ROMANI

Razmatranje i preispitivanje senzibilne žene i njenih tajni.
„Ako Vas pak zanima, ja uveliko radim na novom romanu, beogradskom, i ako me ne vrate u Beograd, što može svaki dan da mi se desi, biću sa njim gotov marta. O njemu još niko ništa ne zna. Mogu Vam reći toliko da malo liči na Opasne godine – od Katarine Mihelis, pa me to ljuti“ – napisao je Miloš Crnjanski 1929. godine u pismu Marku Ristiću

Roman Opasne godine (ili Žena u opasnim godinama) ima dvostruku zanimljivost: kao književno umetničko delo i kao studija o ženi. Mada se te dve komponente ne
mogu razdvojiti. Povodom knjige Opasne godine nastali su slogani “Dozvolite
drugima da se zagledaju u biće žene”, “Kinematografija ženske misli”, Poznavanje
ženske duše”…
U formi pisama i dnevnika, Mihaelis piše filozofiju razvoda kod žene na početku zrelih godina.

Pred čitaocima je večita tematika o kojoj jednako raspravljaju žene i muškarci…

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.

Antologija španske novele i pripovetke (od XVII do XIX veka) obuhvata reprezentativne narativne tekstove 16 autora koji pripadaju različitim književnoumetničkim epohama: baroku, neoklasicizmu, romantizmu i realizmu.

Cilj ovog izbora jeste, pre svega, upoznavanje srpske kulturne sredine i čitalaca s najvrednijim izdancima kratke proze, nastale iz pera znamenitih španskih pripovedača.
Takođe, ova antologija sadrži novele i pripovetke nekih španskih pisaca do sada nepoznatih kod nas, te omogućava njihovu recepciju u okvirima srpske kulturne, kri-
tičke i akademske sredine.

Španske novele i pripovetke, ali i druge narativne forme nastale u periodu od XVII do XIX veka, predstavljaju autentičnu riznicu nacionalne kulture i pokazuju nepre-
stanu težnju pisaca da, uzimajući u obzir pripovedačku tradiciju, istražuju i pomeraju granice sopstvene stvaralačke originalnosti.

Knjiga Oluje nad Srbijom predstavlja priređene memoarske zapise Živadina Janića, kragujevačkog učitelja i nastavnika istorije u Zemunskoj gimnaziji u Beogradu. Delo među ovim koricama dragoceno je literarno svedočanstvo o značajnim istorijskim događajima i slobodarskim ratovima srpskog naroda u prvim dvema decenijama dvadesetog stoleća- balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Prikazuje svakodnevni život srpskog seoskog stanovništva, običaje, odnose među članovima patrijarhalne zajednice, o naporima žitelja šumadijskih zaselaka i varošica kako da se izbore sa siromaštvom, prirodnim stihijama, te raznim društvenim izazovima sa kojima se srpski narod suočavao na početku jednog turbulentnog veka.

Memoari su pisani hronološki, a događaji koje autor opisuje obuhvataju period od 1905/1906 do 1919. godine, dakle 15-tak burnih godina u istoriji srpskog naroda, kao i o životu Živadina Janića i njegove porodice.

„Mihajlovićevi dnevnički zapisi u nekolikom smislu predstavljaju retrospektivni molitvenik, za ljude koji smisao života ne mogu ili ne žele da ga osmisle sa osećanjem da žive u ljudskoj zajednici i da zaokupljenost sobom podrazumeva udaljavanje od nje, udaljavanje od razumevanja da smo stvoreni po božjem liku, udaljavanje od Gospoda Isusa Hrist, koji je za nas umro na krstu i vaskrsao, i obećao nam večni život“ - Vidak M. Maslovarić, predgovor

„Neobično literarno djelo. Otkivam najskrivenije niti koje vezuju događaje iz života autora, otkrivajući tajne duhovnosti.“ - Emir Kusturica

„U razmišljanjima Aleksandra Mihailovića, čije pesničko i esejističko delo izaziva zasluženu pažnju, skladno se dopunjuju karakteristična svojstva našeg vremena i individualna fizionomnija autora. Kao ključno određenje moderne epohe pojavljuje se fragment. On zamenjuje odsutnu i iščezavajuću celinu: u iskrama doživljaja moderni pisci nastoje da prepoznaju njen trag, da naslute njeno prisustvo u iskrzanim delovima sećanja.“ - Milo Lompar

Nova knjiga autorke Maje Bašić, je drugi deo planirane trilogije pod nazivom „Lica i maske“. Nakon „razgovaranja“ sa Vladom Ilićem u knjizi „Lice bez maske“, sada ćete imati prilike da upoznate vrhunskog hirurga, Vladimira Đukića.

„Knjiga koja nas čita ili priča o svima nama!
„Sve što sam više radio, i sad, bez Božije pomoći i volje nema te hirurgije, nema te ustanove koja može da kaže, eto to je to, mi možemo sve. Možeš ono što ti Bog dozvoli.“
To je sušta poruka i preporuka za čitanje ove nesvakidašnje i vredne knjige koja nas, dok je čitamo, čita.“ – iz recenzije Miloje Radovića

Rukopis neobjavljen za života!

„Danas retkom, istinskom ljubitelju književne reči – stvaraočevom saradniku – ovom poetskom bujicom mudrosti životnog iskustva, uzdrhte unutrašnje strune duše a razgrana se mreža pitanja poput: „Je li život proveden u strasnoj borbi za ideale koji blede i nepovratno tobu u magle iluzije, promašen ili ispunjen?“ i „Da li je, kako Lalić kaže, izgubljena samo neprihvaćna bitka?“... i tolika druga.“ – Rajko Lalić

Misli o dubini vere
Izabrao i priredio Dragan Lakićević
„Zrelost jednog naroda se mjeri zrelošću njegove duhovne poezije i njegove duhovne muzike.“

Sveti vladika Nikolaj (Velimirović), bio je bogoslov, teolog, hrišćanski mislilac, svestrani pisac. Iz ogromnog obilja njegovog dela – pisao je studije, rasprave, romane, pripovetke, crtice, epistole, članke, besede, pesme, aforizme – izabrao je književnik Dragan Lakićević one misli koje, izdvojene iz konteksta, mogu da stoje same za sebe, kao poslovice, izreke, mudrosti o pojmovima o kojima ljudi misle otkako misle: Bog, Hristos, čovek; priroda, pravda, sloboda, dobro, zlo; vera, molitva, ljubav, moralni zakon; duša, brat, brak, žena, Evropa… Na kraju knjige je Registar pojmova na koje se misli odnose – da se lakše pronađe strana na kojoj je stav o traženom pojmu.
„Kada božanstvena ljubav dođe u srce čovečije, s njom dolazi sve, sve, kćeri moja: i mudrost, i moć, i čistota i milosrdnost i pravednost i hrabrost i izdržljivost i jasnovidost i spokojstvo i veselost i svaka dobrota.“ – Vladika Nikolaj Velimirović

„Ovakva knjiga do sada nije postojala i malo je verovatno da će ikada postojati.“ - Graham Grin
U ovom izuzetnom svedočenju, kubanski romanopisac i antropolog Migel Barnet predstavlja priču o 105-godišnjem Estebanu Montehu, koji je živeo kao rob, kao begunac u divljini i kao vojnik u Kubanskom ratu za nezavisnost. Iskren, otvoren, saosećajan, oštrouman i privlačan, njegov glas pruža izvanredan uvid u afričku kulturu koja je zaživela na Karibima.
„Najjači bogovi su ipak iz Afrike. Tvrdim da je pozitivno da su leteli. I radili su šta im je volja, i to sa sve vradžbinama, naravno. Ne znam samo kako su dozvolili ropstvo. Tako ti je to kad počnem da mislim, nikako da shvatim. Ali kao da je sve počelo od crvenih marama...
... Zbog te proklete boje staviše im lance i otpremiše za Kubu. Kad su Englezi prokljuvili ovu rabotu nisu dozvolili da dođe više Crnaca i onda je završeno ropstvo pa je počeo drugi deo, počela je sloboda.“ – odlomak iz dela

Merilin Bobes je kubanska pesnikinja, romanopisac, književna kritičarka i urednica antologije pod nazivom „Savremene kubanske spisateljice“. Devetnaest priče najznačajnijih kubanskih autorki XX veka u ovoj antologiji su sortirane hronološki počev od najstarije i predstavljaju jasan prikaz položaja žena na Kubi, kako s početka, tako i krajem prošloga veka.

„Vrelo mudrosti ili pravila za život“ su izvod iz dvanaest dela Baltazara Gracijana, velikog katalonskog filosofa i pisca. Odabir je načinio njegov prijatelj, poznati aragonski numizmatičar i učenjak, Don Vicencio Huan de Lastanosa i milionima čitalaca približio mudrosti ovog slavnog mislioca.
16.
Sagledavanje suštine zajedno s poštenom namerom jemči za siguran uspeh. Dobar razum spojen sa zlobnom voljom od vajkada je bio odvratno čudovište. Zlobna namera je otrov svake savršenosti, a pomognuta znanjem kvari savršenost na istančan način. Neka je prokleta svaka ona nadmoćnost koja se upotrebljava za ono što je odvratno! – Znanost bez razuma dvostruka je ludost.
118.
Postići glas učtiva čoveka, jer je on dovoljan da nas zavole. Učtivost je jedan od glavnih delova vaspitanja i jedna vrsta čarolije koja zadobija svačiju naklonost, isto kao što neučtivost izaziva na sve strane prezrenje i odvratnost. Ako neučtivost potiče iz gordosti, onda je gnusna, a ako iz neotesanosti, onda se prezire...
240.
I glupost znati upotrebiti. Najveći mudrac baca katkad tu kartu, a ima slučajeva gde se najbolje znanje sastoji u tome da se pričinjavamo kao da ne znamo. Ne valja biti neznalica, ali je slobodno prikazivati se neznalicom. Biti mudar među glupima, a pametan među ludama, malo bi pomoglo...

Da li ste poznavali Krulja, delo advokata i pisca Borka Stojanovića, kroz život Radeta Krulja opisuje put i razvoj čitavog našeg društva tokom prošlog veka.
Od štićenika doma za nezbrinutu decu i učenika bogoslovije do studenta prava i vrsnog advokata, Rade Krulj svojim interesantnim pričama boji prošla vremena, sa svim svojim zamkama i večito prisutnim Službom i Partijom, lai i veselim terevenkama i druženjima.
Ova topla ljudska priča vraća nas u vremena koja su bila puna dinamike i opasnosti, ali i pravih prijateljstava i iskrene radsti življenja. U ljudskoj je prirodi da prošlost romantizuje, pa se tako i mnogih teških stvari iperioda u ovome životu čika Rade sa vedrinom prisećao.
On nije ni dobar ni zao, on je jednostavno - živ. Stoga je identifikacija sa junakom snažna. Zato se ova knjiga može čitati kao triler, kao pesma, kao pouka. Skuvajte kafu, spremite meze, sipajte sebi jedno piće i - uživajte u knjizi! - Vjera Mujović

Kroz ljubavnu priču mladog vatrenog liberala Lasara i Klare, štićenice njegovog ujaka Elijasa, pisac u romanu oslikava previranja u društvu tokom trogodišnjeg liberalnog perioda (1820-1823).
Ovaj roman je piščev odgovor na pitanje kakav bi trebao da bude španski roman. U najkraćem – novi roman treba da se zasniva na posmatranju stvarnosti i da ponudi vernu sliku društva, a njegov model i neiscrpni izvor trebalo bi da bude srednja klasa.

.

Za razliku od romana Imanje Uljoinih (1886), koji predstavlja društvenu studiju i prikazuje proces dezintegracije vladajuće klase, korumpirane i dekadentne aristokratije, njegov nastavak, Majka priroda, (1887), oslikava sukob prirode i kulture, snagu telesnog i instiktivnog, otelovljenog u civilizacijski neprihvatljivoj, incestuoznoj ljubavi Peruća i njegove polusestre Manuele.

„Veličina čoveka je u njegovoj odluci da bude jači od svoje sudbine“.
Ova riznica dragocenog duhovnog blaga predstavlja zbirku vrednih i mudrih misli. Svi izabrani autori u ovoj knjizi, živeći svoj život na sopstveni način, jedinstveni su. Sinergija njihovih večno umnih i dubokih reči oblikuje i odslikava zrelost ljudske civilizacije. Njihova dela govore umesto njih. Njihove reči mogu da nas inspirišu, podstaknu, zamisle, da nam otkriju nove vidike, uglove i putanje koje do tada nismo uočavali, da bolje spoznamo i razumemo sebe, druge i svet oko nas. Zato, mudre misli nadživljuju svoje tvorce i ostaju kao večno nadahnuće za buduće generacije. Ova knjiga ima za cilj da doprinese toj misiji mudrosti, čineći ih dostupnim što širem krugu ljudi.
„Osećaj da si na pravoj strani, zadovoljstvo što imaš pravo, radost što možeš sama sebe poštivati, dragi gospodine, to su moćni pokretači koji nam pomažu da koračamo uspravno ili da idemo napred. Ako ljude toga lišite, pretvorićete ih u besne pse. Koliko je zločina počinjeno samo zato što počinitelji nisu mogli podnostiti što greše“ - A.Kami
„Nesreća je ne biti voljen, ali je još veća nesreća ne voleti“ - A.Kami

Kao daleki odjek Pjesme nad pjesmama, ispevana je jedna ljubavna istorija novijeg doba, u kojoj se prepliću uspomene na čulnii duhovni dodir sa čeznjom za ljubavnikom Silvijem posle rastanka... Prefinjena erotika senči izuzetne prizore i misli o ljubavi.

’Ko mrzi ceo svet,taj ne može ni voleti sebe.’’

U svim delima velikog ruskog i svetskog književnika nalaze se poučne izreke i piščeva razmišljanja, koje je Dragan Lakićević sakupio u ovoj knjizi.

Autorovo delo u svojoj dubini,metafori i memoriji,sadrži legendu o Božjoj kazni i nagradi,a čovek-večitu tajnu o zlu i dobru,sreći i nesreći...

Prva žena nobelovac, švedska spisateljica Selma Lagerlef pisala je građanske romane, prozu sa kriminalističkim elementima, skaske o trolovima i božanstvima Skandinavije, Legende o Hristu . Pred čitaocem je sada novela Helga - ljubavna pripovest sa ubistvom, moralno-psihološka drama koja se sa strašću čita... Još dve priče-predanja sa bačija severa - upotpunjuju ovo izdanje Partenona i Srpske književne zadruge.

Matilda Serao je italijanska spisateljica, poznata po ljubavnim romanima.Pred čitaocem je knjiga ljubavnih priča - malih studija ljubavnih fenomena, slučajeva, karaktera, junaka. Da je svaki ljubavnik različit - u svojoj složenosti i neponovljivosti - kazuju ove naizgled lake, ali uvek duboke pripovetke.

"Tajanstvena, demonična zavodnica!" gospođica Elza - sama sa sobom, uzbuđeno i grčevito govori ovaj roman-dijalog - sopstvenu dramu života i ljubavi... Sama naspram ostalih: dok se drugi, iz visokog društva zabavljaju, igraju tenis i večeraju, ona aristokratski otmeno kazuje svoj unutrašnji monolog - tragičnu ispovest.