Gordan Maričić je kultni pisac i svaka njegova knjiga je garantovano prodata u 500 primeraka, a kupci su u 99% slučajeva – kupkinje, jer on je miljenik žena. Već i sami naslovi njegovih knjiga su zasebna umetnička dostignuća.
Čak i delovi dnevnika, koji čine prvi ciklus ove zbirke, imaju poetski šmek i mogu se čitati kao presme u prozi. Maričićeve pesme karakterišu dve, na prvi pogled protivrečne stvari: paradoksalna i ludička rima, na prvi pogled samo jezički kalambur, i seta, opčinjena smrću. On, naime, voli Cesarića i Branimira Petrovića, i u njegovim pesmama često se peva o travi, onako kako ona izgleda – odozdo...
Maričić ima dva fakulteta, tako da znanje iz onog prvog (FDU) koristi da bi sa svojim studentima helenistike pravio predstave po grčkim tragedijama, koje je uglavnom sam kanonski i preveo.
