Ferhatovićeva zbirka nastaje na korenima jugoslovenske paradigme – u trenutku kada je bilo najbolje, kada su ljudi bili najsrećniji, došlo je razdvajanja naroda i ratova. Pa ipak, njegove kratke priče bazirane su upravo na odsustvu ideoloških motiva. Reklo bi se da su njegova ideologija čovečnost, dobre namere i pokušaj da svet oko sebe što bolje razume. U tom svetlu su ispričane mnogobrojne anegdote, uspomene i crtice, znalački upakovane u zbirku čija se radnja odvija kako u BiH, tako i drugim krajevima Jugoslavije, ali i sa američkog kontinenta. Dok Ferhatović priča svoju životnu priča, u čitaocu se bude zaboravljeni svetovi nekadašnjeg, srećnijeg života.
