Vrhunsko delo klasične viktorijanske književnosti, poslednji roman Džordž Eliot, svojevrsna je duboka analiza problema lažno puritanskog aristokratskog društva i ugnjetavanoj jevrejskoj zajednici u Londonu. Roman o mladoj ženi velikih očekivanja, o starijima koji sve nade polažu u obrazovanje svojih potomaka, o borbi za nasledstvo i nepoznatim roditeljima koji se na kraju uvek pojavljuju, o ključnoj razlici između povlašćenih i potlačenih, mogućnosti i očekivanja.
Džordž Eliot je uticala na mnoge velike romanopisce 20. veka kao što su Henri Džejms, Vilijam Fokner, Džejms Džojs i Virdžinija Vulf.
Džejms Hog rođen je 1770. godine u Škotskoj. Školovanje mu je prekinuto gotovo na samom početku usled finansijskih neprilika njegovog oca, zemljoradnika, zbog kojih je Hog morao da se posveti čuvanju krava. Porodica mu je bila bogobojažljiva i redovno su posećivali crkvu, a majka je negovala tradiciju pripovedanja narodnih priča o vitezovima i natprirodnim bićima – to se odrazilo na Hogovo stvaralaštvo čije glavne temelje čine upravo religija i narodna tradicija.
