Postoje srećni trenuci, možda i srećni dani, ali ne i trajna pretplata na sreću.
Apel za više pravednosti u izolovanom sistemu profesionalnog fudbala i u globalizovanom svetu.
Koliko je pravedno da fudbaler zarađuje milione dok čistačica ne može da živi samo od jednog posla? Da u svakom trenutku možemo da popijemo čašu vode, a da 2.000 dece umire svakog dana od bolesti koje se prenose preko zagađene vode? Pitanje pravednosti prožimalo je život Nevena Subotića... mnogo pre nego što je to shvatio.
Devedesetih je s roditeljima pobegao iz Jugoslavije u Nemačku, a kada im je zapretilo proterivanje, otišli su u SAD. Sa sedamnaest godina vratio se da bi postao profesionalni fudbaler. Sa Borusijom Dortmund postao je šampion i važio za jednog od najboljih odbrambenih igrača lige. Usledile su noći opijenosti, brzi automobili, ogromna kuća sa džakuzijem – ali javljala se i sumnja i stid. Na vrhuncu karijere, odlučio je da svoju strast i svoj novac posveti onima koji su prinuđeni da žive u ekstremno drugačijim uslovima: danas fondacija koju je osnovao omogućava ljudima u Etiopiji pristup čistoj vodi. Gotovo sve njegovo vreme i veći deo njegovih primanja odlazi na taj posao. Knjiga govori o sportisti koga je kapitalistički sistem učinio velikim profesionalnim fudbalerom pre nego što je postao društvenopolitički aktivista. Ovo je apel za više svesti i pravednosti u nepravednom svetu.
