DOMAĆE BIOGRAFIJE, MEMOARI, DNEVNICI, PISMA

Knjiga Oluje nad Srbijom predstavlja priređene memoarske zapise Živadina Janića, kragujevačkog učitelja i nastavnika istorije u Zemunskoj gimnaziji u Beogradu. Delo među ovim koricama dragoceno je literarno svedočanstvo o značajnim istorijskim događajima i slobodarskim ratovima srpskog naroda u prvim dvema decenijama dvadesetog stoleća- balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Prikazuje svakodnevni život srpskog seoskog stanovništva, običaje, odnose među članovima patrijarhalne zajednice, o naporima žitelja šumadijskih zaselaka i varošica kako da se izbore sa siromaštvom, prirodnim stihijama, te raznim društvenim izazovima sa kojima se srpski narod suočavao na početku jednog turbulentnog veka.

Memoari su pisani hronološki, a događaji koje autor opisuje obuhvataju period od 1905/1906 do 1919. godine, dakle 15-tak burnih godina u istoriji srpskog naroda, kao i o životu Živadina Janića i njegove porodice.

„Mihajlovićevi dnevnički zapisi u nekolikom smislu predstavljaju retrospektivni molitvenik, za ljude koji smisao života ne mogu ili ne žele da ga osmisle sa osećanjem da žive u ljudskoj zajednici i da zaokupljenost sobom podrazumeva udaljavanje od nje, udaljavanje od razumevanja da smo stvoreni po božjem liku, udaljavanje od Gospoda Isusa Hrist, koji je za nas umro na krstu i vaskrsao, i obećao nam večni život“ - Vidak M. Maslovarić, predgovor

„Neobično literarno djelo. Otkivam najskrivenije niti koje vezuju događaje iz života autora, otkrivajući tajne duhovnosti.“ - Emir Kusturica

„U razmišljanjima Aleksandra Mihailovića, čije pesničko i esejističko delo izaziva zasluženu pažnju, skladno se dopunjuju karakteristična svojstva našeg vremena i individualna fizionomnija autora. Kao ključno određenje moderne epohe pojavljuje se fragment. On zamenjuje odsutnu i iščezavajuću celinu: u iskrama doživljaja moderni pisci nastoje da prepoznaju njen trag, da naslute njeno prisustvo u iskrzanim delovima sećanja.“ - Milo Lompar

Nova knjiga autorke Maje Bašić, je drugi deo planirane trilogije pod nazivom „Lica i maske“. Nakon „razgovaranja“ sa Vladom Ilićem u knjizi „Lice bez maske“, sada ćete imati prilike da upoznate vrhunskog hirurga, Vladimira Đukića.

„Knjiga koja nas čita ili priča o svima nama!
„Sve što sam više radio, i sad, bez Božije pomoći i volje nema te hirurgije, nema te ustanove koja može da kaže, eto to je to, mi možemo sve. Možeš ono što ti Bog dozvoli.“
To je sušta poruka i preporuka za čitanje ove nesvakidašnje i vredne knjige koja nas, dok je čitamo, čita.“ – iz recenzije Miloje Radovića

Rukopis neobjavljen za života!

„Danas retkom, istinskom ljubitelju književne reči – stvaraočevom saradniku – ovom poetskom bujicom mudrosti životnog iskustva, uzdrhte unutrašnje strune duše a razgrana se mreža pitanja poput: „Je li život proveden u strasnoj borbi za ideale koji blede i nepovratno tobu u magle iluzije, promašen ili ispunjen?“ i „Da li je, kako Lalić kaže, izgubljena samo neprihvaćna bitka?“... i tolika druga.“ – Rajko Lalić

Istinita i autentična životna priča, o životu i sudbini dece tokom Drugog svetskog rata, oslikana kroz Ankinu ispovest. Životni izazovi u ratnoj svakodnevici su takvi da je devojčici od trinaest godina, samoj u okupiranom gradu, teško donositi ispravne odluke o tome kako i šta raditi dalje da bi preživela. Ali u njenim ušima stalno odzvanjaju reči oca koji je mnogo puta, pokazujući ličnim postupcima tokom teških životnih izazova, ponavljao kako je „najvažnije sačuvati čist obraz i ići kroz život ne ukaljajući ga, jer kad staneš pred Svevišnjeg nemaš se čega bojati i stideti!”

Slikar po zanatu, sa imenom stamenosti, nije samo tragao za minulim vremenima. On ga je, sa svim upitnicima i zagrcnuo od emocija, još svežih mišlju i jezikom našeg i govorenja, a i, nažalost još više prećutkivanog, izložio u bogatoj ekspoziciji svojih talenata. I tako je i uslišio onu mudru Aristotelovu poruku : da je književnost, čak i posebno u odnosu na druge umetnosti, „stvar istinitija i ozbiljnija od istoriografije“… Malo li je to !

Dr. Miodrag D. Ignjatović

Ovaj veliki slikar radio je kao likovni pedagog do penzije, baveći se istovremeno uspešno slikarstvom. Decenijama je objavljivao tekstove u mnogim časopisima, a naša izdavačka kuća je objavila i njegovu zbirku pripovedaka pod nazivom Dodir neba.

“Nemamo pravo na ravnodušnost iako sam svestan da je ovo naivan san, proročki, utopijski…Ali, zar utopija nije opstajala vekovima? Što je najvažnije, nije donosila zla. Samarićanstvo nije moglo rešiti problem ljudskih patnji, ali je davalo veru u ljude. Možda su moje misli pristrasne pod teretom besa i gole egzistencije. Tu je i prirodno suženje kriterijuma. Moje „traganje za apsolutnim“ u suštini je okrenuto individualnostima, ponajmanje moćnim. Najmanje istine i morala stanuje u institucijama sistema okoštalih režima…“

“Šta je bolje za pamćenje i istoriju: dnevnici, memoari, feljtoni, arhivi… Sve manje ili više boluje od subjektivnosti. A često ni arhivska gradja nije autentična. Izgleda, najbolji su oni dokumenti slučajno pronadjeni.“

Da li ste poznavali Krulja, delo advokata i pisca Borka Stojanovića, kroz život Radeta Krulja opisuje put i razvoj čitavog našeg društva tokom prošlog veka.
Od štićenika doma za nezbrinutu decu i učenika bogoslovije do studenta prava i vrsnog advokata, Rade Krulj svojim interesantnim pričama boji prošla vremena, sa svim svojim zamkama i večito prisutnim Službom i Partijom, lai i veselim terevenkama i druženjima.
Ova topla ljudska priča vraća nas u vremena koja su bila puna dinamike i opasnosti, ali i pravih prijateljstava i iskrene radsti življenja. U ljudskoj je prirodi da prošlost romantizuje, pa se tako i mnogih teških stvari iperioda u ovome životu čika Rade sa vedrinom prisećao.
On nije ni dobar ni zao, on je jednostavno - živ. Stoga je identifikacija sa junakom snažna. Zato se ova knjiga može čitati kao triler, kao pesma, kao pouka. Skuvajte kafu, spremite meze, sipajte sebi jedno piće i - uživajte u knjizi! - Vjera Mujović

Memoari mladog čoveka tokom života u Njujorku

U ovom izdanju o fenomenu proročanstva u srpskoj tradiciji i kulturi govore jedan antropolog i jedan pisac. Bojan Jovanović u svom eseju “Izrečeno i prorečeno” daje istorijski kontekst nastanka i prenošenja proročanstava čuvenih proroka iz sela Kremna kod Bajine Bašte, ukazujući na sve mistifikacije koje do danas prate popularnu famu o Tarabićima. Po njegovim rečima, Kremansko proročanstvo simbolizuje ne samo duboku potrebu pojedinaca i kolektiva za predviđanjem dolazećeg i sagledavanjem puta koji vodi u izvesniju budućnost, već i obrazac oblikovanja njegovog teksta u ravni stalnih promena i dopisivanja. Za razliku od Jovanovićevog naučničkog etnološkoantropološkog pristupa fenomenu proročanstava, Mirko Demić istoj temi prilazi s pesničkog stanovišta. On u literarnom tekstu “Utvare četvrtog proroštva” iz ugla proroka govori o ljudskoj potrebi za anticipacijom budućnosti i strahu od dolazećeg. “Knjiga Čitanje proročanstva Bojana Jovanovića i Mirka Demića, s dva teksta koji kao da se prožimaju kristalnom naučničkom jasnoćom i poetički uznesenim misticizmom, predstavlja dokaz ovdašnje dominacije ‘straha od prošlosti’”, kaže urednik ovog izdanja Goran Petrović. “U strahu su, kako to narod kaže, oči velike, prevelike. Mada se, uistinu, ne vidi ni bolje ni dalje.”