VASPITANJE I PSIHOLOGIJA

U školi, igraonicama, na treninzima... deca se vrlo rano susreću s vršnjačkim nasiljem. U knjizi koja obuhvata šest kratkih priča u stripu prikazane su različite situacije, razlozi zbog kojih do njih dolazi i načini za njihovo rešavanje. Da li je moguće suprotstaviti se i prekinuti ćutanje? Kome se obratiti? Kako zaustaviti nasilje?

Psihološkinja Nadež Larše i novinarka Žilijet Sos daju dragocene savete za prevazilaženje ovakvih situacija, bilo da je reč o žrtvi, svedoku ili vinovniku nasilja. Ovo je delo od opšteg društvenog značaja i namenjeno je čitanju u krugu porodice.

Logopedova čitanka je porodična čitanka. Čitaju je zajedno odrasli i deca uzrasta od 3 do 7 godina. U knjizi su pesmice i pričice u rečima i slikama. Odrasli čitaju slova, a deca "čitaju" slike naučene iz rečnika pored priče. Logopedova čitanka uvodi decu u samostalno čitanje. Od jednostavnih pesmica  do složenijih priča sa deci bliskim sadržajem, odlična je porodična zanimacija. Logopedova čitanka je sjajan saveznik i vodič za podsticanje ljubavi prema čitanjui knjigama.

Jeste li znali da meditativne priče imaju pozitivan učinak na emocionalni, mentalni i intelektualni razvoj djece?

Safari duha – priče za buđenje mudrosti pomoći će djeci:
jačati zdrav emocionalni i intelektualni razvoj;
bolje se nositi sa stresnim situacijama;
razvijati maštu i kreativnost;
jačati pamćenje, koncentraciju i pažnju;
probuditi potencijale koje nose u sebi;
pripremiti se za školske dane;
razvijati dobre odnose s obitelji i prijateljima;
kontrolirati negativne misli;
jačati samopouzdanje i samopoštovanje;
nenasilno rješavati sukobe;
jačati empatiju;

PRONAĆI UNUTARNJI MIR.
Nada Bučević

Iako ime ove knjige to sugeriše, ona nije namenjena samo roditeljima đaka prvaka, već svima koji žele da budu snažnija podrška deci tokom čitavog školovanja.

Kroz 30 ključnih tema, Bukvar pruža važne smernice kako da školske dane ispunimo ljubavlju, pažnjom i podrškom koja je uvek najčvršći temelj za sticanje znanja.

Bilo da je vaše dete ili neko vama drag krenuo u prvi razred, ili ta velika promena tek predstoji, Bukvar za roditelje može biti vaša knjiga godine.

Škola je veliki stres za sve učesnike u obrazovnom procesu. Školski sistem je polјe na koje teško da možemo uticati da se promeni, ali smo zato sposobni da promenimo svoj odnos prema njemu.

Svedoci smo da ovako ili onako, i roditelјi moraju u školu. Roditelј treba da savlada gradivo: - Kako odabrati školu; - Kako se odnositi prema ocenama; - Kako bez napetosti i gublјenja živaca pomoći oko domaćeg (i da li pomagati?); - Šta činiti u slučaju maltretiranja u školi; - Kako se suprotstaviti učitelјu i nastavniku ako narušavaju granice detetove ličnosti; Najveći roditelјski uspeh tokom školovanja dece jeste osvajanje zlatne sredine između prezaštićenosti i zanemarivanja. Za to je potrebno uklјučivati „lenju“ mamu…

Ona je lenja da se nervira zbog svake sitnice. Lakše joj je da kroz đačko doba svoje dece prolazi: bez nervoze, bez nasilјa, bez kompleksa inferiornosti, bez kompleksa roditelјskog narcizma. Lenja „mama“ zna: Nije istina da ocene nisu važne. Istina je da nisu važnije od psihičkog zdravlјa cele porodice i dobrih međusobnih odnosa svih članova. "Roditelјska podrška u ovoj knjizi imaće glavnu ulogu. Zato što još nisam smislila kako bih mogla uticati na ceo obrazovni sistem, reformisati ga tako da svakom detetu u školi bude lepo.

Ali znam da će sve muke đačkog doba, sve mane sistema dete prevazići uz odgovarajuću podršku roditelјa." Ana Bikova

U ovoj slikovnici deca će upoznati empatičnog dečaka Kostu kome je u vrtiću jako nedostajao njegov drug Strahinja, jer je zbog bolesti morao da ostane kod kuće. Kako bi mu pokazao da misli na njega i da mu želi brzo ozdravljenje, Kosta je Strahinji nacrtao crtež i odneo mu ga kad se vraćao iz vrtića.

Kada vidimo da se dete saoseća sa nekim, u redu je da ga podstaknemo da to na neki način i pokaže drugoj osobi. Zadatak nas odraslih je da pomognemo deci da nađu odgovarajući način za iskazivanje empatije.
U ovoj slikovnici deca će upoznati empatičnog dečaka Kostu kome je u vrtiću jako nedostajao njegov drug Strahinja, jer je zbog bolesti morao da ostane kod kuće. Kako bi mu pokazao da misli na njega i da mu želi brzo ozdravljenje, Kosta je Strahinji nacrtao crtež i odneo mu ga kad se vraćao iz vrtića.

U ovoj slikovnici bavimo se vrstom empatije koju nazivamo emocionalna empatija. Odnosi se na našu mogućnost da istinski osetimo osećanja druge osobe čak i ako sa njom ne delimo slično iskustvo koje je izazvalo te snažne emocije.

Deca će u priči upoznati empatičnog dečaka Filipa koji je u sebe upio tugu svoje drugarice Ive. Ta saosećajna tuga ga je preplavila i nije bio u stanju da joj pruži utehu. U pomoć mu je pristigla pčelica koja ga je naučila kako da reaguje na emocije i umiri prvo sebe, da bi mogao da pruži Ivi ono što joj je u tom trenutku potrebno.

Na kraju slikovnice nalaze se saveti za odrasle u kojima dajemo smernice kako se postupa kada je emocionalna empatija kod deteta suviše snažna i preplavljujuća, a kako kada primetimo da je nedovoljno izražena.

U ovoj slikovnici deca će upoznati empatičnu devojčicu Dinu i njenog druga lliju koji je pao i povredio koleno. U žaru igre, Dina nije pridala značaj njegovom bolu i mislila je da će jedan brzi zagrljaj rešiti problem. Međutim, llija ju je odbio. Bilo mu je potrebno nešto drugo – da Dina isprva samo bude uz njega, a ne da mu odmah nudi rešenja za njegov problem.

Kognitivna empatija nam je vrlo značajna jer nam pomaže da bolje razumemo tuđu perspektivu.

U ovoj slikovnici deca će upoznati Todora, Dunju, Ivonu i Matiju, koji se svakoga dana igraju u velikom gradskom parku. Njihova igra je podrazumevala branje cveća, lomljenje grana i lov na skakavce, sve dok ih jedna pčelica nije podsetila koliko nam je priroda važna, koliko nam daje i koliko je važno da je čuvamo. Edukacija na temu značaja zaštite životne sredine sve je prisutnija, ali osim što učimo kako da čuvamo prirodu i okolinu, postaje itekako važno da razvijamo empatiju kao podlogu za pozitivna ponašanja i osećanja prema svemu živom što nas okružuje. Taj tip empatije nazivamo ekološka empatija.

Slikovnica se bavi srećom nakon uloženog truda i uspešno obavljenog zadatka ali i zbog podrške drugima.

Slikovnica se bavi osećanjem sreće koja na nas prelazi od drugih ljudi i izaziva radost,sigurnost i ugodnost.

Slikovnica se bavi razlikom izmedju motzorički nemirne i glasne sreće i tihe i smirene sreće.

Slikovnica se bavi temom Sreća koju delimo sa drugima i stanuje u našim srcima.

Slikovnica se bavi problemom straha od nepoznatih situacija kod dece čak i kad su roditelji uz njih

Slikovnica se bavi problemima straha i aksioznosti kod dece kao i strah od odvajanja od roditelja

Slikovnica se bavi problemom dečijeg straha od kritike,vikanja i burnih reakcija

Slikovnica se bavi problemom dečijeg straha i novonastalih porodičnih situacija

Priručnik "Danas crtam – sutra" pišem nudi igre i aktivnosti koje podstiču integrisani razvoj predškolskog deteta: razvoj govora i komunikacije, elementarnih matematičkih pojmova, kompetencije za rešavanje problema, vizuelnog izražavanja, motivacije za učenje, socijalno-emocionalne samoregulacije, a pre svega uviđanje povezanosti usmenog i pisanog govora.

Bavi se osećanjem tuge zbog neuspeha u zadatom poduhvatu ili aktivnosti.U jednostavnoj priči deca će prepoznati sopstvenu situaciju i emociju tuge koja se zbog nje javlja.

Na jednoj se šumskoj livadi ježić igrao s prijateljima. Srna je predložila da igraju igru u kojoj će svakome zadati različito slovo, a potom će svatko u istome vremenu morati pronaći što više predmeta čije ime počinje na zadano mu slovo. Ježiću se igra nije svidjela jer je već jednom bio posljednji u njoj. No svi su pristali, pa je i on krenuo u potragu za predmetima. Ovaj je put bio treći, odnosno pretposljednji. Jako se razljutio, a potom i silno rastužio. Sve je vidio njegov tata, koji ga je došao zagrliti i utješiti te ga je podsjetio da je svaki put sve bolji i bolji te da se treba uspoređivati samo sa sobom.

Jedan je zeka jako voleo da se druži i igra. Na seoskom imanju je tražio prijatelje sa kojima bi se igrao, ali izgleda da niko nije imao vremena za njega. Prvo mu je prasence reklo da ja previše znatiželjan. Onda su mu ovčica i patkica rekle da se strpi dok one ne završe sa svojom igrom. Zeki se učinilo da niko nema vremena za njega i toliko se naljutio da je snažno šapom udario u drvo i tako se povredio. Sva sreća da je u istom selu živela i mudra sova koja mu je objasnila kako se oseća i kako sebi može da pomogne u budućnosti.

Osećaj ljutnje kod dece

Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod dece. Ona je veoma snažna emocija koje pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih je preplavio, pa im je potrebna pomoć odraslih da nauče kako da prepoznaju takvo osećanje i da na prihvatljiv način izraze svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod nekog deteta, ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je veliki izazov za roditelja da u vaspitanju dece prepozna događaje i okolnosti koje su kod dece izazvale ljutnju, a potom i loše ponašanje.

Izražavanje ljutnje kroz samopovređivanje (autoagresiju)

Kada deca ne umeju da verbalizuju ili na drugi način izraze svoje emocije, one ih mogu preplaviti. Olakšanje tog stanja preplavljenosti emocijom ili negativnim mislima, deca mogu tražiti kroz samopovređivanje. Svrha samopovređivanja češće je vezana za otpuštanje preplavljujućih emocija nego što je način da privuku pažnju. Osim ljutnje, iza samopovređivanja može da leži i osećaj tuge, usamljensoti ili bespomoćnosti, odnosno osećaj nemoći.

Dodatak sa savetima za roditelje

Kroz jednostavnu pričiu deca se uče kako da prepoznaju sopstvene emocije, reše problem ili zadovolje potrebu koja se krije iza ljutnje. Na kraju knjige nalaze se stručni saveti za roditelje koji će im pomoći da bolje razumeju ponašanje svoga deteta kako bi mu pomogli da na prihvatljiv način izrazi svoja osećanja.

Slikovnica se bavi osećajem krivice kod dece. Krivica je neprijatna emocija koju osećamo kada ono što činimo nije u skladu sa našim ličnim i moralnim vrednostima ili kada od osobe koja ima autoritet dobijemo kritiku da to što činimo je loše. Krivica se koristi u vaspitanju kada želimo dete da naučimo zašto neka ponašanja jesu, a neka nisu sigurna ili primerena određenoj situaciji.

U ovoj priči o malom vuku i krtici, deca će upoznati osećaj krivice i naučiti kako da ga prepoznaju i imenuju kod sebe. Isto tako, naučiće šta im može pomoći kada se osećaju krivima i kako da regulišu to neprijatno osećanje, odnosno šta sledeći put mogu da urade drugačije kako bi izbegli neugodnu situaciju.

Mišić i njegova sestrica veoma vole da se igraju sa bakom. Jednog popodneva baka ih je sačekala ispred vrtića i odvela svojoj kući, gde su trebali i da prespavaju. Celog popdneva su bili veseli, bezbrižno se igrali u bakinom vrtu i pomagali joj da zalije cveće, a onda im je pre spavanja baka odlučila da ispriča priču. Dok je baka još pričala, mišić se odjendom rastužio jer se setio svojih roditelja koji su počeli jako da mu nedostaju. Baka ga je zagrlila i utešila i obećala da će već ujutru videti mamu i tatu koji će doći po njega i mišicu.



Osećaj tuge kod dece

Osnovni razlozi za osećanje tuge su gubitak ili razdvojenost od dragocenog predmeta ili osobe. Međutim i sama mogućnost gubitka može izazvati osećaj tuge. Bez obzira na to da li se gubitak dogodio ili dete samo misli da bi se mogao dogoditi, emocionalna potreba koja se javlja ‘iza’ osećaja tuge je potreba za podrškom, utehom i nadoknada izgubljenog, ali i to na način koji je to moguće.

Tuga zbog razdvojensoti od roditelja

Normalno je da deca u brojnim situacijama reaguju drugačije nego odrasli. Za njih su mnoge situacije nove, nepoznate, a i emocionalne reakcije su im intenzivniji od onih koje imaju odrasli. Upravo se situacija privremene razdvojensoti od roditelja odraslima može činiti banalnom i nedovoljno značajnom da se dete oseća tako tužno, posebno ako će roditelje videti jako brzo. Međutim, bez obzira na to kako se to odrasloj osobi čini, detetu je u tom trenutku zaista teško. Kada je reč o iskrenoj tuzi veoma je važno dopustiti detetu da odtuguje gubitak ili razdvojenost koju proživljava.

Slikovnica se bavi osećanjem stida, odnosno postiđenosti kod dece. Stid je neprijatna emocija koja se javlja kada se osećamo pogrešnima, manje vrednima. Javlja se kada dete doživi da ga odrasla osoba osuđuje i kada u drugi plan stavlja njegove lične vrednosti. Drugim rečima, kada negativne osobine pripisuje detetu kao biću, umesto da detetovo ponašanje oceni nepoželjnim ili neprihvatljivim u datoj konkrentoj situaciji.

U ovoj priči o mami i ćerki majmunčici, deca će se upoznati sa osećajem stida i naučiti kako da ga prepoznaju i imenuju kod sebe. Roditelji će naučiti kako da postave granice u vaspitavanju svog deteta, odnosno kako da kritikuju detetovo ponašanje na način koji ne umanjuje njegov osećaj samopoštovanja i ne utiče negativno na njegovu sliku o sebi. Kroz lik majmunčice dete će naučiti kako da oseti olakšanje, odnosno kako da se nosi sa osećajem postiđenosti.

Jedna je gradska mačkica veoma volela ujutru da spava. Isto tako, jedna golubica je obožavala baš ujutru da peva, pa bi to mačkicu probudilo. Nezadovoljna mačkica osećala je veliku ljutnju i želela je nešto da kaže golubici, ali se bojala. Svoju je ljutnju držala u sebi. Osim što je bila ljuta, maca je bila i bezvoljna. Naime, svakoga dana boleo ju je stomak. Sva sreća da je u istom gradu živela i mudra sova koja je shvatila zašto maci nije dobro pa joj je pomogla da se oseća bolje i da joj nestane bol u stomaku.

Osećaj ljutnje kod dece

Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod male dece. Ona je vrlo snažna emocija koja pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih preplavi i pa im je potrebna pomoć odraslih kako bi naučili da na prihvatljiv način izraze svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod deteta ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je veliki izazov za roditelje, da u vaspitanju dece prepoznaju događaje i okolnosti koje su u detetu proizvele ljutnju, pa samim tim i loše ponašanje.

Potiskivanje ljutnje i psihosomatske tegobe

Psiha i telo su nerazdvijni i mogu da utiču jedno na drugo. Ako osoba nije psihički dobro, to može da utiče na njeno fizičko stanje. Isto je i u obrnutom smeru. Deca i adolescenti, baš kao i odrasli, stalno se suočavaju sa stresnim situacijama. Neka deca nemajmu razvijene veštine, kao ni emocionalni kapacitet da obrade u sebi stresne situacije na zdrav način. Takva deca mogu postati ljuta, tužna ili uplašena ili pak da razviju različite psihosomatske tegobe. Ako se tako intenzivan stres nastavi, to jest ako se detetu ne pomogne, organizam može da razvije različite bolesti.

Ova knjiga na kraju sadrži dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručne saradnike u obrazovanju dece.

Slikovnica se, kao što i sam naslov govori, bavi osećanjem razočaranja kod dece. Razočaranje je neprijatna emocija koja se javlja kao posledica situacije kada naše želje, nada ili očekivanje nije u skladu sa onim što se dogodi u stvarnosti. U razočaranju najčešće možemo prepoznati elemente emocija tuge, ljutnje, ogorčenosti (na drugoga) ili obeshrabrenosti (ako smo razočarani u sebe).

U ovoj priči o mami, tati i maloj kornjači, deca će upoznati osećaj razočaranja i naučiti kako da ga prepoznaju i imenuju kod sebe. Istovremeno, naučiće i da je u redu pogrešiti, ali i da se za pogrešno ponašanje treba znati izviniti (bilo da dete treba da se izvini roditelju, ili roditelj detetu). Za osećaj razočaranja postoji i olakšanje koje predlaže ova priča na kraju.

Žirafica se igrala i sa roditeljima užival ana plaži kada je tati iznenada stigao poziv da je deda u bolnici. Kada su ga posetili, žirafica ga je čvrsto grlila, a deda joj je rekao da je jako star i bolestan. Nakon nekoliko dana tata je upalio sveću i rekao žirafici da dede više nema i da je umro. Žirafica je bila zabirnuta, pa tužna, pa zbunjena, posebno kada je videla da su mama i tata jako tužni. Tata je odlučio da joj pomogne i objasni šta se dogodilo. Objasnio joj je da deda sada živi na drugi način, u njihovim mislima i srcima, a potom je žiraficu čvrsto zagrlio, poljubio i utešio.

Osećaj tuge kod dece

Osnovni razlozi sa osećanje tuge su gubitak ili odvojensot od dragocenog predmeta ili osobe. Međutim i sama mogućnost gubitka može izazvati osećaj tuge. Bez obzira na to da li se gubitak stvarno dogodio ili dete samo misli da bi se mogao dogoditi emocionalna potreba koja se javlja iza osećaja tuge je potreba za podrškom, utehom, nadoknadom izgubljenoga i to na način na koji je moguće.

Tuga zbog gubitka bliske i voljene osobe

Vrlo često odrasli smatraju da ako dete ne pokazuje otvoreno tugovanje zbog gubitka voljene osobe, to znači da ga to nije toliko pogodilo. No deca tuguju na nešto drugačiji način od odraslih. Šta to tačno znači? Detetov jezik za izražavenje nije govor, već je on neverbalan (kroz igru i ponašanje), a to znači da deca uglavnom neće samoinicijativno govoriti o tuzi i gubitku. Osim toga, svaka veća promena, poput gubitka osobe, kod deteta budi snažan osećaj nesigurnosti i bespomoćnosti. Upravo je zato izrazito važno kako će odrasli reagovati prema detetu u ovakvoj situaciji.

Slikovnica se, kao što i sam naslov govori, bavi osećajem poniženja kod dece. Poniženje je emocija koja se javlja kao reakcija na ponašanje druge osobe koja nam se namerno ruga, vređa nas, ismejava ili radi bilo šta drugo neprimereno kako bi nas ponizila. Poniženje najčešće osećamo kao kombinaciju emocije ljutnje, postiđenosti, ljubomore i straha, ali sve više istraživanja potvrđuje da je osećamo i kao bol u telu.

U ovoj priči o magarcu i njegovim prijateljima, deca će se upoznati sa osećajem poniženja i naučiti kako da ga prepoznaju i imenujiu kod sebe. Naučiće i kako je moguće da se zauzmu za sebe, postave jasne granice, odnosno da izgovore ono što im smeta i šta ih je povredilo.

Neka deca će na taj način povratiti izgubljen osećaj samopoštovanja, dok će kod druge dece to biti prvi korak u izgradnji tog osećaja i pozitivne slike o sebi. Kada stekne osećaj samopoštovanja dete će se lakše zauzeti za sebe.

Jedna je veverica skakutala po starom drvetu. Hop, hop, s grane na granu. Njeni prijatelji iz šume su je stalno opiminjali da ne skače po tom drvetu i da bude oprezna. Vevericu je naljutilo što joj stalno svi govore šta sme, a šta ne sme da radi. Zato je odlučila da ne sluša i da radi po svome. Ali kada je skočila na jednu suvu granu, dogodila se strašna nezgoda. Grana je pukla i jedno gnezdo se srušilo i palo na zemlju! Sada su prijatelji bili ljuti na vevericu i ona se osetila krivom. Sva sreća da je u istoj šumi živela i mudra sova koja joj je pomogla da ispravi tu situaciju i koja joj je objasnila zbog čega ponekad drugi traže od nas da se smirimo i budemo dobri.

Osećaj ljutnje kod dece

Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod male dece. Ona je veoma snažna emocija koja pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih preplavi, pa im je potrebna pomoć odraslih kako bi naučili da na prihvatljiv način iskažu svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod deteta, ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je za roditelja veliki izazov da u vaspitanju dece prepoznaju događaje i okolnosti koje su kod deteta prouzrokovale ljutnju, a potom i loše ponašanje.

Izražavanje ljutnje kroz otpor na postavljenje granice

U ovoj priči veverica svoju ljutnju izražava ignorisanjem i kršenjem postavljenih granica, tako što je neposlušna na pozive iz okoline. Naime, deca svakoga dana čuju veliki broj zabrana i nije neobično da se izgube u velikoj količni pravila koja im se postavljaju. Stoga više ne znaju šta je jako važno i čega se treba pridržavati, a šta im je rečeno tek ‘usput’. Što su deca manja teže im je da se pridržavaju svih uputstava i zahteva koje dobijaju iz okoline. Zato i ne čudi što ih stalne opomene ljute i što iskazuju tako što ne slušaju roditelje.

Ova knjiga na kraju sadrži dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručne saradnike u obrazovnaju dece.

Jedan je nilski konjić slavio rođendan i od prijateljice papagajčice na poklon je dobio svoju najdražu igračku – loptu! Nakon što je otvorio sve poklone, odmah je poželeo da se poigra svojom novom loptom, ali već ju je bio uzeo tigrić. Nilski konj se bio jako naljutio. On je želeo prvi da se poigra svojom novom loptom, a sada ju je tigrić uzeo i odneo bez pitanja. Tada se nilski konjić naljutio i ugrizao tigrića i jako se posvađao sa njim. Sva sreća da je na istoj reci živela i mudra sova koja im je pomogla da jedan drugog shvate, da razumeju zašto su se naljutili i da se pomire.

Osećaj ljutnje kod dece

Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod male dece. Ona je veom snažna emocija koja pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih preplavi, pa im je potrebna pomoć odraslih kako bi naučili da na prihvatljiv način iskažu svoju ljutnju. Naime svako neželjeno ponašanje kod deteta, ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je za roditelja veliki izazov da u vaspitanju dece prepoznaju događaje i okolnosti koje su kod deteta prouzrokovale ljutnju, a potom i loše ponašanje.

Izražavanje ljutnje kroz agresivno ponašanje

Deca vrlo često pokazuju kada osećaju ljutnju. Tada mogu biti verbalno i telesno aktivna (guraju se, odmahuju rukama ili nogama, otimaju, viču, plaču ili slično). Međutim važno je razumeti razliku između ljutnje i agresije i pravilno ih prepoznati kod deteta. Ljutnja je privremeno emocionalno stanje koje je najčešće podstaknuto nekom frustracijom, dok je agresija pokušaj da se neko namerno povredi ili nešto uništi.

Ova knjiga na kraju sadrži dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručne saradnike u obrazovanju dece.

Prasence i njegov mlađi brat igrali su se u svojoj sobi i izvadili su mnogo igračaka. Mama im je rekla da pospreme igračke i da dođu na večeru. Svako je trebao da pospremi polovinu sobe, ali starije prasence je ugledalo voz i ponovo se zaigralo. Za to vreme je njegov mlađi brat pospremio svoj deo sobe. Roditelji su mu čestitali i pohvalili ga, dok su starijeg brata upozorili da nije uradio ono što su se dogovorili. Tužno prasence je reklo: ‘ Vi volite samo njega’. Iako se činilo da je ljubomorno na svog mlađegv brata, ono je zapravo bilo tužno jer nije dobilo pohvalu i pažnju. Kada je mama to shvatila, zagrlila ga je i utešila, i uverila da ga voli i da se to nikada neće promeniti.

Osećaj tuge kod dece

Osnovni razlozi za osećaj tuge kod dece su gubitak ili odvojenost od dragog predmeta ili osobe. Međutim i sam osećaj nekog gubitka mpže da izazove emociju tuge. Bez obzira da li se gubitak stvarno dogodio ili dete samo misli da će se dogoditi u budućnosti, emocionalna potreba koja se javlja ‘iza’ osećaja tuge je potreba za podrškom, utehom, nadoknadom izgubljenoga, i to na način na koji je to moguće.

Tuga zbog nedostatka roditeljske pažnje

Tuga se može javiti kada dete shvati da je na neki način propustilo priliku da bude pohvaljeno ili nagrađeno. Kada oseti da neko drugi dobija pažnju koju bi ono htelo da dobije, to može da podstakne osećaj tuge kod deteta. S obzirom na situaciju koja je prethodila, odrasli tada mogu detetovu emociju da tumače drugačije: kao da je dete ljubomorno ili čak ljuto. I kroz detetovo ponašanje to se može slično manifestovati, ipak kada malo bolje razmilslimo o tom trenutku i o detetovoj reakciji, najčešće ćemo doći do odgovora da je dete zapravo tužno.

Knjiga na kraju sadrži savete za roditelje i stručnjake u obrazovnaju dece.