KULTURA SEĆANJA

U svetu u kojem algoritmi, mediji i društvene mreže svakodnevno prepravljaju našu sliku stvarnosti, Moć percepcije – kada stvarnost izgubi bitku razotkriva kako nastaju paralelne istine, kako se emocija pretvara u dokaz, a narativ u zamenu za realnost. Knjiga pokazuje na koji način se naš um, navike i digitalno okruženje koriste da bismo poverovali u ono što je ubedljivo, a ne u ono što je tačno.

Knjiga ne nudi utešne odgovore, već jasno strukturisanu analizu i skup principa „perceptivne pismenosti“ – kako da prepoznamo manipulaciju, sačuvamo autonomiju mišljenja i obnovimo minimalan konsenzus oko činjenica.

Ovo je knjiga za sve koji žele da razumeju kako se danas proizvodi saglasnost, kako se ruši zajednički svet činjenica i kako se (još uvek) može braniti lična sloboda prosuđivanja. I za sve one koji ne pristaju da im istinu određuje algoritam, da im mišljenje zamenjuju tuđi narativi i da odustanu od razlike između onoga što je ubedljivo i onoga što je stvarno.

Zbornik radova Sa one strane granice nastao je povodom pedesetogodišnjice od objavljivanja knjige Granice rasta (1972) u kojoj je tim sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu proučavao način na koji ljudi eksploatišu Zemljina bogatstva. Taj izveštaj, koji je iz temelja promenio način na koji sagledavamo uticaj čovečanstva na planetu, naručio je Rimski klub. On je uzdrmao svet, podsetivši nas da živimo na planeti sa ograničenim resursima, da bi nas zatim odlučno vratio u sadašnjost i trezveno usmerio pogled ka budućnosti. U knjizi Sa one strane granice članovi Rimskog kluba upozoravaju, 50 godina posle, donosioce odluka na globalnom nivou da je protraćeno pola veka dragocenog vremena. Autori radova postavljaju pitanja: da li je čovečanstvo zaista usvojilo lekcije iz „Granica rasta”? šta smo naučili u međuvremenu? šta možemo učiniti sada? da li postoji način da izbegnemo pad? Ideja vodilja svih radova je davanje smernica na koji način da se ublaže posledice neizbežne tranzicije ka održivom svetu. Budućnost nije unapred data mapa, već put koji otkrivamo dok njime hodimo.

Obavezni vojni rok u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) stvarao je među mladim muškarcima veze koje su nadilazile etničke, verske i dru-štvene podele. Ove veze opstale su čak i nakon užasnog nasilja devedesetih godina, kada su se mnogi od tih muškaraca našli na suprotnim stranama linije fronta. U knjizi Utopija uniforme, Tanja Petrović se oslanja na sećanja i arhive desetina bivših vojnika JNA da bi pokazala kako je iskustvo vojnog roka oblikovalo ideje o budućnosti, forme kolektivnosti i odnose između države i pojedinca koji se suštinski razlikuju od onih koji preovlađuju u postjugoslovenskoj realnosti.

Beleška o autorki:
Tanja Petrović je naučna savetnica na Institutu za studije kulture i sećanja
ZRC SAZU u Ljubljani. Zanimaju je značenja i upotrebe jugoslovenskog
socijalističkog nasleđa u postjugoslovenskim društvima, kao i kulturni,
jezički i politički procesi koji oblikuju realnost ovih društava. Autorka
nekoliko knjiga, među kojima su i Yuropa: Jugoslovensko nasleđe i politike
budućnosti u postjugoslovenskim društvima i Srbija i njen jug: ’Južnjački
dijalekti’ između jezika, kulture i politike.

Mozgovi naše dece bombardovani su sve većom količinom smeća. Razvijaju sve manje istinskih prijateljstava sa vršnjacima i veze sa prirodom. Ograničenja tokom korone su dodatno povećala konzumaciju medija. Video-snimci, igre, i pre svega internet mogu se opisati kao najveće deponije smeća na svetu. Dečje sobe možda ostaju čiste, ali njihovi mozgovi se sve više pune otpadom, do te mere da danas psiholozi i stručnjaci za istraživanje mozga više nego ikad pritiskaju dugme za alarm.

Ova knjiga predstavlja istoriju srpsko – hrvatskih odnosa od druge polovine 19. do prve polovine 20. veka. To je 65 godina sukoba i žestokih političkih borbi, ali i godina koje su sa sobom donele saradnju, zajedničke snove i ideale. U vrtlogu nacionalnih borbi našli su se Stjepan Radić i Svetozar Pribićević, a njihovi odnosi prema onoj drugoj naciji ključni su za razumevanje i njihovog vremena i decenija koje su ispratile 20. vek.

Karl Manhajm i sociologija znanja kao samorefleksija društvenih nauka! Ova knjiga je nastala iz dva razloga. Prvi je proistekao iz neophodnosti samorefleksije društvene nauke nakon pada Berlinskog zida i marksizma što predstavlja značajno pitanje za naučno-filozofsku zajednicu Istočne Evrope. Drugi razlog je u nameri da se ispravi poništavanje ili skrivanje problema koji je sadržan u delu Karla Manhajma "Ideologija i utopija (1929)".

Verovatno sigurno je knjiga o svetu u kojem sigurnost postoji samo kao iluzija. Kroz spoj teorije verovatnoće, psihologije, geopolitike, finansija i savremene tehnologije, autor nas vodi na putovanje koje otkriva zašto se stvari koje su delovale neizbežno često nikada ne dese i kako prepoznati priliku i snagu upravo u toj neizvesnosti.

Kroz živopisne primere od američkih izbora, preko crnih labudova na tržištima, do iluzije sigurnosti u ličnom životu, ova knjiga pokazuje kako svet funkcioniše drugačije od naših očekivanja i intuicije.

Umesto da bežimo od nesigurnosti, autor nas uči kako da je prihvatimo, razumemo i iskoristimo kao prednost u borbi za svoje ciljeve.

Ako ste ikada verovali da imate nešto sigurno u rukama i izgubili ili ako želite da naučite kako se uspeh gradi na verovanju u proces, a ne u garancije, Verovatno sigurno je knjiga za vas.

Komšić nas u jednom sociološkom trileru uvodi u dinamiku katastrofe. Ima tu dosta „državnog razloga“ i „decizionizma“ – tih čarobnih štapića Karla Šmita, koji se prelamaju kroz „razistoriju“ Dobrice Ćosića i njene derivate… Komšić je na pravom tragu da je „AB revolucija“, uz sve pogodno istorijsko nasleđe kao uslova iluminacije, prilično unikatna i još nedovoljno shvaćena… Poučna je ovo studija. Može se reći i katarzična. - Zoran Panović, sociolog

Pisalo se i ranije o temi studije „Refleksije velikog propadanja“… nikada dosad ovako sistematično, kao što je učinio Komšić… O metodologiji i dometima više će reći ljudi iz struke… ja ću ovu belešku završiti parafrazom rečenice iz Otkrovenja Komšićevog imenjaka, Jovana: „Ko pročita ovu knjigu, u ustima njegovim biće slatka kao med, ali će u utrobi njegovoj biti gorka kao pelen.“ Ali onom ko je pročita biće još gorča, a neće znati zašto je gorko. - Svetislav Basara, književnik

Pisac je izričit: kriza pojma prethodi krizi stvarnosti. Nije jezik uslovljen stvarnošću, već upravo jezik propadanja priprema samu propast… Posebno je važna Komšićeva rasprava u kojoj, s jedne strane, strpljivo razgrađuje postavke Karla Šmita, tvorca Nirnberških zakona. S druge strane, nije ga mrzelo (jer Komšić zna gde se krije teorijska riznica) da čita neutešno dosadna politička smatranja Dobrice Ćosića i tumači ih u šmitovskom ključu. - dr Ivan Milenković, filozof

Iznimno značajna knjiga Jovana Komšića odlikuje se visokom razinom konzistentnosti i konzekventnosti, te – što je od posebne važnosti – jasnim i čitkim stilom pisanja, što je čini dostupnom široj obrazovanoj javnosti, uključujući, vjerujem, i mladim generacijama, kojima bi u njoj sadržani izvodi, činjenice i argumenti morali djelovati prosvjetljujuće i otrežnjujuće… Komšić je ovom knjigom afirmirao ideju političke teorije kao neophodnog oružja za bolji svijet, te identitet istine kao domovine vlastite duše. - Prof. dr sc. Lino Veljak, filozof, red. član IANU BiH

Knjiga Toksični odnosi ima za cilj da čitaocu pomogne da razvije poverenje u sebe, uprkos toksičnim odnosima koji putem različitih oblika manipulacije sve to ruše.

U knjizi su navedeni primeri osoba koje su prošle put izlaska iz toksičnih odnosa, kao i umetnička dela u kojima se prepoznaju likovi sa psihopatskim osobinama. Puna je sistematično prikazanih i realno primenjivih korisnih saveta koji proizlaze iz prakse i rada sa ljudima.

Toksični odnosi autora Radmila Bodiroge sveobuhvatni je vodič koji integriše teorijsko znanje sa praktičnim iskustvom za sve koji žele da prošire i prodube put izlaska iz toksičnih odnosa i izgrade zdrave odnose.

Naš um je bojno polje.Ako želimo da pobedimo, moramo znati kako se vodi bitka.

Jedno od posebnih obeležja modernog sveta, uočava francuski mislilac i ezoterik Rene Genon u svom delu Kriza modernog sveta jeste raskol do koga je došlo između Istoka i Zapada. Podela je opravdana i „ne može se ozbiljno dovesti u sumnju“. Istina je da su oduvek postojale brojne i različite civilizacije, koje su se razvijale na sebi svojstven način. „Razlika“, međutim, ne znači i „suprotnost“: između veoma različitih civilizacija mogu postojati istovetnosti, „s obzirom na to da sve počivaju na istim temeljnim principima i predstavljaju tek njihove primene uslovljene različitim okolnostima“.

Knjiga HOMO ECRANIS namijenjena je kako stručnoj, tako i laičkoj javnosti, posebno mladoj populaciji s kojom su, ujedno, saradnja i razgovor najinspirativniji, posebno u kontekstu izazova koje „hipermedijirano društvo nosi“. ." Homo ecranis, naime, kroz širi kulturni, zapravo holistički, pristup medijima otvara nekoliko pitanja o njihovoj ulozi u društvu (u procesu socijalizacije, „prevrednovanja“ društvenih normi, etičkih i estetskih standarda, tj. uticaj medija na dekonstrukciju identiteta), aktuelna kultura spektakla, problem manipulacije u medijima, medijska (ne)pismenost itd.