ARHEOLOGIJA

Knjiga koja će i široj kulturnoj, naučnoj i intelektualnoj javnosti konačno objasniti čime se to arheologija bavi, razbiti zablude o tome da arheolozi iskopavaju stare lonce i zakopano blago, već ubedljivo pokazati da oni proizvode znanje o prošlosti, koje je od vitalnog značaja za našu sadašnjost, za dinamično društvo i za nas same, danas i ovde...


Knjiga Staše Babić Metaarheologija – ogled o uslovima znanja o prošlosti spada u red najvažnijih novijih knjiga u srpskoj arheologiji, a ravnopravno stoji rame uz rame s elitnim knjigama iz oblasti teorijske arheologije u svetu. Njena važnost za srpsku kulturu i nauku je višestruka. Pre svega za arheološku zajednicu kojoj ukazuje na mogućnosti prevazilaženja epistemološke hipohondrije i teorijskog i metodološkog zakrčenja puteva, što su problemi čitave discipline, ne samo u Srbiji, već i globalno. S druge strane, pročitana kako valja, ona će i široj kulturnoj, naučnoj i intelektualnoj javnosti konačno objasniti čime se to arheologija bavi, te razbiti zablude da arheolozi iskopavaju stare lonce i zakopano blago, već naprotiv ubedljivo pokazati da oni proizvode znanje o prošlosti. A to znanje nije antikvarski luksuz već je, da parafraziramo Stašu Babić, od vitalnog značaja za našu sadašnjost, za dinamično društvo i za nas same, danas i ovde.

Knjiga Metjua Džonsona predstavlja jednu od prekretnica u razvoju arheološke teorije. U ovom tekstu na promišljen, sveobuhvatan i originalan način predstavljen je niz centralnih tema i problema arheološke teorije, ali i prakse, krajem 20. i početkom 21. veka. Autor je pokušao da prikaže odnos između arheološke misli i širih teorijskih tokova u intelektualnom životu uopšte, kao i da što jasnije predstavi odnos između arheološke teorije i prakse. Tom cilju najviše je odgovarala struktura istorijskog pristupa koji se najpre usredsređuje na novu (procesnu) arheologiju i reakcije na nju, i tek potom prelazi na rasprave koje se vode danas.