Grad nade održavaju mir u svetu. Njihovi čuvari revnosno obavljaju svoj zadatak. Srce ispunjava građane ljubavlju, Mudrost slaže kockice sa odgovorima na sva životna pitanja, Duša održava ravnotežu u krugu kojim se kreću sve duše, a Nada se brine da je sidro nade duboko ukorenjeno u svim ljudima. Jedna duša, međutim, nema mira. Šta li će se desiti kada usamljeni čarobnjak Franc građane Srcegrada potkupi zlatom i povede u pobunu? Da li će mu poći za rukom da naruši mir u svetu?

Svetski klasici za decu izraz je težnje njenog tvorca, Rade Ilić (dugogodišnje profesorke književnosti i spisateljice), da se upoznavanjem s najvećim imenima svetske književnosti i susretom s najčuvenijim junacima postavi temelj čitanju i izučavanju književnosti u odraslom dobu, građen na energetskom preimućstvu dece koje se može pretočiti u perpetuum mobile odakle će poteći snažan poriv za preuređenje sveta haotičnih vrednosti i dalje izgrađivanje jednog novog i boljeg sveta. Hamlet, vitez tužnog srca, rastrzan između sopstvene prirode i stavova i spleta društvenih i porodičnih okolnosti, kao lopta se kotrlja od oštrog do još oštrijeg ugla svoje sudbine, tražeći izlaz i pomoć. Od jednog radosnog, nadahnutog ljubavlju prema Ofeliji, naglašeno poetičnog, pričljivog, sklonog nadmudrivanju, druželjubivog i visprenog mladića ¦ pojavljuje se promenjeni Hamlet, rastrzan, podozriv, nepoverljiv, rastrojen, koji se ne snalazi u najneočekivanijim događajima....

Početna ideja u osmišljavanju i realizaciji edicije Svetski klasici za decu, jeste pokušaj da se jaz u obrazovanju i vaspitanju premosti u najranijem detinjstvu. „Don Kihot“ Migela de Servantesa, reBROŠ-delo španske književnosti, po broju objavljivanja i prevođenja zauzima prvo mesto do Biblije. Posle 1. izdanja 1605. g., stiče ogromnu popularnost koja ne jenjava ni u današnje vreme u krugovima dobrih znalaca vredne literature. Brojna su značenja i tumačenja koja se mogu otkriti i kroz na izgled bezazlenu knjigu-slikovnicu „Don Kihot“: da knjiga može da zaludi čitaoca, da treba sačuvati trezvenost i misliti logički, pratiti i prihvatiti pravu meru svojih mogućnosti u svakoj prilici, ne odstupati van granica uobičajenog i normalnog ponašanja, ne odustajati pred preprekama, biti razumno uporan.