Autor pokušava da „isprati“ razvoj nauke o književnosti, književnih rodova i vrsta polazeći od antičkih osnova, postavljenih pre svega u delima Platona i Aristotela (s posebnim osvrtom na Aristotelov pojam katarze i njegovo kasnije tumačenje), kroz srednji vek sve do naših dana. U tom pokušaju on i uspeva: naime, erudicija i lucidnost, ništa manje i zavidna pismenost i „načitanost“, te dar da na razumljiv i sažet način izloži tuđe i svoje ideje, omogućuju mu da da pregledan i precizan opis tog razvoja, zbog čega će ova knjiga svakako biti nezaobilazan priručnik za sve studente koji imaju nameru da se bave teorijom i istorijom književnosti uopšte, ili pak nekih njenih posebnih vrsta i žanrova
