TRILERI/MISTERIJE

PATRIŠA HAJSMIT
1921-1995

Možda najveći pisac psiho-trilera u svetskoj književnosti, rođena je 19. januara 1921. godine u Teksasu. Prvi roman, Stranci u vozu, napisala je u svojoj 27. godini. Vršnjakinja Selindžera i Bukovskog, objavila je ukupno 22 romana, od kojih su mnogi ekranizovani.
Riplijeva igra (1974) roman o borbi za sopstveni život, borbi protiv mafije, borbi da se spase brak, jedno je od najboljih dela Patriše Hajsmit. Vim Venders je odmah nakon pojave knjige snimio film Prijatelj iz Amerike, a Liliana Kavani je 2002. god, režirala novu verziju, u kojoj Riplija glumi Džon Malkovič.

„Ne mogu da smislim ništa prikladnije što bi pokrenulo maštu da se uzburka, da luta, da stvara, od ideje – činjenice – da bi svako pored koga prođete na ulici mogao da bude sadista, kompulsivni lopov ili čak ubica. . . “ – Patriša Hajsmit

„Prijatan je osećaj natera mafiju da ponekad uvidi kako im ljudi mogu zada udarac. . . “
Tom Ripli

U romanu Riplijeva igra pojavljuje se jedan novi Ripli, bitno različit od dvadeset godina mlađeg junaka romana Talentovani mister Ripli. Pred nama je neustrašivi borac protiv mafije, demon i spasitelj, jedan od velikih likova književnosti. „Tom je mrzeo mafiju, njihovo zelenaštvo, ucenjivanje, njihovu prokletu crkvu, kukavičluk u večitom delegiranju prljavih poslova na podređene, tako da zakon nije mogao da se dočepa krupnijih gadova među njima, niti da ih strpa iza rešetaka. . . “
„A nadam se da ništa sebi ne prebacujete s moralne tačke gledišta. Ti ljudi su takođe ubice. Često su ubijali nedužne ljude. Zato smo uzeli zakon u svoje ruke. Mafija bi se prva složila da ljudi treba da uzmu zakon u svoje ruke. Na tome i počivaju. . . “ – Tom Ripli

U ovom delu, jednom od svojih najzrelijih romana, velika usamljenica Patriša Hajsmit promoviše pozitivne vrednosti: prijateljstvo, ljudsku solidarnost, porodičnu ljubav. S velikom naklonošću i toplinom piše o maloj porodici čestitog Džonatana (koji je u suštini glavni junak knjige), o njegovoj ženi Simon i dečaku Žoržu. Brutalni obračuni s mafijom (pogotovo onaj već čuveni u vozu Minhen- Pariz) u senci su loma u porodici, kada Simon otkrije da Džonatan vodi dvostruki život, ne znajući da se on time žrtvuje za nju i sina. . .
autor ilustracije na koricama Eddie Peña

Patriša Hajsmit, verovatno najveći pisac psiho-trilera u svetskoj književnosti, rođena je 19. januara 1921. godine u Teksasu. Prvi roman, Stranci u vozu, napisala je u svojoj 27. godini. Vršnjakinja Selindžera i Bukovskog, objavila je ukupno 22 romana, od kojih su mnogi ekranizovani. Imala je sreće da je po Strancima u vozu snimljen vrlo uspešan film u režiji Alfreda Hičkoka, odmah nakon što je knjiga objavljena. Pisala je i veoma uspešne romane koji ne spadaju u krimi-žanr (Editin dnevnik, Cena soli).

Po njenom najčuvenijem romanu Talentovani mister Ripli snimljen je francuski film „Plein soleil“ (1960), s Alen Delonom u glavnoj ulozi, dok je u verziji koju je režirao Antoni Mingela 1999. glumio Met Dejmon. Netflix serija po romanu dobila je ove godine četiri nagrade Emi.Po rečima Patriše Hajsmit: „Ne mogu da smislim ništa prikladnije što bi pokrenulo maštu da se uzburka, da luta, da stvara, od ideje – činjenice – da bi svako pored koga prođete na ulici mogao da bude sadista, kompulsivni lopov ili čak ubica. . .

„Veliki deo talenta Patriše Hajsmit da se uvuče čitaocu pod kožu potiče od njenog stvaranja psihološki verodostojnih, mada često monstruoznih likova, da bi nas usput namamila da ih prigrlimo. . . “

Paule Hokins

PATRIŠA HAJSMIT

1921-1995

Verovatno najveći pisac psiho-trilera u svetskoj književnosti, rođena je 19. januara 1921. godine u Teksasu. Prvi roman, Stranci u vozu, napisala je u svojoj 27. godini. Vršnjakinja Selindžera i Bukovskog, objavila je ukupno 22 romana, od kojih su mnogi ekranizovani. Imala je sreće da je po Strancima u vozu snimljen vrlo uspešan film u režiji Alfreda Hičkoka, odmah nakon što je knjiga objavljena. Pisala je i veoma uspešne romane koji ne spadaju u krimi-žanr (Editin dnevnik, Cena soli).

Knjiga Stranci u vozu (Strangers on a Train), kao da je izašla iz čuvene novele Roberta Luisa Stivensona „Doktor Džekil i mister Hajd“. U borbi dobra i zla junak na kraju ipak podlegne imamentnom zlu u sebi. Roman o ubicama i njihovoj sudbini počinje slučajnim susretom dva mlada čoveka u vozu, i taj susret će pokrenuti užasan lanac događaja koji će potpuno promeniti život i ličnost glavnog junaka. Izmučen strahom i krivicom, on će doživeti rascep ličnosti i radiće ono na šta nikad nije ni pomišljao. Po rečima Patriše Hajsmit: „Ne mogu da smislim ništa prikladnije što bi pokrenulo maštu da se uzburka, da luta, da stvara, od ideje – činjenice – da bi svako pored koga prođete na ulici mogao da bude sadista, kompulsivni lopov ili čak ubica. . . “

„Veliki deo talenta Patriše Hajsmit da se uvuče čitaocu pod kožu potiče od njenog stvaranja psihološki verodostojnih, mada često monstruoznih likova, da bi nas usput namamila da ih prigrlimo. . . “

Iz pogovora Paule Hokins

tonu, gde je napisao oko 20 krimi-romana, i već sa prvim Prijatelji Edija Kojla (The Friends of Eddie Coyle) iz 1970, postigao veliki uspeh. Ubrzo je snimljen istoimeni film Pitera Jejtsa, sa Robertom Mičamom i Piterom Bojlom. Poznati američki pisac Elmor Leonard rekao je da je to najbolji krimi-roman koji je ikad napisan, i za Higinsa da je Dikens bostonskog podzemlja. Kao advokat i novinar, Higins je dobro poznavao milje u kome se odvija radnja većine njegovih romana. Veliki majstor dijaloga, postigao je da ispriča čitav zaplet kroz razgovore iz kojih saznajemo šta se dešava, šta se desilo i šta će se desiti, i kroz koje upoznajemo protagoniste i njihov život. Higins ne sudi o njima, oni se sami predstavljaju. „Likovi vam govore priču. Ja vam ne govorim priču, oni to rade. Ako uspem u tome, dobićete čitavu priču.“

Kogenov zanat (1974) je treći Higinsov roman. Po njemu je 2012. snimljen film Ubij ih nežno (Killing Them Softly), u kome su ubice glumili Bred Pit i Džejms Gandolfini, a žrtve Rej Liota i Skut Maknaeri. Tema pljačke novca ulaženjem na teren mafije, gde su akteri time osuđeni da budu ubijeni nije nova, ali ju je Higins obradio na sasvim nov način. I ubice i njihove žrtve su živi, konkretni, manje-više obični ljudi, čiji je zanat s one strane zakona. Kroz njihove razgovore upoznajemo i njih i samu uzbudljivu priču, koja na trenutke poprima dimenzije šekspirovske drame. U pozadini umire glavni ubica za mafiju, koji i dalje vuče konce, dok neki likovi neodoljivo podsećaju na poznate kriminalce tog vremena (Stiv i Beri Kaprio kao braća Krej, koje je maestralno glumio Tom Hardi u filmu Legenda).