Petnaest priča. Petnaest bisera, različitih, raznorodnih, naizgled nepovezanih. Ali, povezuje ih nevidljiva nit. Da li je ta nit ritam kretanja iz jedne tačke u suprotne delove ljudske duše, ritam neprestanog vraćanja na početak (ili kraj, sve je Jedno) u prostornom, vremenskom, etičkom ili bilo kom drugom smislu? Ili je to samo privid kretanja u čarobnim krivim ogledalima gde nas nelinearna višestruka simetrija (što bi rekli matematičari) prevodi u nove neistražene svetove i prostore nas samih? Ta putovanja na koje nas nagone autorove priče su uzbudljiva i okrepljujuća, ali za nekog zamorna ili veoma zastrašujuća. Posebno za one koji se rigidno drže jedne slike, jednog utabanog životnog puta, PUTA na kojem smo dresirani da osim njega ništa drugo ne vidimo.
