POLITIKA

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.
"

„Nediplomatski životi” je savršeno prikladan naslov za memoare koje su zajedno napisali Vilijam i Lin Montgomeri. Puna dramatičnih događaja, velikih istorijskih preokreta i individualnih ljudskih drama, ova knjiga pokazuje, između ostalog, da život diplomate može često biti nimalo diplomatski: opasan, nepredvidiv i nemilosrdan.

Priča počinje ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka i završava se u prvoj deceniji dvadeset prvog: u tih trideset godina, Vilijam i Lin Montgomeri iscrtali su svoju impresivnu životnu putanju na mapi sveta: od Beograda, preko Moskve, Vašingtona, Dar es Salama, Sofije i Budimpešte, da bi se na kraju krug ponovo zatvorio u Beogradu. Složenoj geografiji ove priče jedino može da parira njena istorija: dramatični događaji na velikoj istorijskoj pozornici, po pravilu, još su dramatičniji u svetu visoke politike skrivenom iza scene. Nediplomatski život pruža nam brojne prilike da taj svet sagledamo iznutra i da preispitamo mnoga svoja znanja, stavove i uverenja – pre svega, naravno, u delu knjige koji se bavi strašnim istorijskim potresima na Balkanu, u Jugoslaviji i Srbiji krajem dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. O izazovima i iskušenjima sa kojima su se tada suočavali, kao i u mnogim drugim trenucima svoje bogate diplomatske karijere, Vilijam i Lin Montgomeri pišu precizno, jasno i nemilosrdno iskreno, sa naglašenom odgovornošću pre svega prema istini. Ta istina je često neprijatna, ponekad bolna, ali uvek otržnjujuća i lekovita. I to je samo jedan od razloga zbog kojih je knjiga Nediplomatski život(i) izuzetno dragocena.

"Knjiga predstavlja obimnu i pedantnu kompilaciju postojeće literature iz oblasti bezbednosnih studija i međunarodnih odnosa uopšte, kombinovanu s originalnim doprinosima samog autora i njegovim nastojanjem da opštu teoriju, koju prati mahom po najmodernijim radovima najistaknutijih autora, obogati uvidima i prilagođavanjima koji se odnose na stanje u državi i društvu u Srbiji i u regionu koji je okružuje.


"

"Knjiga predstavlja obimnu i pedantnu kompilaciju postojeće literature iz oblasti bezbednosnih studija i međunarodnih odnosa uopšte, kombinovanu s originalnim doprinosima samog autora i njegovim nastojanjem da opštu teoriju, koju prati mahom po najmodernijim radovima najistaknutijih autora, obogati uvidima i prilagođavanjima koji se odnose na stanje u državi i društvu u Srbiji i u regionu koji je okružuje.


"

U studiji Nadziranje demokratije složen odnos medija, politike i demokratije sagledan je kroz sadržajnu analizu najvažnijih, relevantnih, a nedovoljno izučavanih fenomena od početka XX do početka XXI veka.

Značaj medija i javnosti za demokratiju, uloga medija i novinara u kontroli vlasti, težnja medija i demokratije za većinom, medijalizacija i televizualizacija politike, medijska personalizacija politike, uloga medija u proizvodnji pristanka i kreiranju značenja, u promeni politike i političara – osnovna su tematska uporišta ove knjige.Autor nastoji da odgovori na pitanja do koje mere se zbog brige o rejtingu kreira ili sledi javno mnjenje, koliko internet utiče na informisanje, mobilisanje građana, ali i razara privatnost, kakva je uloga društvenih medija u odnosu na demokratiju, kao i da li je uspostavljena nadzorna paradigma i digitalni totalitarizam društvenih medija.

Ova knjiga se višestrukim značajem tema preporučuje ne samo akademskoj, nego i široj javnosti – našem društvu i kulturi.

U studiji Nadziranje demokratije složen odnos medija, politike i demokratije sagledan je kroz sadržajnu analizu najvažnijih, relevantnih, a nedovoljno izučavanih fenomena od početka XX do početka XXI veka.

Značaj medija i javnosti za demokratiju, uloga medija i novinara u kontroli vlasti, težnja medija i demokratije za većinom, medijalizacija i televizualizacija politike, medijska personalizacija politike, uloga medija u proizvodnji pristanka i kreiranju značenja, u promeni politike i političara – osnovna su tematska uporišta ove knjige.Autor nastoji da odgovori na pitanja do koje mere se zbog brige o rejtingu kreira ili sledi javno mnjenje, koliko internet utiče na informisanje, mobilisanje građana, ali i razara privatnost, kakva je uloga društvenih medija u odnosu na demokratiju, kao i da li je uspostavljena nadzorna paradigma i digitalni totalitarizam društvenih medija.

Ova knjiga se višestrukim značajem tema preporučuje ne samo akademskoj, nego i široj javnosti – našem društvu i kulturi.

Studija Dragana R. Simića nudi izvrstan analitički politikološki pregled „kratke istorije“ američke spoljne politike, sa fokusom na dva predsednika koja su na nju odsudno i trajno uticala – Vudroa Vilsona i Frenklina Delano Ruzvelta.

Studija Dragana R. Simića nudi izvrstan analitički politikološki pregled „kratke istorije“ američke spoljne politike, sa fokusom na dva predsednika koja su na nju odsudno i trajno uticala – Vudroa Vilsona i Frenklina Delano Ruzvelta.

Knjiga analizira savremene prakse sećanja na Holokaust u tri države: Srbiji, Hrvatskoj i Litvaniji. Imaju različite istorije Holokausta, ali su sve izvele upečatljive projekte zamenjivanja zločina Holokausta zločinima komunizma

Knjiga analizira savremene prakse sećanja na Holokaust u tri države: Srbiji, Hrvatskoj i Litvaniji. Imaju različite istorije Holokausta, ali su sve izvele upečatljive projekte zamenjivanja zločina Holokausta zločinima komunizma

Knjiga razotkriva mreže moći koje povezuju najbogatije pojedince i organizacije na svetu i ideološka opravdanja koja tu moć održavaju. Ovo besprekorno i originalno istraživanje strastveni je poziv na akciju i rezultat Filipsove trajne posvećenost socijalnoj pravdi i ljudskim pravima.

Knjiga razotkriva mreže moći koje povezuju najbogatije pojedince i organizacije na svetu i ideološka opravdanja koja tu moć održavaju. Ovo besprekorno i originalno istraživanje strastveni je poziv na akciju i rezultat Filipsove trajne posvećenost socijalnoj pravdi i ljudskim pravima.

Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.

Detaljno i teorijski moćno autor razmatra uzroke duboke krize savremene levice, a na to pitanje gleda iz šire, pretežno evropske, perspektive. Polazi od teze da uspešna leva politika mora umeti da prepoznati Kairosi i da za njega, isto tako, mora biti spremna, što zahteva odbacivanje danas dominantnog narativa o večnosti kapitalizma.

Filozofski ubedljiva, elegantno dedukovana, knjiga nudi argumente potkrepljene najrelevantnijom literaturom. Hazoni je na filozofski maestralan način priredio značajnu odbranu principa i vrline nacije i nacionalizma, dok njegova knjiga predstavlja jedan od najuticajnijih globalnih proizvoda akademske misli danas.

Filozofski ubedljiva, elegantno dedukovana, knjiga nudi argumente potkrepljene najrelevantnijom literaturom. Hazoni je na filozofski maestralan način priredio značajnu odbranu principa i vrline nacije i nacionalizma, dok njegova knjiga predstavlja jedan od najuticajnijih globalnih proizvoda akademske misli danas.

Prevela sa engleskog Indira Funduk
Priča iz prve ruke o albanskom demokratskom buđenju, takozvanoj revoluciji, kada je kruti staljinizam doživeo kolaps i kada je grunuo divlji pluralizam. Učesnici ove drame upravljaju pričom: paranoični diktator, ambiciozni doktor,ekonomista prevarant, urbani umetnik...


Početkom devedesetih godina XX veka, najzatvorenija i najrepresivnija država Evrope započela je zapanjujuću tranziciju, put izlaska iz četrdesetogodišnje samonametnute komunističke izolacije. Albanci kojima nije bilo dopuštano da praktikuju religiju, da putuju u inostranstvo, nose farmerke ili čitaju „dekadentnu“ zapadnu literaturu, počeli su da gutaju spoljni svet. Otvorili su kafiće, kompanije, pokrenuli časopise, ranije zabranjena rok muzika odjeknula je na ulicama. Ponovo su otvorene crkve i džamije.

Savremena Albanija nudi živi prikaz istorije ovih dramatičnih promena, omogućavajući uvid u najznačajnije događaje, kao što su poslednji sastanci komunističkog Politbiroa, prve studentske pobune, pad komunističkog režima, odliv izbeglica, rat na susednom Kosovu i odnos Albanije sa Sjedinjenim Državama.

Na osnovu ličnog iskustva iz dve decenije rada u Albaniji, intervjua sa ključnim akterima ovih važnih događaja, Albancima i strancima - bivšim članovima Politbiroa, opozicionim liderima, obaveštajnim agentima, diplomatama i osnivačima Oslobodilačke vojske Kosova - i mnogobrojnih vladinih dokumenata iz Albanije i Sjedinjenih Država, sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, autor sklapa mozaik Moderne Albanije.


Fred C. Abrahams :
je programski direktor u Human Rights Watch, danas odgovoran za obuku istraživačkog osoblja, kao I razvoj metodologije istraživanja i sprovođenje istraga u konfliktnim oblastima širom sveta. Dvadeset godina je radio na područjima ometenim političkim krizama i oružanim sukobima, uključujući Balkan i Bliski Istok.

Napisao je brojne članke i priloge o ljudskim pravima i ratnim zakonima, a autor je knjige A Village Destroied: War crimes in Kosvo ( 2002). Objavljuje tekstove u Njujork Tajmsu, Los Anđeles Tajmsu I drugim uglednim časopisima.

Prevela sa nemačkog Maja Matić
Da li Evropska unija još uvek može pronaći svoj put u budućnost?

U žiži interesovanja ne samo evropske nego i svetske javnosti je pitanje šta će se dogoditi sa Evropom, odnosno Evropskom unijom. Za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru to je posebno važno pitanje, jer se ove države spremaju da uđu u članstvo Evropske Unije. Suočeni sa Bregzitom i finansijskom krizom, populizmom i strahom od rastuće desnice, čini se da postoji samo izbor između sukoba i stagnacije. Ova knjiga je ohrabrujuća i na stručan način pruža odgovore koji su veoma korisni posebno mladim ljudima, studentima i stručnjacima iz oblasti političkih studija, istorije i prava, sociologije i drugih društvenih nauka, kao i nevladinim organizacijama i medijskim poslenicima.

Očima istoričara i stavom ubeđenog Evropljana, Volfgang Schmale istražuje korene pomenutih fenomena i razmišlja o odnosu između nacije i Evrope. Iznad svega, pokazuje kako Evropska unija još uvijek može pronaći svoj put u budućnost.

Volfgang Šmale:

Profesor je savremene istorije na univerzitetu u Beču. Bavi se istraživanjem ljudskih prava i studijama kulture. Neka od njegovih najznačajnijih dela su: E-Learning Geschichte, Bauerlicher Widerstand, Gerichte und Rechtsentwicklung in Frankreich. Clio je na srpskom jeziku objavio njegove knjige Istorija evropske ideje (2003) i Istorija muškosti (2011).

U knjizi Državljani i državljanstvo posle Jugoslavije razmatraju se pravno-politički okviri upravljanja građanima, zakonske i ustavne odredbe koje definišu ko su državljani jedne države i gde su granice njene nadležnosti. Otuda pojam državljanstva i u samom naslovu. Druga ključna reč ovog zbornika je svakako građanstvo – nekada upotrebljena paralelno uz 'državljanstvo', da upotpuni značenjski spektar pojma 'citizenship'.
Tekstovi u ovom zborniku analiziraju vezu između građanina i države, pravila i procese koji omogućuju sticanje i gubitak državljanstva, pitanja o statusima „spoljnog državljanstva” ili „kvazidržavljanstva“, prava i obaveze koje imaju središnji značaj za ostvarivanje punopravne pripadnosti zajednici i političke sporove oko pitanja „ko pripada“ i „zašto“.

Geopolitika ima ogromnu prednost u odnosu na druge nauke, tvrdi autor ove studije, jer objedinjuje čitav korpus znanja povezan sa istorijom, geografijom, lingvistikom, ekonomijom, a sve u službi objašnjenja glavnih pitanja u međunarodnim odnosima. Svoju tvrdnju Avijucki ilustruje brojnim primerima, počev od prvog rivalstva, poznatog pod imenom „velika igra“ (Great Game), koje seže u šezdesete godine XIX veka, a odigravalo se između Rusije i Britanije u Aziji, pa sve do savremenih dešavanja, dajući prikaze „evropskih identiteta“ i objašnjavajući nam na koja pitanja može da nam odgovori geopolitika.

Demokratija, shvaćena u najširem smislu, često je određivala tok evropske istorije, od Engleske revolucije do Francuske revolucije, od Prvog svetskog rata do hladnog rata i pada Berlinskog zida. Razmatrajući ideologije kojima se napajala i na koje se oslanjala, Kanfora dolazi do jasne i radikalne ideje: izborni mehanizam je daleko od toga da predstavlja demokratiju. Danas je u bogatom svetu pobedila sloboda sa svim svojim zastrašujućim posledicama. Demokratija je ostavljena za neka druga vremena