KLASICI

U polutami severnih noći, usamljeni sanjar – čovek nežne naravi i bogatog unutrašnjeg sveta – luta peterburškim ulicama, nalazeći utočište u tišini i sopstvenoj mašti. Njegovu svakodnevicu ispunjavaju dugi razgovori sa samim sobom i svetlost belih noći, koje mu daju iluziju da nije potpuno sam. Jedne takve noći upoznaje Nastenjku, krhku i iskrenu devojku čija je sudbina obeležena strpljivim čekanjem i nadom. Njihov susret prerasta u dirljivu ispovest dvoje usamljeničkih duša, gde poverenje istovremeno pruža utehu i izaziva iluzije.

Njihova priča, kratka poput same bele noći, otkriva duboku istinu: najnežnije ljudske veze često traju najkraće, ali upravo zbog toga ostaju nezaboravne.

Zašto čitati ovu novelu:
Dirljiva i bezvremena ljubavna priča o mladosti, usamljenosti i snovima

Prelepo prepletena atmosfera Sankt Peterburga i svetlost belih noći

Idealan izbor za ljubitelje klasika i dela Fjodora Dostojevskog

Priznati komentari:
„On slika poput Rembranta, a umetnost njegovih slika toliko je moćna i često toliko savršena da bi, uveren sam, Dostojevski svejedno bio najveći romanopisac.“ – Andre Žid
„Korisnici društvenih mreža širom sveta zanosno su pisali o prelepoj ljubavnoj priči, dirljivoj i romantičnoj, koja slama srca, a opet ostavlja nezaboravan utisak.“ – The Guardian

Važne napomene:
Predgovor romanu Bele noći napisala je doc. dr Vasilisa Šljivar, docent na Filološkom fakultetu, Katedra za slavistiku.

Ciljna grupa:
Knjiga za sve ljubitelje klasika, posebno čitaoce privržene romanima Fjodora Dostojevskog.

O autoru:
Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821–1881) bio je jedan od najvećih ruskih romanopisaca. Rođen u Moskvi, odrastao je u siromašnom okruženju koje je duboko uticalo na njegovo stvaralaštvo. Nakon ranih književnih pokušaja i prevoda Balzaka, Dostojevski se uključuje u revolucionarni kružok i biva osuđen na smrt, a kazna mu je u poslednjem trenutku preinačena u teški prisilni rad u Sibiru.

Iskustva iz robije oblikovala su njegovu kasniju književnost, uključujući velika dela kao što su Zločin i kazna, Idiota, Braća Karamazovi i Zli dusi. Njegova dela istražuju složenost ljudske psihe, moralne dileme i duboke emocije. Dostojevski je preminuo 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu, ostavljajući neizbrisiv trag u svetskoj književnosti.

Snažan psihološki roman o strasti, zavisnosti i čovekovoj borbi sa sopstvenim slabostima, u kojem Dostojevski prodire duboko u ljudsku prirodu i razotkriva pogubnu moć kocke.

Mladi učitelj Aleksej Ivanovič dolazi u otmeni nemački gradić Ruletenburg kao pratnja osiromašenoj plemićkoj porodici, ne sluteći da će se ubrzo naći u vrtlogu sudbinskih iskušenja. U početku deluje kao posmatrač, ali unutrašnji sukob između ponosa i pokornosti ne dopušta mu da ostane po strani. Ubrzo postaje zarobljenik dve snažne strasti – nedostižne ljubavi prema Polini i neodoljive privlačnosti ruleta.

U svetu u kome se vrednost čoveka meri dobitkom i gubitkom, Aleksej veruje da jedan obrt točka može promeniti njegovu sudbinu. Dok posmatra moralni pad ljudi oko sebe, i sam tone u vrtlog kockarske zavisnosti. Njegov uspon i pad postaju snažna slika čovekove borbe sa iluzijom da se sudbina može pobediti. Na kraju, Aleksej dolazi do gorkog saznanja – u igri na sve ili ništa čovek najčešće gubi ono najvrednije: samoga sebe.

Roman Kockar inspirisan je i ličnim iskustvom Dostojevskog, što dodatno doprinosi autentičnosti i psihološkoj dubini ovog dela. Kratak, ali izuzetno snažan, ovaj roman spada među najintenzivnija dela svetske književnosti.

Zašto pročitati ovu knjigu:

Klasično delo jednog od najvećih pisaca svetske književnosti
Snažan psihološki roman o zavisnosti i ljudskoj slabosti
Dinamična i napeta priča o ljubavi, strasti i sudbini
Idealan izbor za ljubitelje klasika i psiholoških romana

O romanu su pohvalno govorili i veliki mislioci i pisci.
„Dostojevski je jedini psiholog od koga sam imao šta da naučim“, zapisao je Fridrih Niče, dok je Andre Žid roman opisao kao „strasnu i surovu ispovest o čoveku koji sve stavlja na kocku“.

Predgovor ovom izdanju napisao je Jovan Popov, redovni profesor opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rođen je u Moskva 1821. godine i smatra se jednim od najvećih pisaca svih vremena. Njegova dela, među kojima su Zločin i kazna, Idiot i Braća Karamazovi, i danas predstavljaju vrhunac svetske književnosti i nezaobilazno štivo za sve ljubitelje klasika.

Obučene u jedinstveni, lepo skrojeni šinjel, ove poznate priče počinju novi život, spremne da nasele peterburške snove svojih budućih čitalaca. Napisane tridesetih i četrdesetih godina XIX veka, ove pripovetke slikaju trubulentnu pozadinu gradskog života iza hladne i elegantne fasade carske prestonice iz perspektive različitih likova, malih, običnih ljudi koji tragaju za svojim snovima na ulicama grada prožetog pompeznošću i samovažnošću, koji postaje i groteskno okruženje i zlokobni lutkar koji pokreće konce. Gogolj nas vodi u svet pun neobičnih likova na granici između sna i stvarnosti, mešajući satiru sa fantazijom i saosećanje sa podsmevajućom ironijom i kritikujući birokratiju, društvenu nepravdu i ravnodušnost ljudi, stvorivši revolucionarnu književnu viziju koja će ostaviti dubok trag na brojne ruske i svetske autore.

Rodion Romanovič Raskoljnikov je bivši student prava koji, mučen siromaštvom i neizvesnom budućnošću, odlućuje da opljačka i ubije omraženu zelenašicu Aljonu Ivanovnu.

Međutim, iznenađujuće je to što on smatra da je njegov ćin u moralnom smislu ispravan, budući da svoje težnje stavlja u rang sa postupcima Napoleona Bonaparte, smatrajući ih izuzetnim. Raskoljnikov veruje da je i on, kao naročit pojedinac, iznad moralnih pravila koja važe za druge. U trenutku izvršenja zločina zadesila ga je nepredviđena okolnost – naišla je jurodiva Lizaveta Ivanovna, staričina sestra, te je i nju ubio. To je pokolebalo njegova dotadašnja razmišljanja o konceptu zločina, čime je započela njegova borba sa grižom savesti.

Raskoljnikovljeva svakodnevica naprasno se dinamizuje najpre posetama njegovog prijatelja Razumihina – koji u izvesnom smislu predstavlja njegov antipod – kao i dolaskom njegove majke i sestre u grad, te vešću da je njegova sestra verena za ozloglašenog Svidrigajlova. Takođe, primoran je da odlazi na policijska saslušanja, gde se susreće sa Porfirijem Petrovičem, koji njihove razgovore o počinjenom zločinu pretvara u igru mačke i miša. Raskoljnikov će se upoznati i sa porodicom Marmeladov, kojoj pripada i prostituka Sonja. Ona utehu za svoju životnu nesreću pronalazi jedino u hrišćanstvu, i predstavlja jedinu osobu koja može da krene sa njim na put ka iskupljenju.

„Dostojevski upotrebljava hrišćansku reč kako bi naglasio moralnu dubinu antiherojevog obnavljanja. Protagonista se ogrešio o ljudsku meru, a čovečnosti ga vraća neumerenost Sonjine ljubavi, kao vrhunska norma i maksimum koji tek čoveka čini čovekom.“ – Vuk Petrović

Objavljeno nekoliko godina nakon završetka Drugog svetskog rata, ovo remek-delo svetske književnosti predstavlja nemilosrdno i proročansko razmišljanje o moći, o svim zabludama i apsurdima totalitarizma – sa njegovim prezirom prema ljudskom životu, upotrebom sile, kultom vođe uzdignutog do božanstva.

Radnja se odvija u bliskoj budućnosti sveta, u kojoj je moć koncentrisana u tri ogromne superdržave. Na vrhuncu političke moći u jednoj od tih država nalazi se Veliki Brat, sveznajući i nepogrešivi, kojeg niko nikada nije video lično, ali čiji su posteri svuda. Glavni junak Smit radi u Ministarstvu istine, i ima zadatak da cenzuriše knjige i novine koje nisu u skladu sa zvaničnom politikom. Nezadovoljan poslom i životom u kojem mu Policija misli nadzire svaki pokret i svaku reč, on pokušava da nešto preduzme, iako je svestan da ga to može dovesti u smrtnu opasnost.

Prekretnica u engleskoj književnosti, jedan od najpoznatijih i možda najkontroverznijih romana prošlog veka, 1984. je knjiga koja će vam uzburkati savest i navesti vas da razmislite: o prošlosti i sadašnjosti, ali pre svega o budućnosti.

„Partija želi vlast isključivo zarad same vlasti. Nas ne zanima dobro drugih ljudi; nas zanima isključivo moć. Ne zanima nas bogatstvo ni luksuz ni dug život ni sreća: već samo moć, čista moć.“

„Moć nije sredstvo, već cilj. Diktature se ne zavode zato da bi se zaštitila revolucija; revolucije se izvode zato da bi se zavela diktatura. Cilj progonstva je progonstvo. Cilj mučenja je mučenje. Cilj moći je moć.“

Remek-delo engleske i svetske književnosti, jedna od najlepših ljubavnih priča svih vremena.

Priča o fatalnoj ljubavi i kobnoj osveti, o tajnama i protivrečnostima skrivenim u dubinama ljudskog srca.

Hoće li se duhovi 0rkanskih visova ikada umiriti?

Usamljena vresišta severne Engleske. Dve porodice, dva suprotstavljena sveta destruktivnih strasti i stidljivog konformizma. Neprevaziđenom dramskom snagom bezvremenog klasika, surova stvarnost svakodnevnog života stapa se sa neutoljivim strastima, dubokim emocijama i gnevom osvete, pripovedajući o nesreći ljudskog roda sputanog i poraženog sopstvenim ograničenjima.

Ova tragična ljubavna priča, burna poput severnog vetra koji briše pustarama Jorkšira, obuhvata dve generacije – od vremena kada je Hitklif, ostavši sam na svetu, došao da živi na imanju porodice Ernšo, pa sve do njegove smrti mnogo godina kasnije.

Jedini roman Emili Bronte uzbudljiv je viktorijanski klasik o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti, živi večno. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi koji i dan-danas očaravaju čitaoce neobuzdanom snagom svojih karaktera.

Nakon višegodišnjeg boravka u sanatorijumu, knez Lav Nikolajevič Miškin vraća se u petrogradsko društvo, ali njegovo ponašanje, obeleženo iskrenošću i naivnošću, čini ga neuobičajenim i teško razumljivim. Stoga ga brzo proglašavaju idiotom. Međutim, povrh prostodušnosti, odlikuju ga i izuzetna moć opažanja i duboko razumevanje.

Kao stranac u svetu u kojem se čine brojni moralni kompromisi, Miškin neočekivano ulazi u živote ljudi koji svojim postupcima narušavaju društvene konvencije. Njegova dobrota privlači razvratnog trgovca Rogožina i fatalnu lepoticu Nastasju Filipovnu, ličnosti u tragičnom sukobu sa sobom i svetom. Njihova povezanost s Miškinom uvlači ga u vrtlog strasti, ljubomore i izdaje, te on postaje svedok dubokog ljudskog stradanja. Naposletku, Miškin doživljava tragično otkriće: istinska dobrota, u surovom svetu, često ne može da opstane.


„Knez Miškin je pokušaj Dostojevskog da naslika pozitivno lepog čoveka, ali je rezultat toga da je taj čovek, taj Hrist, uvučen u stihije strasti i on sam slomljen i slama druge. U Miškinu, Dostojevski je pokazao kako je nemoguće biti Hrist među ljudima“ – Nikolaj Berđajev

„Knez Miškin, kao nosilac reči i ideologije, ne zatvara i ne zaokružuje likove oko sebe. On ne postaje autoritativni centar romana; naprotiv, on je neprestano provociran tuđim glasovima i tuđim svesnostima (Nastasja Filipovna, Rogožin) i ne može izreći završnu reč o njima.“ – Mihail Bahtin


Predgovor romanu Idiot napisala je prof. dr Kornelija Ičin, redovna profesorka na Filološkom fakultetu na Katedri za slavistiku.

Dostojevski je od svih svojih dela najviše voleo roman Idiot.

O autoru
Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Napisana kao bezazlena dečja priča, ova je knjiga zapravo mračna satira i moćna optužba na račun totalitarizma. „To je istorija revolucije koja je pošla po zlu i svih sjajnih izgovora koji su nicali na svakom koraku izvrtanja originalne doktrine“, napisao je Orvel za prvo izdanje Životinjske farme 1945. godine.

Čini se da Ana Karenjina ima sve što se poželeti može – lepa je, bogata, omiljena u društvu, a njen sin je jednostavno obožava. Međutim, Ana ipak oseća da je život suviše prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog. Njihova veza postaće pravi skandal u visokom društvu i izazvaće ogorčenost i zavist ljudi koji okružuju ovo dvoje ljubavnika. Strastvenoj ljubavi i Aninom putu ka samouništenju suprotstavljena je priča Konstantina Ljevina, mladog čoveka koji teži tome da pronađe spokoj i smisao života – briljantan autoportret samog autora ove izuzetne, bezvremene knjige.

Ponovo proživite jedan od najvoljenijih književnih klasika, sada i u novom, luksuznom izdanju...

Skrhan bolešću i tugom, mladi petrogradski pisac Ivan Petrovič Vanja priseća se minulih događaja iz sopstvenog života i života njemu bliskih ljudi. Njegova prijateljica i ljubav iz detinjstva Nataša Ihmenjev zavolela je Aljošu, mladića čiji je otac glavni uzročnik svih nevolja njene porodice. A kada Nataša odluči da napusti roditeljski dom, dolazi do niza nepredviđenih situacija. Nepravedno optužen, materijalno razoren, a potom i emotivno povređen, Natašin otac se odriče svoje kćeri. Međutim, njegovoj nameri da je bezuslovno zaboravi isprečila se snaga roditeljske ljubavi, što se odražava na celokupne odnose u njihovoj porodici.

Sa druge strane, Natašina i Aljošina ljubav nailazi na nemerljive prepreke, prouzrokovane kako nestalnošću njegovog karaktera – zbog čega se zaljubljuje u Katarinu Fjodorovnu – tako i revnosnim uticajem njegovog oca kneza Valkovskog. Budući da je u pitanju čovek volšebnog karaktera, duboko zainteresovan za Katarinino bogatstvo, njegova namera jeste da se Aljoša njome oženi, te okonča odnose sa Natašom. Kada se životni putevi protagonista naposletku ukrste sa životom devojčice Neli, njena sudbina na gotovo epifanijski način baca novo svetlo na njihove dotadašnje životne nazore.

Roman Poniženi i uvređeni napisan je u piščevim prelomnim životnim trenucima, budući da se tada vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, te ovim romanom pokušava da sebi iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga.

„Njegovo delo je u celini mučeno mišlju da poniženje vodi prokletstvu, a poniznost svetosti. Rad, o kojem sanja Aljoša Karamazov jeste svet u kojem više neće biti poniženih i uvređenih.“ – Andre Žid

O autoru

Fjodor Mihajlovič Dostojevski rodio se u Moskvi 11. novembra 1821. godine, kao drugo od šestoro dece. Odrastao je u kraju Moskve koji se zvao „Ubogi dom“, u ulici Božedomka, gde se nalazilo siromašno groblje, ludnica, kao i bolnica za siromašne, u kojoj je kao lekar služio njegov otac. Sivilo tog sveta veoma je uticalo na njega, te se otelotvorilo i u njegovom stvaralaštvu. Kada se Dostojevski upisao na Akademiju vojnih inženjera 1838. godine, nije se tamo snašao s obzirom na sopstvena interesovanja, te ne čudi njegovo potpuno kasnije povlačenje iz inženjerske službe. Prvi književni poduhvati Dostojevskog začeti su upravo na pomenutoj akademiji. Njegovo prvo objavljeno delo bio je prevod Balzakovog romana Evgenija Grande, koji se pojavio 1844. godine. U zimu iste godine počeo je da piše epistolarni roman Bedni ljudi, koji predstavlja devizu i program njegove ukupne buduće delatnosti. Godine 1847, u vreme kada najviše čita Dikensa, Dostojevski upoznaje revolucionara i furijeristu Mihaila Petraševskog, te se priključuje njegovom socijalnom kružoku, čiji je cilj bilo podizanje ustanka u Rusiji. Dostojevski, zajedno sa ostalim članovima grupe, biva uhapšen i osuđen na smrt streljanjem, ali je presuda u poslednjem trenutku preinačena u „građansku smrt“, odnosno na teški prisilni rad u Semipalatinsku, u istočnom Kazahstanu. Piščeva iskustva iz dana koje je proveo kao robijaš zabeležena su u Zapisima iz mrtvog doma. Budući da se pisac u to vreme tek vratio sa dugogodišnje robije u Sibiru, on novim romanima pokušava da iznova utre put u književne tokove Sankt Peterburga. Stoga je velike nade polagao u roman Zločin i kazna, koji predstavlja prvi od četiri njegova velika romana. Značajnu prekretnicu u njegovom stvaralaštvu predstavlja činjenica da se, do vremena kad je počeo da piše Ponižene i uvređene, koji su objavljivani tokom 1861. godine, već uveliko oslobodio uticaja svog bivšeg uzora Gogolja. Narednih nekoliko godina Dostojevski je proveo putujući Evropom. Zahvaljujući boravku u inostranstvu, oblikovali su se osnovni idejni okviri za dalji rad Dostojevskog, odnosno za nastanak njegovih novih romana – Zli dusi, Mladić i Braća Karamazovi. Dostojevski je roman Idiot – omiljeno sopstveno delo – napisao tokom boravka u inostranstvu. Stvaralački uspon i književna slava koje je Dostojevski doživeo tada pratiće ga sve do kraja života, što neće uspeti da zaseni ni činjenica da se pisac, na političkom planu, odrekao svega čemu se divio u mladosti. Nakon objavljivanja romana Braća Karamazovi, autor je planirao da napiše i njegov nastavak, koji bi tematizovao život Aljoše Karamazova, čime bi se ostvarila njegova ranija ideja o velikom romanu. Taj bi roman bio ispunjen piščevim celokupnim duhovnim iskustvom i pogledom na svet. Međutim, poslednje njegovo delo bio je Govor o Puškinu. Preminuo je 9. februara 1881. godine u Sankt Peterburgu.

Da li nam đavo donosi zlo ili je zlo u nama?

Višestruko isprepletane niti različitih žanrova – satire, farse, fantastike i mistike, filozofske parabole, pa i melodrame, uz neodoljive primese sarkazma i prefinjene ironije – tvore magični svet ovog remek-dela, negde na granici zbilje i mašte, sna i jave.

Dolazak tajanstvenog Volanda i njegove svite – neobičnog gospodina u kariranim pantalonama i neponovljivog mačka Behemota – u Staljinovu Moskvu iniciraće čitav niz događaja sa tragikomičnim zapletom i surovim posledicama: svako će biti prinuđen da se suoči sa istinom o sebi.

Moskovska zbivanja prožimaju se sa biblijskom pričom o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, večnim pitanjem sukoba dobra i zla. Ali premda ljudi jesu po prirodi nesavršeni, oni u sebi nose klice i vrline i iskvarenosti, i sami odlučuju šta ce realizovati. A u poređenju sa nekim ljudima, možda ni sam đavo nije baš tako crn... Nasuprot mračnoj strani čovečanstva, u toj grotesknoj priči o ljudskoj sudbini, još snažnije blista ljubav majstora i Margarite, čista i neiskvarena, jača od svih iskušenja – pa i same smrti.

Stilski i sadržajno besprekorno oblikovano, ovo je jedno od strukturalno najkompleksnijih dela u svetskoj književnosti – tako maestralno izvedeno da pleni neodoljivom lakoćom čitanja i uvek iznova oduševljava sve književne sladokusce.

Ovo izuzetno važno djelo Oldousa Hakslija, jedno od najznačajnijih djela svjetske književnosti, Vrli novi svijet, predstavlja snažnu viziju neuravnotežene, no tehnološki napredne budućnosti u kojoj se ljudi genetski uzgajaju, društveno indoktriniraju i farmakološki anesteziraju da bi se što pasivnije odnosili prema autoritarnom poretku – sve po cijenu njihove slobode, ljudskosti, pa čak i duše.
Haksli je čovjek neprevaziđenog talenta: podjednako umjetnik, duhovni tragalac, i jedan od najpažljivijih posmatrača ljudske prirode i civilizacije u istoriji književnosti. Vrli novi svijet, njegovo remek-djelo, istovremeno je opčinilo i uplašilo milione čitalaca i svoju je urgentu važnost zadržalo sve do današnjeg dana.
Napisan u sjenci uspona fašizma u Evropi tridesetih godina, Vrli novi svijet podjednako dobro komunicira sa savremenim svijetom 21. vijeka kojim dominiraju industrija zabave, tehnologija i farmaceutika, umjetnost ubjeđivanja i tajanstveni uticaj elita.