SOCIOLOGIJA

Predmet knjige je politička upotreba smrti, leša i groba. Ovaj drugi problem sigurno bi bio jednostavniji da su šarolike upotrebe smrti lako prepoznatljivi deo ideologija koje propisuju društvenointegrativne vrednosti kojima treba uokviriti smisao okončanog življenja. Ali nije reč samo o državi, nego i o društvu. Tanatološki sadržaji su uvek deo i manje upadljivih vrednosti na kojima počiva širi moralni poredak. Smrt, naime, ne koriste samo političari, nego ova ima važno mesto i u široj simboličkoj strukturi opštenja i kod pravdanja moći raznih društvenih autoriteta. Upravo stoga što se značajni mrtvi neretko svojataju kao integrativni simboli raznih segmenata poretka živih, treba istraživati njihovu direktnu i posrednu političku ulogu. Kritička tanatologija ide korak dalje i istražuje društvene nejednakosti kod umiranja i ideološku upotrebu smrti.

Srećni ljudi imaju loše pamćenje i bogato sećanje, Drugim rečima, kritični su prema grupnim i ideološkim slikama prošlosti i kadri da izgrade samostalni odnos prema istoriji. Bez pamćenja svakako ne bismo mogli zamisliti vreme. Međutim, pamćenje svesno i nesvesno iskrivljava ono što se ne može vratiti. U sećanju prošlost nije mrtva, već upotrebljiv i aktivan sadržaj. Upravo u tome leže i mogućnosti manipulacije. Kritička kultura sećanja nastoji da pokaže uzroke i obrasce raznovrsnih potreba prošlosti. U ovoj knjizi su pokazani razni mehanizmi iskrivljavanja prošlosti. To se ne postiže samo čuvanjem određenih sadržaja, već i zaboravom drugih. Drugim rečima, kako se i zašto zaboravlja ono što je za vladajuće grupe nekorisno, ali i ono što je za grupu nefunkcionalno, a za pojedinca nelagodno? Rečju, treba demistifikovati selektivno pamćenje i organizovani zaborav