Ovu vreću sećanja posvećujem svima
koji su se u procvatu nesreće
manje ili više vešto
usprotivili nečove
Zorno nanizani iskazi,
shvaćeni kao spas pedesetpetogodišnjeg sebe
od davljenja u mrziteljskoj kaljuzi,
izgovarani su od
20. decembra 1993. do 3. juna 1994, pet puta sedmično,
u 16.55, pet minuta pre DNEVNIKA na radiju B-92.
Ovaj sudar trezvene proze i vedrine
sa tminom stvarnosne groze
bio je začinjen jednom za ono čemerno vreme
do raspojasa razgaljujućom java-kompozicijom
Borisa Vian
Istina je ono kako se sećamo prošlosti, kako se osećamo u sadašnjosti i kako razmišljamo o budućnosti!
Dakle – samovoljno!
Takoreći – bezobzirno.
Svakako – koještarski.
Ali – vrlo slobodno!
Možda čak – bezobrazno!
Najzad – neodgovorno!
Međutim – vrlo odgovorno!
Druga knjiga promišljanja o pesnicima, poreklu, porodici, prirodi, principima i – pegomantiji!
Kao ratni dopisnik učestvovao je u Balkanskim ratovima, a za vreme Prvog Svetskog rata je pratio srpsku vojsku u izgnanstvo, to je bilo prouzrokovano, osim nacionalnim oduševljenjem i naklonošću jednog zapadnjaka, razočaranog u evropsku civilazaciju, prema kojoj je u njegovim očima nosila nešto od onog iskonskog, pravog, prirodnog života kome je težio. Upravu tada nastaju dela “ Iz solunskih borbi” i “ Iz ratnih dana”. Slobodoljublje, odvažnost, ljubav i svetlost, krasile su Iva Ćipika, istovetne osobine koje je podario i svojim junacima u ovim delima.
Književno delo, pisano je lakim, jednostavnim i neusiljenim rečnikom i stilom, pored književe ima i znatnu društveno-političku vrednost.
