UMETNOST - PRIMENJENA

Projekat Film davne budućnosti ima prevashodno zadatak da sačuva preko 200 godina filmskog iskustva vrhunskih reditelja srpske kinematografije – Đorđa Kadijevića, Bore Draškovića, Miše Radivojevića i Zdravka Šotre. Knjiga je nastala na osnovu razgovora za okruglim stolom, kao i pojedinačnih razgovora koje je vodio autor projekta, profesor Darko Bajić.

Reditelj Đorđe Kadijević je o temi knjige rekao: „Pitanje o tome kakva je danas filmska umetnost, šta je ona danas i o čemu govori, kako se vrednuje i ceni, trebalo bi da bude postavljeno u nekom velikom, svetskom kulturnom ambijentu. O ovome bi trebalo da se pitaju Amerika i Evropa. Mi smo na tu temu razgovarali zahvaljujući lucidnosti Darka Bajića, koji je skovao u glavi našu radoznalost prema onome o čemu pre ove knjige možda i ne bismo razmišljali.“

Ako budete čitali ovu antologiju redom, onako kako su tekstovi poređani, od prvog prema poslednjem, dobićete najbolju predstavu o onome što sam želeo njome da postignem, a to je: da pokažem sve bogatstvo naše književnosti o filmu, tom fenomenu koji je svojom pojavom izmenio svet, ali je manje poznato u kojoj meri je njegovo prisustvo u ovoj sredini ostavilo traga u našoj literaturi.

„Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“

„Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“

Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu…

Tri scenarija koja ovde predstavlјamo imaju zajednički sadržalac da nisu realizovani, da su bez prve klape... A zatim imaju još nekoliko zajedničkih elemenata, među kojima je najbitniji taj da su na različite načine vezani za moju saradnju sa Živojinom Pavlovićem. Kažnjenički batalјon smo pisali zajedno, po slovenačkoj narudžbi. Kasnije sam ga zamolio sam da pročita scenario Sami u raju, koji smo pisali zajedno Isidora i ja. Ovaj čudnovati scenario, diptih, ima dve priče: osnovnu, koja je veoma stilizovana naša autobiografija, i spolјnu, koja demonstrira, na najsuroviji način, brutalnost srpske kinematografije. To je zamišlјeno kao makeing of filma u nastajanju. Žiki se to veoma dopalo, i pomagao nam je mnogim kreativnim sugestijama. Za razliku od Kažnjeničkog batalјona i projekta Sami u raju, koji su dogurali tik do realizacije, crna komedija Na tragu satane, koju sam pisao sam, zbog svoje produkcione ekstenzivnosti dilјem bivše Jugoslavije nije imala realnih šansi za realizaciju, mada sam scenario dva puta opciono prodavao. Dao sam Žiki da ga pročita i on me je iznenadio bizarnim predlogom da taj tekst transformišem u roman. Vodio me u Prosvetu kod Milana Komnenića i ubeđivao ga da mi to otkupi, ali on nije imao poverenja u moje literarne potencijale. Tako je Satana ostao u fioci, ali njegov duh se provlači kroz Davitelјa, jer smo Šiki i ja odlučili da neke stvari, od naratora, pa do epiloga, preuzmemo, pošto su serijske ubice prilično srodne duše. Evo sada tih scenarija, koji bi mogli da, osim radoznalih čitalaca, možda zaintrigiraju i nekog režisera, producenta, ili bar glumca s reditelјsko-producentskim ambicijama. U Beogradu, na Svetog Jovana, MMXXI leta gospodnjeg, Nebojša Pajkić

Ono što je pre više od tri godine Aleksandar Crnogorac započeo kao dokumentarnu fotografsku studiju života transrodnih ljudi na Balkanu i istoimenu putujuću izložbu, vremenom se pretvorilo u dragocenu zbirku njihovih vizuelnih ličnih svedočanstava.
Krunu ovog putovanja, monografiju Trans Balkan, čini 105 portreta i sudbina trans osoba različitih godina i društvenog statusa iz 11 zemalja Jugoistočne Evrope - od Slovenije do Turske.
To je „priča o slobodi i hrabrosti, priča o ljudskim životima, borbi za njihovu egzistenciju i opstanak na marginama društva. U suštini, ovo je priča o nama, ljudima", piše Crnogorac u uvodu knjige

Živimo u svetu koji se guši u predmetima. Ali šta oni govore o nama? U knjizi Jezik stvari Dejan Suđić dekodira stvari koje nas okružuju: njihova skrivena značenja, naš odnos s njima, načine na koje oblikuju naše živote i zašto ih želimo.
U doba kada je reč „dizajner“ postala sinonim za cinično i manipulativno, autor ispituje šta stoji iza uspešnog dizajna i istražuje sukobljene tenzije između prave umetnosti i masovne proizvodnje. Danas se pojavljuju i nova pitanja koja zamenjuju ona iz estetike i tehnologije: kako se život može promeniti nabolje? Kako svet učiniti prijateljskim, a ljude srećnijim? O tim novim zadacima i novim horizontima dizajna govori Dejan Suđić.
Sjajan i hrabar, Jezik stvari definiše vizuelni rečnik našeg doba i pruža potpuno novi način gledanja na svet.

Uživao sam razmišljajući o tome kako se rađa pozorište. Misli mi se prostiru, pridužavaju kao da se razlivaju po horizontu mora, nezaustavljene ni na čemu do kraja određenom. Neću da ih zaustavljam, da ih zadržavam, da čarolija ne bi nestala, da se slika ne ukruti i ne osiromaši zloupotrebom reči...
Arsenije Arsa Jovanović

U monografiji je prikazano prvih 15 godina Beogradskog festivala igre i ona sadrzi slike koje ilustruju ovaj period, a napisana je na engleskom jeziku.
Otkrivajuci umetnicku igru kroz njene vrhunske domete, Beogradski festival igre je na putu do jubilarne petnaeste godine dobio brojnu publiku. Od osnivanja je predstavljeno preko 330 koreografskih ostvarenja, dok poslednje edicije prati oko 23.000 gledalaca i vise od 120 akreditivanih novinara iz zemlje i inostranstva..

Moderno dete je objekat pred fotografskom kamerom i pre no što stupi u očaravajući svet u kojem će živeti. Iskustvo fotografisanja ono stiče, ponekad, čim se rodi, jer kamera na mobilnom telefonu odmah je tu da registruje njegov dolazak i obavesti o tome sve bližnje, ali i veliki broj „prijatelja“ na društvenim mrežama.

Od sredine 19. veka fotografije novorođenih beba, milih anđela, rado se sakupljaju i čuvaju u porodičnim albumima, i s ponosom izlažu u javnosti. Popularna retorika fotografskih slika postavila je moderno dete i detinjstvo u centar porodičnog univerzuma. U evropskoj kulturi građanskog i kapitalističkog sveta konstruisana je stereotipna i idealizovana slika o srećnom detinjstvu, koja se kao vizuelna matrica masovno distribuira.

ksperimentalna filmska priča jednog od najvećih i najzanimljivijih multimedijalnih autora. Reč je o filmskim pričama o velikim stvaraocima srpskog filma: Bošku Tokinu – pioniru moderne filmske kritike u srpskoj kulturi, Dušanu Makavejevu, Aleksandru Petroviću, Živojinu Pavloviću, ali i o specifičnoj filmskoj storiji o Vukici Đilas. Ovo je čudesna knjiga o junacima Šijanovog filmskog sveta (Tom Gotovac, B. Vučićević, V. Pogačić, Šejka itd.), koja je istovremeno i neka vrsta autobiografije njegovog stvaralaštva.

Pozorišni eseji i kritike pisani i objavljivani u vremenskom rasponu od 1920. do 1955. godine, isključivo u listovima i časopisima, otkrivaju nam jednog od najrevnosnijih pozorišnih kritičara proteklog veka.

Do ove prilike taj segment Vinaverovog stvaralaštva bio je potpuno skrajnut.

Monografija o srpskom glumcu Petru Kralju, pod naslovom Kralj, nije samo priča o burnom životu i velikim umetničkim ostvarenjima sjajnog glumca, već i svedočanstvo o mnogim nepoznatim detaljima ove jedinstvene karijere. Monografija obiluje stotinama fotografija iz privatnog života Petra Kralja, od kojih se mnoge objavljuju prvi put, kao i scenama iz Kraljevih najvećih glumačkih ostvarenja. Najupečatljiviji deo su svedočenja o ličnosti Petra Kralja njegovih prijatelja, kolega umetnika, saradnika, do običnih ljudi. Monografija je štampana na najkvalitetnijem papiru, obima 300 strana.