SOCIOLOGIJA

Ova knjiga veoma ubedljivo govori o nastanku potpuno novog oblika kapitalizma, a to je “nadzorni kapitalizam” koji se je zasnovan na tekovinama tehnološke revolucije gde su podaci postali najskuplja “roba”. Autorka ispituje uticaj tehnološkog napretka kako na ekonomiju i politiku, tako i na psihologiju ljudi. Šošana Zubof veoma hrabro progovara o zloupotrebi podataka kao mašineriji za pravljenje novca, sa jedne strane, ali i kao o važnom psihološkom procesu, s druge strane, u kojem je moguće ne samo ući u nečije misli, već ih je moguće i transformisati. Doba nadzornog kapitalizma otkriva svet u kom korisnici tehnologije više nisu klijenti, nego sirovina za obradu u potpuno novom industrijskom sistemu. Naomi Klajn za ovu knjigu kaže da “svako treba da je pročita radi svoje digitalne samoodbrane”. Svrstavaju je u visoko društvo u kom su Privreda i društvo Maksa Vebera, Bogatstvo naroda Adama Smita i Kapital u XXI veku Tome Piketija.

Kao plod obimnog istraživanja, ovo je uzbudljiva hronika nastanka nadzornog kapitalizma i njegovog pogubnog dejstva na naše društvo. (...) Nema mnogo ovakvih knjiga, čijem se vođstvu možemo prepustiti na dugom, mukotrpnom putu razumevanja.
Džejkob Silverman, New York Times Book Review

Do sada najambiciozniji pokušaj da se stvori šira slika i da se objasne posledice digitalizacije koje danas, kao pojedinci i građani, osećamo na sopstvenoj koži. (...) Nastavlja putem koji su utrli Adam Smit, Maks Veber, Karl Polanji i – zašto ne reći? – Karl Marks. (...) Ako ne ukrotimo novog kapitalističkog mutanta koji hara našim društvima, sami ćemo biti krivi jer nam neznanje više ne može biti izgovor. Knjiga koja otvara oči.
Džon Noton, Observer

Nemilosrdna i šokantna priča o tome kako ključni akteri zanemaruju, ismevaju i, na kraju, osujećuju svaki pokušaj države da ih zauzda.
Katrina Galiver, Times Literary Supplement

Ako se značaj knjige ocenjuje po tome koliko uspešno opisuje savremeni svet i koliko ima potencijala da taj svet promeni, onda bi, po mom mišljenju, ovo mogla biti najvažnija knjiga objavljena u ovom veku.
Zejdi Smit

Ugledna profesorka Instituta za tehnologiju u Masačusecu (MIT) Šeri Terkl, istražuje kako bekstvo od razgovora podriva odnose među ljudima, kreativnost i produktivnost, i kako povratak  razgovora licem u lice može pomoći da se vrati izgubljeni humanistički ambijent.

Prevela sa engleskog Jelena Kosovac
Počelo je kao praktičan problem – preuređenje kutije za cipele prepune predmeta sećanja – i lagano se pretvorilo u akademsko istraživanje koje je pokrenulo ozbiljna epistemološka, ontološka i pragmatička pitanja, te dovelo do osmišljavanja teorijskog modela čiji je cilj da pomogne u analiziranju konkretnih slučajeva kulturnog sećanja. U sedam poglavlja autorka je ponudila odgovor na pitanja zašto i na koji način je ono važno, te šta ono znači u eri tehnološkog, društvenog i kulturnog preobražaja.

U sedam poglavlja autorka je ponudila elemente za razumevanje kulturnog sećanja, zašto i na koji način je ono važno, te šta ono znači u eri tehnološkog, društvenog i kulturnog preobražaja. Počela je od praktičnog problema – sređivanja kutije za cipele prepune predmeta sećanja – i lagano ga pretvorila u akademsko istraživanje koje je pokrenulo ozbiljna epistemološka, ontološka i pragmatička pitanja. To je dovelo do osmišljavanja teorijskog modela čiji je cilj da pomogne u analiziranju konkretnih slučajeva kulturalnog sećanja. Autorka ističe da nema iluzija da će ova knjiga dati konačne odgovore na sva ta pitanja. Ona je samo skroman predlog za ponovno uobličavanje značenja kulturalnog sećanja koje se menja u vremenu tranzicije, kao i o povezivanju brojnih stanovišta različitih disciplina za otkrivanje novih pogleda na ovu fascinantnu temu.

Joze van Dejk:
(1960) od 2017. predaje na Ultreht univerzitetu. Od 2001. do 2006. bila je profesor komparativnih studija medija i dekan univerziteta u Amsterdamu.
Autor je nedavno objavljenih knjiga Posredovana sećanja u digitalnom dobu i Kultura povezanosti. Od 2010. Van Dejkova je članica Holandske kraljevske akademije umetnosti i nauka, a od 2015. prva žena predsednica ove značajne institucije. Holandski časopis Opzij je 2016. proglašava najuticajnijom Holanđankom.

Prevela sa engleskog Jelena Petrović
Knjiga koja ruši stare mitove i pruža nove uvide u funkcionisanje digitalnog društva. Provokativna i inspirativna, izaziva čitaoce da na nov način sagledaju uticaj digitalnih medija i posledice koje oni imaju na svakodnevni život.


Autorka studije Superpovezani bliža je tehnooptimistima nego pesimistima, ali ni jedan njen stav nije posledica naučne proizvoljnosti ili lične pristrasnosti, već je upravo suprotno, bogato potkrepljen uvidima brojnih istraživača širom sveta.
Može se reći da je jedan od najvećih doprinosa ove knjige obuhvat tema i sa internetom povezanih fenomena, kojima se Čejko bavi, od istorije interneta i web-a, pa i njegove mračne strane, preko „naseljavanja“ sajberprostora, razmene i nadzora, nejednakosti, identiteta, stvaranja onlajn veza, bilo prijateljskih bilo seksualnih ili emotivnih, pa sve do tehno-društvenih institucija i naše sudbine u godinama koje slede.

Zaista su retke ovakve knjige, posebno kada je reč o štivu na koje se može osloniti domaći čitalac, koje zahvataju toliko fundamentalnih tema koje se tiču komunikacionih tehnologija, pre svega mobilnih telefona i interneta, i našeg društvenog života.



Meri Čejko:
Dr Meri Čejko je sociološkinja i predaje na Univerzitetu Ratgers predmet komunikacije i informacije. Direktorka je Odseka za interdisciplinarne osnovne studije Fakulteta za komunikacije i informacije. Predaje na Katedri za sociologiju i na Katedri za ženske i rodne studije.

Meri Čejko već duže od 25 godina proučava uticaj interneta i digitalne tehnologije na zajednicu, društvo i ličnost. U izdanju SUNY Pressa, objavila je knjige Portable Communities: The Social Dynamics of Online and Mobile Connectedness (Prenosive zajednice: Društvena dinamika onlajn i mobilne povezanosti)i Connecting: How We Form Social Bonds and Communities in the Internet Age (Povezivanje: Kako gradimo veze i zajednice u doba interneta). Objavljeni su joj i mnogi članci. U saradnji s Korijem Dolgonom, priredila je antologiju Pioneers in Public Sociology: Thirty Years of Humanity and Society (Pioniri javne sociologije: trideset godina humanizma i društva) u izdanju kuće Sloan Publishing. Izuzetno su populani njeni javni govori o tehno-društvenom životu, a 2017. A bila je glavni predavač na multidisciplinarnoj međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Novi osvrt na zajednicu“ („Re-Thinking Community“), održanoj u Drezdenu (Nemačka).

Sistematična razrada modela novih usluga koje javna biblioteka može da uvede u cilju odgovornog i kvalitetnog angažmana u svakodnevnom životu svoje zajednice a koji se odnose na slobodan pristup informacijama od javnog značaja – ključna je tema ove publikacije. Počev od osvrta na instituciju javne biblioteke, njene uloge i mesta u pravnom i bibliotečko–informacionom sistemu Srbije, ljudskih prava, pravnog aspekta instituta “slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja”, preko istorijskog i aktuelnog pregleda tzv. FOI legislative u svetu i Srbiji – publikacija jasno ukazuje na neraskidivu vezu između prava građana i javnih biblioteka. Centralni deo publikacije donosi značajne rezultate istraživanja koje je autorka sprovela u matičnim javnim bibliotekama Srbije o stepenu njihove spremnosti da odgovore novim zahtevima svoje zajednice u oblasti novih prava građana povodom informacija, kao i spremnost bibliotekara da novoj ulozi odgovore u skladu sa sistemskim rešenjima na državnom nivou. Autorka je došla do zaključka da javne biblioteke paralelno sa svojom tradicionalnom ulogom mogu preuzeti i nove usluge za građane i postati neka vrsta “pristupne stanice” za građane svojih sredina.

Kako nas Fejsbuk razdvaja i podriva demokratiju

Kako je Fejsbuk, od bezazlenog sajta Harvardskih studenata izrastao u silu koja, iako život može da učini nešto ugodnijim, demokratiju čini daleko izazovnijom. To je priča o gordosti sa dobrim namerama, misionarskom duhu i ideologiji koja kompjuterski kod vidi kao univerzalno rešenje za sve ljudske probleme. I osuda, kako su društveni mediji uticali na pogoršanje demokratske kulture širom sveta.

Društvenim mrežama širi se poziv ljudima da se odjave sa Fejsbuka. Zašto? Odgovor se nalazi u knjizi „Antidruštvene mreže“ koja je posvećena uglavnom korporacijiFejsbuk. Posle skandala sa njegovom prodajom preko 80 miliona ličnih podataka agenciji Kembridž analitika, ova društvena mreža je stavljena pod kritičku lupu stručnjaka i američke administracije. Pisac dokazuje da je Fejsbuk postao najveća korporacija za oglašavanje, da nije pokretač revolucionarnih društvenih promena, da dobro služi autoritarnim režimima i da želi da postane operativni sistem naših života. Time je moguća globalna manipulacija koja je sa stanovišta demokratije neprihvatljiva.

Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Na sreću, izgleda da smo napokon spremni da se upustimo u neophodan dijalog o tome kako su društveni mediji promenili naša osećanja, misli i politiku, makar nas on odveo i do teških tema. Ovo je prava knjiga za savremeno doba. Neuvijeno i argumentovano objašnjava zbog čega je Fejsbuk dobar za pojedince a loš za demokratiju. Ovo je istorija, filozofija i poziv da se nešto preduzme.

Šeri Terkl, profesorka na smeru društvenih studija nauke i tehnologije na MIT-u

Sreća, u svojim raznolikim formama, više nije samo prijatan dodatak značajnijem poslu zarađivanja novca ili neka izmišljotina novog doba koju plasiraju oni što imaju vremena da sami peku hleb. Kao pojava koja se može izmeriti, uočiti, poboljšati, sada je prodrla u tvrđavu globalnog ekonomskog upravljanja. Ako Svetski ekonomski forum može poslužiti kao smernica, što je dosad uvek bio, budućnost uspešnog kapitalizma zavisi od naše sposobnosti da se izborimo sa stresom, očajanjem i bolešću, te da ih zamenimo opuštanjem, srećom i zdravljem. Sada postoje i tehnike, mere i tehnologije da to omoguće, uvlačeći se, pritom, u kancelarije, poslovna središta, domaćinstva i ljudsko telo.

Sve je više korporacija koje zapošljavaju „direktore za sreću“, a Gugl ima svog „srećka“, koji zaposlene podseća na važnost aktivne pažnje i empatije. Stručni konsultanti za sreću savetuju poslodavce kako da oraspolože zaposlene, nezaposlene kako da povrate radni elan a, jednom prilikom u Londonu, i one koji su silom isterani iz svog doma kako da se emotivno okrenu budućnosti.

Dva su bitna razloga iz kojih je nauka o sreći početkom XXI veka izbila u prvi plan, i oba su sociološke prirode. Njima se, kao takvima, psiholozi, menadžeri, ekonomisti i neuronaučnici koji tu nauku promovišu nikada direktno ne bave. Prvi se tiče prirode kapitalizma. Drugi strukturni razlog sve većeg interesovanja za sreću donekle još više zabrinjava, a tiče se tehnologije. Naučni pokušaji da se sazna ko šta oseća ili da se time manipuliše donedavno su se uglavnom odvijali u formalno prepoznatljivim ustanovama, poput psiholoških laboratorija, bolnica, radnih mesta, fokus grupa i slično. To više nije slučaj. U julu 2014. godine, Fejsbuk je objavio naučni rad koji je sadržao detaljne podatke o uspešnoj promeni raspoloženja stotina hiljada korisnika te društvene mreže manipulacijom vesti koje im se dostavljaju.

"Rukopis Radine Vučetić predstavlja celovito i zaokruženo delo o institucionalnoj i vaninstituionalnoj cenzuri u Srbiji u socijalističkoj Jugoslaviji. Polazeći od proučavanja fenomena cenzure u zemljama realnog socijalizma (iza Gvozdene zavese), autorka se fokusira na Jugoslaviju/Srbiju kao zemlju u kojoj samoupravni sistem donosi drugačije perspektive, ali u kojoj partijski aparat nalazi sopstvene mehanizme cenzorskog delovanja.

Ova monografska studija svakako da predstavlja sasvim novi naučni doprinos kako istoriji, tako i kulturnoj politici, menadžmentu u kulturi (institucionalno sećanje) i sociologiji kulture. Na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja autorka dolazi do novih uvida i zaključaka, pokušavajući da definiše upravo jugoslovenski oblik cenzure bez cenzure, bez institucionalizovanog okvira i procedura karakterističnih za druge socijalističke zemlje.

Mnoge teme koje knjiga obrađuje, nauka je do sada „preskakala“ , a tek njihovom obradom se mogao steći istinski uvid u mehanizme delovanja kulturne politike.

Praveći razliku između preventivne i suspenzivne cenzure, ukazujući na raskorak između propisa i realnosti, Radina Vučetić je svojim teorijskim i empirijskim istraživanjem osvetlila u celosti teško uhvatljiv fenomen „cenzure bez cenzure“ i omogućila nam da razumemo kulturno-politički kontekst Srbije i Jugoslavije, definisanu kulturnu politiku, ali i njenu realnost, istinsku (ne)implementaciju, tu „fluidnost sistema cenzure“. - Iz recenzije Milene Dragićević Šešić

Iako postoje brojni nesoporazumi oko tumačenja ovog pojma, dostojanstvu pripada važna pozicija u savremenoj pravnoj nauci i razmišljanjima o ljudskim pravima. Kombinujući jasne definicije sa istorijskom pozadinom, autor postavlja ove kontroverze u društveni kontekst i nudi nova konstruktivna rešenja. Insistirajući kako na filozofskim, tako i na pravnim, političkim, religijskim i kulturnim postulatima, Rozen pokazuje kako različite škole mišljenja razmatraju koncepciju dostojanstva i kako to utiče na razmimoilaženja u teorijskim stavovima. Pojam dostojanstva, kao ključnog za ljudska prava, ušao je široku upotrebu nakon Drugog svetskog rata kroz dva glavna toka - hrišćansku teologiju i Kantovu filozofiju. Vremenom se formirao i snažniji pojam dostojanstvenog ophođenja prema čoveku koje Rozen objašnjava pretežno postulatima Kantove filozofije, stavljajući je u savremeni kontekst odnosa prema svim životnim pojavama, uključujući i odnos prema smrti.

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Kombinujući istoriju međunarodnih odnosa i kulturnu transnacionalnu istoriju, dvojica autora ponudila su prvu pravu sintezu istraživanja višestrukih kulturnih interakcija, bilo da je reč o globalnim kruženjima slike i zvuka kulturnih i medijskih industrija ili o tokovima intelektualne i umetničke razmene u užem smislu. Vodeći računa i o novouvedenim temama istraživanja, od egzila intelektualaca u dvadesetom veku do pitanja kolonijalne ili imperijalne kulture, delo Međunarodni kulturni odnosi – istorija i kontekstpredstavlja sredstvo rada i razmišljanja u cilju razumevanja savremenog sveta.

Drugi deo studije “Mediji danas – Uvod u masovne komunikacije” američkog profesora komunikacija Džozefa Tjuroa bavi se istorijom i razvojem elektronskih medija i modernim izazovima u toj sferi, odnosno u muzičkoj i filmskoj industriji, industriji radija i televizije, interneta i video igara, kao i u sferi oglašavanja i odnosa s javnošću.

Predstave o rodnim razlikama, o suštinskoj podeli na muški i ženski princip, menjale su se sa godinama, od civilizacije do civilizacije. Volfgang Šmale obraća pažnju na te promene, njihovu istorijsku uslovljenost, posebno na pitanje kako su kulturni standardi muškosti bili definisani u vremenu kada su nacionalna pitanja bila u središtu društvenih interesovanja.
Pojava knjige Istorija muškosti u Evropi 1450-2000 značajan je događaj u kulturnoj istoriji i istoriji mentaliteta. Ona prati rađanje modela „novog muškarca“ tokom evropske renesanse, kada je izmenjeno poimanje biblijskog Adama i u središte interesovanja postavljen koncept „novog Adama“. Zadržavajući se na analizi ključnih etapa u formiranju ideala muškosti, Šmale se neminovno zadržava na epohi Francuske revolucije, kada je oblikovan kasnije široko popularan pojam „regenerisanog muškarca“. Prateći pojavu kroz istoriju, poznati bečki istoričar beleži prelomne trenutke, vezane za studentske pobune s kraja šezdesetih godina, kada se u Severnoj Americi i Evropi postavljaju temelji naredne definicije „novog muškarca“ u istoriji. Odrednice „novi Adam“, „regenerisani“, odnosno „novi muškarac“, označile su početak opsežnih, novih socijalno-kulturoloških konstrukcija pojma muškosti.

Kao što to pokazuju globalni sportski festivali, poput Olimpijskih igara i fudbalskih svetskih kupova, društveni, politički, ekonomski i kulturni značaj sporta postaje sve očigledniji u čitavom svetu. Njegova popularnost dovoljno ubedljivo govori da sociolozi ne smeju više da ignorišu sport. Iz poglavlja u poglavlje Đulijanoti nudi pregled čitavog niza pitanja u vezi sa sportom u okviru najznačajnijih socioloških teorija, kao što su funkcionalistička teorija, veberijanska sociologija, marksizam, postmoderna sociologija i teorija globalizacije. Autorovo detaljno proučavanje i istraživanje velikog broja sportova u međunarodnim okvirima čini ovo delo posebno
zanimljivim za studente koji prate predavanja iz oblasti studija sporta i slobodnog vremena i kulturoloških studija i modernih društvenih teorija.

Legenda Evrope jeste priznanje vere u Evropu i njen dekalog. Političari i diplomate govore o ekonomskim koristima i gubicima koji proizlaze iz integracija. To stanovište je ponekad mučno, prosjačko i bedno. Pisac se poziva na osećanje i razum predlažući, prvu formulu evropskog patriotizma u Poljskoj, a možda i u svetu, zasnovanu na zajedničkom nasleđu kulture, prava, umetnosti, kroz pobedu i poraze, pa i zločin u istoriji. Evropski identitet primorava na preuzimanje odgovornosti i, istovremeno, daje široka prava. Ova knjiga, po mišljenju autora, sadrži najvažnije elemente brevijara Evropljanina, legende kontinenta s kojima bi želeo da upozna čitaoce. To je, istovremeno, način da se zadrži vlastiti nacionalni identitet i prihvati etapa na putu pomirenja i ujedinjavanja čitavog sveta

Poreklo i značenje glamura nikada do sada nisu detaljno ispitani. Za mnoge, glamur jednostavno predstavlja uzbuđenje i tajanstvenost koji okružuju poznate i poželjne ljude od pamtiveka. Najčešće, glamur se vezuje za filmsku umetnost, mada su i pozorište, moda, visoko društvo, popularna muzika i časopisi pokušavali da iskoriste njegovu privlačnost. Obično se dovodi u vezu sa „magijom“ i smatra se da poseduje sposobnost da opčini i zavede. Nasuprot tome, sasvim novim pristupom u ovoj knjizi došlo se do zaključka da koreni glamura leže u XIX veku, a da je on sâm najvažnija odlika potrošačke kulture. Autori su proučavali način na koji je jezik vizuelnog zavođenja povezan sa različitim društvenim okolnostima i kako se koristi da podstakne zavist i interesovanje, mahom u komercijalnom okruženju. Oni su, takođe, prikazali osam jasnih varijacija glamura od kojih svaka ima složenu istoriju i stalno se razvija.