ROMANI

U alegrijskom i istorijskom rakursu, moderna literatura i počinje višeznačnim preseljenjem u (vele)grad. Ako možemo da kondenzujemo dugačak i kompleksan proces naglašavanjem dramatične razlike, odnosno razlike dramatičnosti: modernost se zasniva na topografskoj i imaginarnoj tranziciji – uzmimo samo jedan, vrlo aktuelni primjer – na prelasku iz raskošnih, spektakularnih jorkširskihpustopoljina iz Orkanskih visova, u opskurni, tajnoviti i melanholični pejzaž Baudelairevog Pariza. Da bi se odigrala nova predstava, scenografija se mora prepraviti i rekolorizovati. Prirodu menja artificijelnost, tradiciju inovacija i destrukcija, vitalnost prelazi u splin, melodrama u seksualnu dekadenciju. Ali, najvažnije, mijenja se samo ustrojstvo (literarne) metafore, jer grad i jeste oličenje lavirinta, zbog čega moderni tekst – kroz razlaganje mimeze – i jeste eksperimentalan, digresivan, esejistički i često odbija da ponudi pripovjedne closure. Brankovićeva Podgorička trilogija za crnogorsku književnost obavlja tu metaforičku transformaciju gdje (dis)lokacija utiče na samu formu (autorskog) pisma. Za Brkovića u Trilogiji, junak je uvijek narator, i obrnuto.
Aleksandar Bečanović
Iz predgovora

– Novi roman Paskala Mersijea, autora bestselera Noćni voz za Lisabon.
Sajmon Lejland je od detinjstva fasciniran jezicima. Uprkos želji svojih roditelja postaje prevodilac i nepokolebljivo teži svom cilju da nauči sve jezike koji se govore na području Mediterana. Iz Londona odlazi sa suprugom Liviju do Trsta, gde je nasledila izdavačku kuću. Veruje da je u gradu velikih književnika pronašao idealno mesto za svoj rad – sve dok greška jednog lekara ne izbaci njegov život iz koloseka. Međutim, ispostavlja se da je katastrofa ujedno i prekretnica i mogućnost da iznova osmisli svoj život.
Težina reči je još jedan filozofski roman Paskala Mersijea, jednako dirljiv kao i Noćni voz za Lisabon.

Junak romana Tai doživljava svoju ludu ljubav kao neku vrstu prosvetljenja u mukama. Tai ima nešto od starinske literature, u najboljem smislu ovog epiteta. - Dragana Kanjevac

Roman Tai je otvorio novu paradigmu u srpskoj književnosti. - Dragoljub Kojčić

Čovek se nada, i nada i nada ljubavi, čak na najneočekivanijim mestima gde smo se našli iz posve drugih razloga, poput barova i bordela i zatvora i klanica i konclagera i samog pakla, gde se osvrćemo tražeći pogledom kakvog blagonaklonog đavola. Odškrinuta vrata čije ključeve može držati samo suprotan pol, koji je suprotan po svojim principima, suprotan po svojim prioritetima, suprotan po svojim sredstvima, a isti po svojim dubokim htenjima, isti u žudnji za ljubavlju, isti u uzajamnosti za koju nema zamene. Konačno sam ugledao taj pol i zakoračio u svetost, pogledao pravo pred sebe u tihi beskraj, u božju milost, u lice žene. Sve što se ikad kome moglo dogoditi, svaki poriv, svaki udisaj, svaki pokret srca lebdeli su među i nad nama. Da mi je neko samo ponudio da biram između te žene i čitavog sveta.

Bestseler Tai je jedan od tri najnagrađivanija srpska romana. On uranja u barsku scenu Bangkoka, spreman za lov na nesporazume između Istoka i Zapada, lirske ponore svojih junaka i postkolonijalni, kolažni putopis.

Goran Gocić je autor romana Poslednja stanica Britanija (2017), Čovek iz Nehata (2021) i Fikser (2026). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

Goran Gocić je napisao roman svog života i svog doba, potvrđujući da je književnost najbolja onda kad pripovedanje postaje nužno. Ispovest glavnog junaka zapravo je povest jedne epohe: ubitačno iskrena, nepodnošljivo privlačna. Da li je ovo Gocićeva najbolja i najpotresnija knjiga?

Aleksandar Jerkov


Nas dvoje, našavši se pred ključarem seksa i smrti, posrnuli smo. Nas dvoje, polažući poslednji ispit iz orgije i pokolja, pali smo. Nas dvoje, plaćajući po zlatnik za svakog stradalog čamdžiji u Hadu, osiromašili smo. Nas dvoje, osvrćući se za sobom kada nam je to bilo izričito zabranjeno, skamenili smo se. Nikad se nisam odvažio da priđem tako blizu erosu i tanatosu kao tih plahih godina 1989–1992. Imao sam sreću da u krajnostima uživam u pravom društvu – onom svetaca i zločinaca. Krajnji proizvod te zamršene omče je moja istorija. Ona je u biti ista kao istorija sveta.

Roman Fikser pripovijeda o ratu i seksu: o ratu među polovima i seksu sa istorijom. O izdaji i odanosti: o izdaji partnera i odanosti novoosnovanim državama. Glavna opasnost za mlade junake Fiksera jeste gubljenje mjere – i u istorijskim zbivanjima, i tokom sazrijevanja. Konačno, i kod samog pripovjedača: na svakom koraku ove mrsne priče vrijeba nas opasnost od predoziranja.

Goran Gocić je autor romana Tai (2013), Poslednja stanica Britanija (2017) i Čovek iz nehata (2021). U sva četiri dominiraju nomadske teme – potrage ne samo za identitetom već i iskupljenjem.

U svetu u kome je optimizam postao ideologija, a tehnologija obećanje spasenja, profesor Kraft dobija priliku života: da za milion dolara dokaže da je ovaj svet, uprkos svemu, najbolji od svih mogućih.
Opterećen dugovima, neuspelim brakom i sopstvenim mislima, Kraft odlazi u Silicijumsku dolinu, gde se među tehnološkim vizionarima i milijarderima suočava sa pitanjem koje nije samo filozofsko, već duboko lično: kako braniti svet u koji više ni sam ne veruje?
Na granici satire i filozofskog romana, Kraft je oštra i duhovita priča o krizi savremenog čoveka, o iluzijama napretka i o tankoj liniji između uverenja i samoobmane.
U borbi za život, Aska umetnošću i kreativnošću želi da opseni vuka, a profesor Kraft se za svoj život bori filosofijom iza koje možda više ne stoji ništa osim retoričkih bravura.

Prvo izdanje pisama kubanskog revolucionara Če Gevare
Če nije bio samo intelektualac, on je bio najkompletnije ljudsko biće našeg vremena
Žan-Pol Sartr

Ernesto Če Gevara je mnogo putovao, a o svim tim putovanjima pisao je i u pismima. Pisma su sakupljena u jednoj knjizi i širokog su raspona: od pisama roditeljima tokom putovanja motociklom do opsežnog pisma Fidelu Kastru nakon uspeha Kubanske revolucije početkom 1959. godine. Tematski raspon ide i dalje: od duboko ličnih do intenzivno političkih.
Sva ta pisma nam otkrivaju nekoga ko je ne samo razmišljao o svemu što je susreo, već i nekoga kome je proces društvene transformacije bio stalni pratilac od mladosti, pa do pred samu smrt. Ovakav vid literarnog svedočanstva nam oslikava Čea kao sina, prijatelja, ljubavnika, gerilskog borca, političkog vođu, filozofa i pesnika. Mnogi intelektualci i ugledne ličnosti iz sveta politike i kulture markiraju Če Gevaru kao važnu figuru, naročito danas. Danas, kada su moralne i etičke vrednosti olako shvatane, borba kubanskog revolucionara ima još veću dimenziju (Rigoberta Menču).

Jedna od najboljih knjiga 21. veka po izboru Njujork Tajmsa

Jednog vrelog letnjeg dana 1935. godine, trinaestogodišnja Brajoni Talis prisustvuje trenutku koketiranja između svoje starije sestre Sesilije i Robija Tarnera, sluškinjinog sina. Brajonino nepotpuno razumevanje motiva odraslih – udruženo s njenim prerano sazrelim darom za pisanje – dovodi do zločina koji će izmeniti živote svih njih.
Prateći posledice tog događaja kroz haos i krvoproliće Drugog svetskog rata, pa sve do samog kraja dvadesetog veka, roman Iskupljenje osvaja čitaoce lakoćom i snagom pripovedanja, što ga nedvosmisleno svrstava u istinska remek-dela.

Niko ko danas piše na engleskom jeziku ne nadmašuje, čak ni ne dostiže Makjuanovo književno umeće.
Vašington post

Godina je 1962. Florens Edvard proslavljaju svoje venčanje u hotelu na dorsetskoj obali. Ipak, tokom večere, napetost iščekivanja bračnih dužnosti postaje preplavljujuća, a ni jedno ni drugo nisu svesni da će odluke donesene te noći uticati na ceo daljnji život.
Svojom istančanom i prefinjenom prozom, Ijan Makjuan u ovom romanu gradi priču o životima izmenjenim jednim neučinjenim gestom ili jednom neizgovorenom rečju.

April na Vlašiću je ljubavni roman bez presedana u srpskoj književnosti.

I petnaest godina nakon prvog izdanja, njegov status je u pravom smislu kultni i knjigu je skoro nemoguće pronaći u knjižarama i antikvarnicama jer čitaoci ljubomorno čuvaju svoje primerke. Mada je vreme radnje fokusirano na nekoliko dana, u flešbekovima imamo celu istoriju jedne velike ljubavne priče. Ovo je roman za različite generacije i za sva vremena.

To je April na Vlašiću: gledaš kako jurcaš ka starosti i smrti, trasom koju sve manje sam određuješ, i uopšte, sve je manje stvari koje „kontrolišeš“, na čelu sa onima koje su ti najvažnije. Jer, negde se suštinski pogrešilo, loše se uletelo u zavoj, nešto se dogodilo i nazad nema gde ni kako. Mada te ni tamo „napred“ ne čeka nikakvo (raz)rešenje.

April na Vlašiću jako je komunikativan i pitak, a opet mnogo „teži“ nego što bi se na prvi pogled reklo. Kao i sve knjige koje, govoreći o ovome ili onome, sve vreme samo pričaju o onome jedinom što te se uistinu tiče.

Teofil Pančić


April na Vlašiću je istorija jedne mladalačke ljubavi i propuštene šanse, kritika pomodarskih književnih simpozijuma i fejk intelektualaca koji se kriju iza sumnjivih fondova, kao i sudar sa realnim svetom kada čovek shvati da je premlad da podvuče crtu, a prestar da povlači poteze nezrelog čoveka.

Đorđe Kalijadis

Gorski vijenac i Luca mikrokozma obogaceno detaljnim komentarima i objasnjenjima koja citaocu otvaraju potpuno novo citalacko iskustvo.

Izdanje donosi celovit tekst Gorskog vijenca, ukljucujuci Posvetu prahu oca Srbije, kao i kompletan spjev Luca mikrokozma sa posvetom i svih sest pevanja (I-VI), cime citalac dobija zaokruzenu sliku Njegosevog poetskog i filozofskog izraza.

Posebnu vrednost knjige cini opsezan deo Beleske i objasnjenja, koji obuhvata:

O Gorskom vijencu i dosadasnjim tumacenjima pojedinih mesta u spevu, sa pregledom i razmatranjem razlicitih interpretativnih pristupa

Objasnjenja uz Posvetu prahu oca Srbije

Objasnjenja uz Gorski vijenac

Stvaranja sveta i slike vasione u Luci mikrokozma (Pero Slijepcevic)

Pesnik i njegova pozicija (Anica Savic-Rebac)

Luca mikrokozma - Pokusaj tumacenja spjeva (Isidora Sekulic)

Kratak pregled sadrzaja Luce (Vuko Pavicevic)

Recnik

Roman donosi nezaboravnu priču o ljubavi, ratu i samopronalaženju kroz sudbinu Emilije del Valje, žene koja se ne boji izazova. Rođena 1866. godine u San Francisku, kao ćerka irske monahinje i čileanskog aristokrate, Emilija odrasta uz brižnog očuha i od malih nogu pokazuje buntovnički duh. Sa sedamnaest godina objavljuje romane pod muškim pseudonimom, ali ubrzo napušta fikciju i postaje novinarka. Dobivši priliku da izveštava iz Čilea tokom građanskog rata, ne okleva da krene u središte sukoba. Uz iskusnog reportera Erika Vilana suočava se s ratnim užasima, ali usput traga za svojim korenima. Na bojnom polju, u bolnicama i po zatvorima, Emilija proživljava dramatične trenutke između života i smrti. Istovremeno otkriva ljubav, ali i tajanstvenu zemlju netaknutu ratnim razaranjima, gde možda leži njena prava sudbina. Ovo je priča o preživljavanju, hrabrosti i potrazi za identitetom – saga koja podseća na najbolja dela Isabele Aljende.

Inspektor Mario Nalis, iako penzionisan, ponovo je na zadatku. Slučaj nestanka supruge poznatog splitskog pravnika neočekivano se prepliće sa potragom za ocem naučnika nestalim 1944. godine. Susret prošlosti i sadašnjosti okuplja najrazličitije karaktere i sudbine.

Majstorski uvezani vremenski tokovi, živopisna galerija već poznatih, ali i novih lica na splitskoj pozornici i neizostavni gurmanski specijaliteti - glavni su elementi priče koja osvaja autentičnim i razigranim dalmatinskim šarmom, ali i bespoštednim uvidima koji dotiču srž socijalnih pitanja. Uzbudljiv nastavak romana Sutra je novi ručak je nova poslastica po već poznatom receptu: krimi zaplet, društvena satira i humor kao proverena strategija za okršaj sa našom stvarnošću.

Pisac i Reditelj rade sve - osim što rade na tekstu.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Homerov bezvremeni epski spev i danas snažno dočarava užas i junaštvo ljudi i bogova. On prikazuje sudare silovitih emocija i borbe usred pustošenja i razaranja. Radnja se neumoljivo kreće ka potresnom i tragičnom završetku Trojanskog rata. Ilijada prati sukob između Ahileja i Agamemnona, slavi heroizam, ali i ljudske slabosti, ljubomoru i tragediju rata, čineći je večitim ogledalom ljudske prirode. Jedna od najznačajnijih osobina Homerove pesničke umetnosti jeste njegova moć zapažanja. Iz nje proističe razborita i obuzdana mašta. Sve što je u životu bitno prikazano je jasno, živo i promišljeno. Likovi su oblikovani uverljivo i za današnjeg čitaoca. Homerove besede zrače celokupnim bićem likova koji ih izgovaraju. Opisi su bogati biranim izrazima, zvučnim rečima i okretnim frazama. Slike su čiste, žive i upečatljive. Posebno su značajna poređenja, kratka ili razrađena. Ona rasvetljavaju događaje, oživljavaju prizore i jasno izražavaju utiske, čineći Ilijadu bezvremenim remek-delom.

Dječak iz vode Ksenije Popović je triler iz našeg života i iz naše svakodnevice.
U ovom uzbudljivom romanu događaju se i razrešavaju ubistva, vode privatne
istrage, pada iz sreće u nesreću i obrnuto, a ugledni ljudi iz javnog života pokazuju
se kao svirepi roditelji i surovi nasilnici.
Dječak iz vode, kao dobro vođen krimi triler sa elmentima psiho trilera, govori o
obijesti lokalnih moćnika, o licemerju institucija, o nevinim ljudima koji su bez
dijagnoze zatvoreni na psihijatrijskoj klinici, užasu svakodnevice.
Potresna knjiga o uništenim životima, knjiga u kojoj se prepoznajemo, knjiga
protiv ravnodušnosti.

„San Antonio“ je najuzbudljiviji roman Muharema Bazdulja.
Majstorski varirajući žanrovske obrasce ljubavnog romana
i trilera, Bazdulj ispisuje istinsko umetničko delo u kome
svaki čitalac može da uživa. Oni koji se zadrže samo na ni-
vou fabule, naći će se u situaciji da ne mogu da ostave i od-
lože knjigu, da ako je otvore pred spavanje budu u iskušenju
da je iščitaju do jutra. Oni pak koji zaoru dublje, imaće s
jedne strane slično iskustvo, a s druge će prepoznavati i
mnogobrojne suptilne i efektne aluzije i iz visoke i iz po-
pularne kulture. Naposletku, najbolji čitaoci doživeće onu
vrstu katarze zbog koje vrhunska književnost i postoji.
„Čitaoci koji traže zaigran i genijalan način pisanja či-
taće Bazdulja sa velikom pažnjom i još većim zadovolj-
stvom.“

Robert Mari Dejvis, Univerzitet u Oklahomi
(World Literature Today)

Nagrada Isidora Sekulić

Poslednji argonaut je živ, zanimljiv i uzbudljiv antropološki triler. - Petar Pijanović

U romanu Poslednji argonaut, u polifoniji sudbina, vremena, ideja, u vavilonskoj vrevi jezika, glasova, melodija, krika, tepanja, pokazana je sva nakaznost i lepota sveta. Onaj ko putujeka Itaki, kao Odisej, misli da je, videvši Troju, video sve. Potraga za Zlatnim runom je putovanje u suprotnom smeru. Argonauti idu ka neviđenom i slućenom. Duboko veruju da je njihova iluzija stvarnija od stvarnosti. Konstantin Kon, pisac i pripovedač u Poslednjem argonautu krenuo je njihovim tragom. - Ana Stišović Milovanović

Gatalica u Poslednjem argonautu evocira mit o piscu, o njegovom služenju kulturi sećanja, moći da rememoriše izgubljeno i povrati našu strast i naš život. - Jovan Zivlak

Poslednji argonaut je autobiografski roman. To je unutrašnja, intimna, moguća i sanjana biografija duše, mašte, biografija snova. Autor ne piše u prvom licu, ali čitalac, uvučen u vrtlog prostor-vremena kroz niz sjajnih priča, neminovno pomišlja da autor piše o sebi, kao što svako pravo umetničko delo govori prvo o onome ko ga je stvorio. - Velibor Žitarević

Priča pred nama nastaje iza žutih zidina male švajcarske bolnice. Ispričana je u redovnoj dnevnoj šetnji dva bolesnika: naslednog vlasnika multinacionalne kompanije, neizlečivo lišenog sopstvene volje i mogućnosti delanja i neimenovanog slušaoca depresivnog i savršeno ravnodušnog, koji će nam je preneti. Sama priča je slučajna. Ona je samo digresija u razgovoru koji je prethodio našem otvaranju knjige i koji će se nastaviti nakon što pročitamo poslednju rečenicu. A videćemo da ni slušalac ni pripovedač nisu sigurni kakva je njena svrha i imali je...



Proleće varvara, delo vešte i složene kompozicije, iako neveliko obimom, vrlo je sadržajno u svakom svom poglavlju. Jonas Lišer u efektnu i dramatičnu priču uspeva da utka antropološku i sociološku analizu, ali i filosofsku zapitanost.

Pred nama je priča o licu i naličiju zapadne kulture, njenom temelju i njenoj budućnosti.

Naslov Proleće Varvara prvi put na srpskom jeziku.
Knjiga je nominovana za Swiss Book Award i German Book Prize, a osvojila je nagrade Franz-Hessel i Hans-Fallada, po objavljivanju 2013. godine.
Po izboru časopisa Der Spiegel delo je uvršteno u 100 najboljih romana na nemačkom jeziku, objavljenih između 1924. i 2024.

Pripovetke u ovom izboru slavnog američkog pisca Skarletnog slova prvi put su dostupne srpskoj publici u ovom pažljivo priređenom izdanju.
Originalno objavljene u zbirkama Mahovine sa starog župnog doma i Dvostruko ispričane priče, ove pripovetke obuhvataju rane primere naučne fantastike u svetskoj književnosti, ali i duboke psihološke uvide u unutrašnje svetove likova.
Glavne teme koje prožimaju ovu selekciju uključuju krivicu, greh, iskupljenje, kao i teret istorije koji oblikuje pojedinca i zajednicu.
Mnoge priče imaju alegorijski karakter, spajajući gotičku atmosferu sa filozofskom dubinom. Hotorn se suočava s granicama razuma, senkama puritanskog nasleđa i krhkom lepotom ljudske nesavršenosti.
Ova selekcija nikada ranije nije bila objavljena kod nas i čini ovo izdanje dragocenom prilikom da se otkrije puno bogatstvo njegovog pripovedačkog umeća.

Prodato u više od milion primeraka širom sveta

Ažurirano i prošireno izdanje antologije od preko 50 najuticajnijih govora u istoriji čovečanstva

Uticajni govori koji čine stranice ovog izdanja i nakon nekoliko vekova intrigiraju. Izbor reči, osećanja koja pri tom izražavaju, okolnosti i utisak koji ti govori ostavljaju na nas i dan danas, jesu neke od karakteristika i uzroka zbog kojih žive i u našoj sadašnjosti. Teme su razne: od poziva na oružje do zahteva za mir, od vapaja slobode do reči inspiracije - ova uzbudljiva antologija beleži glasove proroka i političara, pobunjenika i tiranina, vojnika i državnika.
Dopunjeno izdanje sadrži brojne govore koji su oblikovali savremeni svet: o slobodi (Aung San Su Ći), o životnoj sredini (Al Gor), o obrazovanju žena (Malala Jusufzai), o miru (papa Franja). Biografija svakog govornika otkriva kako su se našli na raskrsnici istorije. Svaki govor pravi uvod koji tumači istorijski kontekst i kako je on uticao na značajne događaje tog dana, kao i na one koji su usledili. Antologija pruža fascinantnu perspektivu o istorijskim prekretnicama kroz moć govorne reči.
Pored navedenih, u sadržaj knjige uključeni su i govori: Nelsona Mandele, Baraka Obame, Martina Lutera Kinga, Elizabete I, Olivera Kromvela, Džordža Vašingtona, Mahatme Gandije, Josifa Staljina, Adolfa Hitlera, Šarla de Gola i mnogih drugih.

Oglašen kao jedan od najznačajnijih dramskih pisaca u istoriji srpske književnosti, Dušan Kovačević se potvrdio kao pisac svih osnovnih književnih žanrova.
Drugi tom Izabranih dela Dušana Kovačevića predstavlja izbor iz piščevih nedramskih žanrova.
Od romana Bila jednom jedna zemlja i priča o srpskim podelama do pesama u kojima se napokon otkriva ko to tamo peva, od političke publicistike do autobiografskih eseja u kojima se život, književnost i pozorište pokazuju u nerazmrsivom odnosu, od filmskih portreta o velikim umetnicima s kojima je delio pozorišnu scenu, filmski kadar i neponovljivi život prijateljstva i iskušenja do eseja o pozorišnoj umetnosti i ličnoj „radionici pozorišnih priča“.
Postoje dva objedinjujuča faktora koja piščev opus predstavljaju kao celinu. Jedno je model priče kao formativne osnove svih žanrova Dušana Kovačevića. Drugo je iskošena, ironijom prožeta predstava sveta.
Ostvarujući se u različitim žanrovima, Kovačevićeva „radionica pozorišnih priča“ ostaje otvorenih čula za iskustvo neposredne stvarnosti i za stvarnost proživljenog iskustva. To iskustvo potom prerasta u priču kao oblik razumevanja čiji je ključni saveznik smeh. Čas dubok i katarzičan, čas gorak i otrežnjujući.

Sabrane drame Dušana Kovačevića prvi put u jednom tomu.
Dvadeset dve drame napisane u periodu dužem od pola veka, od 1972. do 2024, od kojih se dve, „Rođendan gospodina Nušića“ i „Udovica život čoveka“, objavljuju prvi put.
Drame koje su ovog pisca učinile jednim od najvažnijih autora u istoriji srpske dramske književnosti.
Neraskidiva veza stvarnosti i književnosti je objedinjujuća nit Kovačevićeve dramaturgije. Uloga književnosti je da priča priče o stvarnosti tako što će u te priče uneti istinu i kritičku notu kao svojstva koje im je oduzela sama stvarnost. Kovačevićeve drame nastoje da u pričama o stvarnosti uspostave sliku koja je istinita, ali u sebi sadrži i patos zabranjenog otkrića. To otkriće nije moguće u stvarnosti, jer ga ona odbacje iz ideoloških, političkih ili kulturoloških razloga, ali je moguće, pa i nužno u književnosti, jer na tako uspostavljenoj razlici između stvarnosti i njene književne slike nastaju komediografski potencijal i unutrašnja napetost ove dramaturgije.
Pomerajući kritičku optiku, Dušan Kovačević ostaje trajno privržen ideji pozorišta koje ne ostavlja na miru stvarnost, ma koliko se ta stvarnost menjala.

Pošto ga najpre upoznamo, u putovanju protagoniste proći ćemo, zajedno sa njim, niz multižanrovskih situacija i sentimenata: realističnih, dramskih i melodramskih, dramediju i tragikomično, tragično, fantastično, najniže i uzvišeno – sve tamo gde ga najmanje očekujemo i uzajamno povezano na neočekivane, uzbudljive načine. „Tek kad su naišli na prvu kuću“, kaže nam na jednom mestu pisac, „Rade je shvatio zašto u divljini ne treba praviti skulpture slaganjem kamena na kamen. Zato što možeš da povjeruješ da si, gdje god da pogledaš, možda prvi u istoriji koji je to vidio.“ Upravo tu optiku nam nudi ova lucidna knjiga o „nama“ i o „njima“, o Bogu, istoriji i čitavom onom zamršenom kolopletu koji određuje sudbine na Balkanu: čini nam se, čitajući je, da sve to vidimo prvi, onako kako to do sada niko nije video. Pa zajedno s piscem i njegovim junacima postavljamo univerzalna pitanja. Putujemo kao mesečari, da bi se, što je najneobičnije od svega, potraga za identitetom i poreklom završila koliko padom toliko i apoteozom.

Branislava Radević-Stojiljković
Srdana, znamo dobro kao novinara, i to odličnog novinara. Dosadnog i upornog, beskompromisno iskrenog, tragaoca za istinom, lika koji uvrede i prijetnje na svoj račun shvata kao podstrek da istraje u svojoj misiji. Zato je, kao i njegov junak, mjesečar, biće noći, pošto su kod nas sve istine skrivene u tami. Svojim romanom nam je sasuo u lice: kada je stvarnost samo gola reprodukcija laži, njeno uništenje nije samo put izbavljenja, već i moralni imperativ. A možda to ipak nije sve…
Vukašin Milićević

Azar Nafisi je iransko-američka književnica i profesor engleske književnosti, dobitnica nekoliko značajnih književnih nagrada i drugih priznanja. Široj javnosti je postala poznata 2003. godine, po objavljivanju romana Čitati Lolitu u Teheranu.
Čitati Lolitu u Teheranu je autobiografska priča o neustrašivoj učiteljici koja tajno okuplja sedam učenica i sa njima čita zabranjene klasike u Iranu, tokom revolucije. Učenice, kojima je ona nekada predavala englesku književnost, pripadale su različitim društvenim i kulturnim slojevima (konzervativnim, religijskim, sekularnim, progresivnim), a neke od njih su bile i u pritvoru.
Islamski moralni odredi su vršili proizvoljne racije, fundamentalisti su zauzimali univerzitete, slepi cenzor je gušio svaki oblik umetničkog izražavanja. U suprotnosti sa atmosferom političke opresije, nalazila se neobična skupina mladih žena čije se priče prepliću sa sudbinama junaka književnih dela o kojima su diskutovale: Gordost i predrasuda, Vašington Skver, Dejzi Miler, Lolita. Roman je preveden na više od 32 svetska jezika, a poslužio je i kao inspiracija za istoimeni film iz 2024. godine.

Priča pred tobom govori o ličnoj pobuni protiv ustaljenog porodičnog poretka. Mimun Driuć i njegova kći rođeni su da ispune ulogu koju im je patrijarhat odredio, ali će izmenjene okolnosti presudno uticati na promenu njihovog načina života.

Roman osvetljava složenost porodičnih odnosa, obeleženih unutrašnjim neslaganjima i protivrečnostima—od trenutaka velike nežnosti do brutalne ljudske drame. Zasnovan na majstorskom korišćenju usmenih predanja, delo postavlja važna pitanja, inspiriše i izaziva. Preveden je na nekoliko svetskih jezika, potvrđujući svoj univerzalni značaj.

Na proslavi četrdeset petog rođendana u lokalnom pabu, popularna novinarka Aliks Samer upoznaje jednu skromnu ženu po imenu Džozi Fer. Džozi takođe slavi četrdeset peti rođendan. Rođene su istog dana.

Nekoliko dana kasnije, Aliks i Džozi nalete ponovo jedna na drugu, ovog puta ispred škole u koju idu Aliksina deca. Džozi je slušala Aliksine podkaste i misli da bi njen život bio zanimljiv za novu seriju. Nalazi se, rekla je Aliks, na životnoj prekretnici.

Džozin život je neobičan i komplikovan, i mada je Aliks uznemirena, ne može da odoli iskušenju da napravi podkast. Ubrzo shvata da Džozi krije neke vrlo mračne tajne, i ubrzo se uvuče u Aliksin život...i dom.

Ali Džozi iznenada nestane, Aliks tek tad otkrije užasne i zastrašujuće tajne, a Aliks postane glavni lik u sopstvenom podkastu o pravom zločinu, a ona i njena porodica su u smrtnoj opasnosti.

Ko je Džozi Fer?

I šta je uradila?