ROMANI

„Zaštićene tuge Miladinke Knežević Milve, ovo pomalo hermetično delo, svojom gustom lirskom prozom objedinjuje elemente intimnog, ljubavnog, psihološkog romana i poetske refleksije. Unutrašnji monolog naratora je ono što strukturiše tekst, ljubavnu priču isprepletenu sećanjima na porodicu, urbane i ruralne pejzaže, istorijskim prisećanjima i filozofskim refleksijama. Naracija nije hronološka, već bi se pre mogla porediti sa mozaikom – niz slika, asocijacija i fragmenata tvore kompleksnu sliku jedne ljubavi, jednog života.

U fokusu romana nalazi se odnos između žene i muškarca, veza protkana snažnim, toplim emocijama, ali takođe i razdvojenošću, čežnjom, čekanjem i izvesnošću o prolaznosti svega, pa i njihove ljubavi.

Ovo je delo za čitaoca od strpljenja, koji ume da ceni gusto pletenje jezika, spor ritam, atmosferičnost dela, delo za čiju je recepciju potrebno prepuštanje čitaoca tokovima teksta. Ono ne daje lake odgovore, već unutrašnji prostor za razmišljanje – u ljubavi koja traje prkoseći vremenu, u bolnim ali i toplim sećanjima, u svetu čija je glavna odlika promena, dok se trudimo da menjajući se sačuvamo ono što nas čini nama samima.“ – iz recenzije Vladimir Simić

Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću

Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.

Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.

Među ovim koricama upoznaćete Milu i Maru, dve komšinice, vršnjakinje, prijateljice, rođene na Baniji pedesetih godina prošlog veka. Njihovi putevi bili su kao i svaki: nekad brdoviti, nekad trnoviti, ponekad cvetni, relaksirajući, skoro uvek izukrštani i svi su vodili preko Banije!

Raspad države u kojoj su rođeni, stradanja u zavičaju, podudarili su se sa ličnim tragedijama koje su ih zadesile, ali su sve nevolje prebrodile oslanjajući se jedna na drugu – a obe na Baniju!

Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.

Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.

Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.

Knjiga Oluje nad Srbijom predstavlja priređene memoarske zapise Živadina Janića, kragujevačkog učitelja i nastavnika istorije u Zemunskoj gimnaziji u Beogradu. Delo među ovim koricama dragoceno je literarno svedočanstvo o značajnim istorijskim događajima i slobodarskim ratovima srpskog naroda u prvim dvema decenijama dvadesetog stoleća- balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Prikazuje svakodnevni život srpskog seoskog stanovništva, običaje, odnose među članovima patrijarhalne zajednice, o naporima žitelja šumadijskih zaselaka i varošica kako da se izbore sa siromaštvom, prirodnim stihijama, te raznim društvenim izazovima sa kojima se srpski narod suočavao na početku jednog turbulentnog veka.

Memoari su pisani hronološki, a događaji koje autor opisuje obuhvataju period od 1905/1906 do 1919. godine, dakle 15-tak burnih godina u istoriji srpskog naroda, kao i o životu Živadina Janića i njegove porodice.

Prevod na ruski jezik romana Kuća Pavlovića, autora Miroslava Toholja. Toholjev roman „Kuća Pavlovića“ tretira ratnu temu u Bosni i Hercegovini. Reč je o jednoj porodici koja se, voljom sudbine, u tom ratu sasvim iskorenjuje.

„Čitao sam ga kao izveštaj sa mesta udesa, ali i kao zaveštanje: ljudi koji su sve ono izdržali sa osmehom na licu ne mogu pokleknuti pod jarmom nove austrougarske birokratije. U startu su jači, a i mi sa njima.“ – Milovan Danojlić

„Kuća Pavlovića može se čitati i kao slika ili metafora magijskog rastura. Obredne paleži naše kuća nasred druma. Toholj je pokazao, na izrazito relevantan umetnički način. Kako se može veoma uspešno napisati tipično srpski postmodernistički roman.“ – Anđelko Anušić, Oslobođenje

„Toholj je pronašao dragocjen ugao iz kojega se gleda na svijet i istoriju; on govori iz perspektive gubitnika, iz perspektive onoga koji je, takoreći, u ratu izgubio sve. To je roman sa žestokom gorčinom poraza, ali roman kojem je stran nihilizam; vrijednosti postoje, iako nijesu lako ili uopšte dostižne.“ – dr Jovan Delić

„Mihajlovićevi dnevnički zapisi u nekolikom smislu predstavljaju retrospektivni molitvenik, za ljude koji smisao života ne mogu ili ne žele da ga osmisle sa osećanjem da žive u ljudskoj zajednici i da zaokupljenost sobom podrazumeva udaljavanje od nje, udaljavanje od razumevanja da smo stvoreni po božjem liku, udaljavanje od Gospoda Isusa Hrist, koji je za nas umro na krstu i vaskrsao, i obećao nam večni život“ - Vidak M. Maslovarić, predgovor

„Neobično literarno djelo. Otkivam najskrivenije niti koje vezuju događaje iz života autora, otkrivajući tajne duhovnosti.“ - Emir Kusturica

„U razmišljanjima Aleksandra Mihailovića, čije pesničko i esejističko delo izaziva zasluženu pažnju, skladno se dopunjuju karakteristična svojstva našeg vremena i individualna fizionomnija autora. Kao ključno određenje moderne epohe pojavljuje se fragment. On zamenjuje odsutnu i iščezavajuću celinu: u iskrama doživljaja moderni pisci nastoje da prepoznaju njen trag, da naslute njeno prisustvo u iskrzanim delovima sećanja.“ - Milo Lompar

Novi krimi roman autorke trilogije Kameleon!

Ova knjiga je inspirisana životom mladih u Beogradu, kao i dubokom ličnom tragedijom jedne porodice.

Dok Ana pokušava da živi uobičajenim životom mlade žene koja je zaposlena i živi sama, njena mlađa sestra Zorana želi da je zaokupi svojim, donekle izmišljenim, ljubavnim problemima. Neobična poruka pronađena u restoranu „Narcis“ i niz neobičnih smrti mladih devojaka, zbunjuju i uznemiravaju Anu koja pokušava da se snađe u novonastaloj situaciji i reši misteriju.

Dok prošlost kuca na vrata, ona dolazi do neverovatnih otkrića!

Nova knjiga autorke Maje Bašić, je drugi deo planirane trilogije pod nazivom „Lica i maske“. Nakon „razgovaranja“ sa Vladom Ilićem u knjizi „Lice bez maske“, sada ćete imati prilike da upoznate vrhunskog hirurga, Vladimira Đukića.

„Knjiga koja nas čita ili priča o svima nama!
„Sve što sam više radio, i sad, bez Božije pomoći i volje nema te hirurgije, nema te ustanove koja može da kaže, eto to je to, mi možemo sve. Možeš ono što ti Bog dozvoli.“
To je sušta poruka i preporuka za čitanje ove nesvakidašnje i vredne knjige koja nas, dok je čitamo, čita.“ – iz recenzije Miloje Radovića

Autor brojnih romana, pripovedaka, dramskih dela, Galdos je značajan i zbog unikatne književne estetike i sintetičkog karaktera dela. Njegov roman Milosrđe ima posebnu vrednost ne samo u opusu pisca već i u istoriji španske književnosti.

Ovo delo, napisano u fazi tzv. „duhovnog realizma“, umnogome sadrži znalački prikaz španskih društvenih okolsnoti i madridskog života u drugoj polovini XIX veka. Tema društvene marginalizacije, te postojanja paralelnog sveta i zajednice obespravljenih omogućila je Galdosu da čitaocima pokaže svekoliko umeće vrhunskog romanopisca koji ništa ne prepušta slučaju i od čijeg budnog oka se ne može sakriti nijedan vid stvarnosti i čovekovog postojanja. Svet struktuiran na pola puta između materijalizma i duhovnosti, oholosti i humanosti, bogatstva i siromaštva, slikovito je opisan u ovom izuzetnom realističnom delu, a Galdos promoviše utopijske vrednosti opšte humanosti, koje mogu postojati samo pod određenim društveno-istorijskim okolnostima koje treba postepeno razvijati na temeljima održivosti, kroz projekciju jednog humanijeg društva budućnosti.

Rukopis neobjavljen za života!

„Danas retkom, istinskom ljubitelju književne reči – stvaraočevom saradniku – ovom poetskom bujicom mudrosti životnog iskustva, uzdrhte unutrašnje strune duše a razgrana se mreža pitanja poput: „Je li život proveden u strasnoj borbi za ideale koji blede i nepovratno tobu u magle iluzije, promašen ili ispunjen?“ i „Da li je, kako Lalić kaže, izgubljena samo neprihvaćna bitka?“... i tolika druga.“ – Rajko Lalić

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

„Ovakva knjiga do sada nije postojala i malo je verovatno da će ikada postojati.“ - Graham Grin
U ovom izuzetnom svedočenju, kubanski romanopisac i antropolog Migel Barnet predstavlja priču o 105-godišnjem Estebanu Montehu, koji je živeo kao rob, kao begunac u divljini i kao vojnik u Kubanskom ratu za nezavisnost. Iskren, otvoren, saosećajan, oštrouman i privlačan, njegov glas pruža izvanredan uvid u afričku kulturu koja je zaživela na Karibima.
„Najjači bogovi su ipak iz Afrike. Tvrdim da je pozitivno da su leteli. I radili su šta im je volja, i to sa sve vradžbinama, naravno. Ne znam samo kako su dozvolili ropstvo. Tako ti je to kad počnem da mislim, nikako da shvatim. Ali kao da je sve počelo od crvenih marama...
... Zbog te proklete boje staviše im lance i otpremiše za Kubu. Kad su Englezi prokljuvili ovu rabotu nisu dozvolili da dođe više Crnaca i onda je završeno ropstvo pa je počeo drugi deo, počela je sloboda.“ – odlomak iz dela

Merilin Bobes je kubanska pesnikinja, romanopisac, književna kritičarka i urednica antologije pod nazivom „Savremene kubanske spisateljice“. Devetnaest priče najznačajnijih kubanskih autorki XX veka u ovoj antologiji su sortirane hronološki počev od najstarije i predstavljaju jasan prikaz položaja žena na Kubi, kako s početka, tako i krajem prošloga veka.

Istinita i autentična životna priča, o životu i sudbini dece tokom Drugog svetskog rata, oslikana kroz Ankinu ispovest. Životni izazovi u ratnoj svakodnevici su takvi da je devojčici od trinaest godina, samoj u okupiranom gradu, teško donositi ispravne odluke o tome kako i šta raditi dalje da bi preživela. Ali u njenim ušima stalno odzvanjaju reči oca koji je mnogo puta, pokazujući ličnim postupcima tokom teških životnih izazova, ponavljao kako je „najvažnije sačuvati čist obraz i ići kroz život ne ukaljajući ga, jer kad staneš pred Svevišnjeg nemaš se čega bojati i stideti!”

Ilustracije i korica: Mihailo Pisanjuh
„Knjiga uspomena Radmile Pašić, istoričara i rođene Banijke. Naziv dela objašnjava dosta: "Ne tuguj, Banijo". Radmila Pašić je u njemu objavila autentične ispovesti i priče onih koji su stvarali tu istoriju, pogotovu u periodu od 1991. do 2004. godine, od kada na Baniji počinje, kako autorka kaže, život povratka i nade… Osećajna i iskrena knjiga.“ - Politika

„Opisivanje i osvrt na banijske događaje kroz istoriju, kao i danas, nose glas žene i svih žena Banije ma gdje da su se rasule po svijetu. To se posebno zapaža u ovom izdanju u liku banijske heroine, koju je tragedija i nesretluk odnio na drugi kontinent, mjesto koje je bilo daleko od nje, ali ga je morala prihvatiti. Ta prikazana vezanost, iskazana putem pisma i telefona samo je spas u momentima emotivnog potonuća. Svaka upućena pisana riječ je riječ postojanja.“ - iz predgovora Anđelke Eror

„Prošlost sa ne može mijenjati. Treba nastaviti sa životom dalje, učiti i naučiti iz onog što nas je snašlo, lomilo i što smo doživjeli, preživjeli. Da budemo jači, mudriji i plemenitiji. Da se izvučemo iz okovanog zavičaja. On tone. Drhti. Želi da živi. Mora da živi, ali tiho umire. Zavičaj, naša Banija. Te tri riječi stvaraju osjećaj neke praznine koju ne želimo. Ne želimo crnu rupu bez tračka svjetlosti i perspektive. Možda...“ – odlomak

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

Višeznačnost priče koja se neprekidno širi!
Ljubica Stevanović je autor koji kao da se zavetovao da spasava što se spasiti da od davnih vremena. Iz života sela koje nestaje, prazni se, i iz onih perioda kada je sve bujalo od obilja lepote i tragike.
Kao i u prethodnim knjigama, ona se u novoj pomno bavi porodicom, odnosima u porodici, relacijom između sela i grada, psihologijom literarnih junaka, običajima… Duboko svesna da promene kroz koje svet prolazi nepovratno odnose i potiru veliki duhovni potencijal koji je postajao i ogledao se u negovanju običaja, jezika starina…

Zbirka pripovedaka beogradske spisateljice Jelene Trajanovski Stanković (1985.) „Priče iz predgrađa duše“ predstavlja svojevrsnu slagalicu sastavljenu od deset priča, tematski različitih ali senzibilitetom, stilski i po dramskom efektu koji u čitaoca izazivaju upečatljivo jedinstvenih, što od nje čini skladnu književnu celinu. Živopisan kaleidoskop u njima oslikanih likova karakteriše iznad svega snažna realističnost, a opisani događaji čiji su oni akteri, te njihove međusobne kompleksne i dramski uzbudljive veze intenzivni su i životni – čak i kada je glavni lik jedna umetnička slika – zbog čega čitava zbirka odaje nepretenciozan ali uverljiv utisak celovitoga, samodovoljnog univerzuma, kao otrgnutog od stvarnog, materijalnog sveta.

Pred Vama je četvrta zbirka priča Dragana Lakićevića, našeg velikog književnika, pesnika, romansijera.
"Ljubavni registar, nova zbirka priča Dragana Lakićevića, prirodno nastavlja lirsku nit autorovog pripovedanja u kojem se ukrštaju žanrovi poezije i proze, gde pričanje priča nije lišeno osećajnosti koju obično prirpsujemo pesničkom izrazu...
...I ovoga puta, pa i kada koristi oštricu ironije ili humora, Dragan Lakićević s blagošću gleda na svoje junake, trežeći od čitaoca da ih razme ako se već u njima ne prepoznaje, da ih shvati ako im već ne može pomoći, da ih prihvati premda zna da su fiktivni." - iz predgovora Aleksandre Žeželj Kocić
Sadržaj:
• Junaci u zamkama i himerama sećanja (Aleksandra Žeželj Kocić)
• Letnja škola
• Prespavao sam neka leta
• Šumar na ostrvu – delirijum tremens
• Treći poljubac
• Jedina drugarica
• Nebesilić
• Njena pisma
• Vlak bez voznog reda
• Mnogo mi znači sećanje
• Ljubavni registar

„Ugaoni kamen (La piedra angular, 1891) reprezentativni je roman pozne naturalističke faze književnog stvaralaštva Emilije Pardo Basan (1851-1921). Simbolički naziv dela implicira osnovni potporni element na kom se zasniva organizacija i ipravno ustrojstvo određenje zajednice: koncept smrtne kazne.

Autorka jasno analizira različite poglede na problem postojanja primene najstrože kazne u španskom pravnom i krivičnom sistemu, prikazujući argumente klasične škole krivičnog prava, potom „novog talasa“ i pozitivističke škole kriminalističke antropologije, i konačno naturalističkih teoretičara-reforatora, koji su uzroke i argumente pronalazili u fatalističkim zakonima nasleđivanja.

Emilija Pardo Basan uspela je ovim romanom da podigne svest javnosti o opravdanosti preispitivanja postojanja smrtne kazne i razvoja jednog novog koncepta oprosta i empatije prema svim članovima društvene zajednice.“ – iz predgovora dr Vladimira Karanovića

„Vreme je pokazalo da će mi omiljeno Kunderino delo biti: “Knjiga smeha i zaborava“, baš to koje je hteo da mi pokloni. Tako me je led spasio od “Šale“.“

Slavica Trajković je rođena 1966. godine. Njeno detinjstvo bilo je stereotipno samo na prvi pogled. Naime, iza zatvorenih kućnih vrata bila je svedok dramatičnog životnog puta feministički orijentisanih umetnica, koje su se borile za egzistenciju sedemdesetih godina prošlog veka. Njena majka bila je prijateljica sa profesorkom engleskog jezika i književnosti Gordanom Stošić, koja će ubrzo postati jedna od najznačajnijih pesnikinja erotske poezije u bivšoj Jugoslaviji.

Slavica se udala sa nepunih dvadeset godina i veoma rano dobila troje dece. Njen bajkoviti put sveden na ulogu majke i supruge okončalo je samoubistvo Gordane Stošić.

“Postoje dani za stvaranje i dani za razaranje; zato su sve biblioteke pune duhova. Ponekad, dok hodate između polica sa knjigama, možete gotovo osetiti blag dodir u kosi. Verovatno pripada nekom davno preminulom pesniku…“

Agram ili Zagreb je grad u kome je rođen naš autor, grad u kome se dešava radnja romana. Ovo je ujedno biografija, dnevnik ili svedočanstvo o događajima koji su iz korena promenili živote mnogih na ovim prostorima pa i život autora, Dragana Štekovića.

Rođen 1973. u Zagrebu, kao sin jedinac. Proleća 1991. godine, auto-putem Bratstvo i jedinstvo dolazi u Beograd. Istim se nikad nije vratio u rođeni grad, iako je razdaljina ostala ista do današnjih dana, i dalje živi i radi u Beogradu. Voli i jedan i drugi grad. Oženjen, otac dve ćerke.

„Prošli vek. Druga polovina osamdesetih. Negde u brdima u Bosni. Sa magistralnog puta ford taunus je skrenuo na prašnjavi i kameni put, pun sasušenih jaruga, koje su ostale od obilnih padavina…“

„Prošlost treba razbiti i rastvoriti, da bi se moglo živeti.“ Fridrih Niče, Drugo nesavremeno razmatranje

„…Sve vreme, jedan od izlaza su knjige, mnoštvo knjiga. Kada bi se sakupile sve koje si pročitao tokom života, bila bi to iznenadjujuće velika biblioteka popularnih romana, stripova, naučne fantastike, socrealističke literature, raznih žanrova domaćih i stranih pisaca, stručnih medicinskih i filozofskih knjiga, dnevne štampe, časopisa, udžbenika…

Sve će to proći kroz tvoju glavu. Može se reći da si, umesto pravog, proživeo knjiški život. Knjige su služile, nekada samo da potrošiš vreme, da zaboraviš na neprijatnu stvarnost, nekada ćeš u njima tražiti odgovore na teška pitanja…“

„…Svuda uokolo vrilo je kao u ljudskom mravinjaku. Učinilo ti se da su tvoja dotadašnja iskustva i sve one knjige koje si pročitao, nedovoljne da se suočiš sa jednim ovakvim mestom. I prva misao koja je nametnula pitanje: Kako preživeti u masi nepoznatih i različitih ljudi, u svetu koji funkcioniše po tebi nepoznatim pravilima i zakonima.“

Profesor dr Veljko Mirović je autor više od 100 naučnih publikacija, uključujući knjige poput "Antibiotici i osnovni principi njihove kliničke primene" i "Kuća na samku". Takođe je lekar specijalista u laboratoriji za mikrobiologiju i profesor iz bazične i predkliničke stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu. Prethodno je obavljao različite funkcije uključujući i načelnika Odeljenja kliničke mikrobiologije u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije u Beogradu.

Roman "Čežnja" Emilije Pardo Basan predstavlja priču o ljubavnoj strasti i suprotstavljanju vladajućim moralnim normama, sa snažnom feminističkom porukom.

Ujedno, ovaj roman tvori duologiju sa prethodnim autorčinim delom "Sunčanica", objavljenim u ediciji Bibliotheca Hispania.

Kroz živopisne psihološke portrete protagonista, spisateljica nam pruža uvid u goruće probleme španskog društva, poput društvene nejednakosti, licemerja i potlačenog položaja žena.

Značaj i savremenost romana ogledaju se u razobličavanju problema diskriminacije žena, zasnovane na rodnim i klasnim ulogama.

Skoro sto trideset i pet godina kasnije žene i dalje osvajaju svoja prava i slobodu suprotstavljajući se novim oblicima rodno i klasno zasnovane potčinjenosti, nasilja, pa i ropstva.

Osvetljavajući iz višestrukih perspektiva stanje španskog društva, roman Čežnja pruža sveobuhvatni uvid u goruće probleme: društvenu stratifikaciju i nejednakost, dvostruki moral i licemerje, potlačeni položaj žene u privatnoj i javnoj sferi, pre svega zbog nedostupnosti obrazovanja i podređenosti tuđoj volji.