DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Jevanđelje po Uterusu osvetljava ono prećutano,
oslovljava nevidljivo i nepriznato u svakodnev
nom femininom iskustvu i postaje glasnogo-
vornik ženske perspektive, senzibiliteta i načina
razmišljanja. Prava tema ovih priča je ženstvo –
ono što je paradigmatično za žensko postojanje, što nadilazi pojedinačne egzistencije i ulančava ih u niz svedočenja o tome šta znači biti žena. Nevelika zbirka priča obiluje brojnošću perspektiva, jer autorka život gleda širom otvorenih očiju i svojim pričama zaseca u rane slojevitog ženskog postojanja. Svetlana Kalezić stvaralački preobražava svakodnevne situacije u simbolička svedočanstva o proživljenom, proosećanom i shvaćenom, s lakoćom spaja
tragično i komično, dramatično i svakodnevno, lirsko i dijaloško, pokazuje naličje posmatranih fenomena i govori o onome o čemu se retko ili nikako ne govori, a to, kako pokazuje ova raskošna zbirka priča, ni izdaleka nije seksualnost žene, već pre njena idiosinkratična osećajnost, ono što kultura tabuizira uravnilovkom ženskog identiteta – „žena-majka-domaćica”. U sve te uloge autorka proniče na originalan način, koji u čitaocu pobuđuje misao da se na tako prirodan način, možda, samo
još diše.

Lutajuće duše, priče o magiji ljubavi i magiji smrti, predstavljaju podneblje gde materijalni prtljag života postaje nedovoljan za mistične pojave svetla i tame, prodore fantastike, susrete sa anđelima i demonima, neupokojenim dušama.

One govore o tajnama čovekove prirode u procepima noći i dana, snova i jave; o onima skrhanim bolom zbog gubitaka bližnjih; o ljudima koji nisu uspeli da nađu svoje mesto u savremenom poretku stvari; o onima u potrazi za mestom mirnog sna, sreće, ispunjenja; o starijim generacijama koje svojim potomcima otvaraju vrata jednog magijskog sveta, gde je moguće pronaći odgovore i odagnati sumnje.

Usmena tradicija i narodna kultura utkani su u samu srž ove knjige kroz pripovedanje o povratku korenima i održavanju bliskih veza s prirodom, zemljom i jezikom na kojem vekovima komuniciraju. Tematizujući vlaške običaje, rituale, kalendare, praznike, verovanja, mitove i legende, ova knjiga predstavlja ujedno i vodič kroz njihovo kulturno nasleđe.

"Posle velikog uspeha romana Moj deda je plesao bolje od svih, Katerina Babkina predstavlja nam se sa zbirkom priča Srećni goli ljudi o generaciji Ukrajinaca koji su odrastali i jačali uprkos svim nedaćama koje su im se dešavale i nažalost, još uvek im se dešavaju.

Ovo je knjiga o pilećim srcima u Hanoju, Ostriga baru u Njujorku, o početku maja u Odesi, o smrti i ratu, o onima koji su preživeli i nastavili dalje, onima koji su verovali, onima koji su voleli i davali, onima koji su uzimali i rekli hvala, ali i onima koji su zaboravili tu reč.
Ovo je knjiga o onima koji su jednom pogrešili, ali mnogo puta moraju da plate za tu grešku.
Ovo je knjiga o onima koji su rođeni kada se raspao Sovjetski Savez, onima koji su postali uspešni poslovni ljudi, onima koji čitav život čekaju na nešto, koji žive na Karpatima, koji imaju tetovaže na vratu, onima koji piju da zaborave, onima koji su još uvek mali, ali naravno, samo što nisu odrasli. Ipak, pre svega, ovo je knjiga o onima koji žele da pronađu svoju sreću.
"