DOMAĆE PRIČE I PRIPOVETKE

Sveti bordel i druge priče – Vladimira Tomića, nije zbirka za brzu konzumaciju — to je misaoni pejzaž, prostor unutrašnjeg dijaloga i književni događaj koji se ne završava poslednjom rečenicom. U ovoj knjizi, priče nisu radnje, već otpori: otpor banalnosti, brzini, jasnoći. Tomić piše ne da bi se dopao, već da bi se osetio. Njegov stil, egzistencijalni simbolizam, spaja misaonu prozu, lirski intenzitet i filozofsku dubinu. Likovi ne govore replikama, već odjecima; ne traže odgovore, već se mire sa pitanjem kao krajnjom istinom. U pričama se prepliću eros, priroda, samouništenje i religijski kod, stvarajući jezivu simfoniju organske spoznaje. Zbirka se kreće između bordela i svetilišta, između sna i jave, između sećanja i imaginacije. U tom liminalnom prostoru, čitalac ne traži kraj — već započinje sopstveni put. Ovo nije samo knjiga. Ovo je poziv na unutrašnje putovanje.

Zbirka Dnevnik jednog pelikana donosi devet snažnih priča koje hvataju trenutke mladosti, bunta i sudbine — poput fotografija sačuvanih u sećanju. Ovo delo je više od knjige: to je literarna rapsodija kroz koju pelikan, kao simbol slobode i ranjivosti, vodi čitaoca na putovanje kroz svetove izgubljenih vremena, zabranjenih ljubavi i borbe protiv unutrašnjih demona. Pisane s dubokim emocijama, ironijom i dozom fantastičnog, ove priče oživljavaju stvarnost u bojama koje ne bledi ni vreme. U eri brzih odgovora, Dnevnik jednog pelikana poziva na zaustavljanje, na promišljanje, na susret sa sopstvenom potragom za smislom. Humor i introspekcija, energija i suptilnost, svetlost i senke — sve su to elementi koji prožimaju ovu zbirku i nude čitaocima ne samo uzbudljiv doživljaj već i ohrabrenje da nastave dalje.

Pred nama je nesvakidašnji roman autorke Marije Stražin – „Ne-stale prošlosti u zemlji izgubljenog imena” – koji se bavi položajem stanovništva, uglavnom srpskog, u Vojnoj Krajini u drugoj polovini 19. veka, konkretnije, periodom koji počinje izbijanjem Rakovičke bune (8. oktobar 1871). Razumevanje ovog romana uslovljeno je shvatanjem istorijskog konteksta u koji je radnja smeštena. Ima nekih mjesta na Zemlji gdje nesreća sustiže nesreću, gdje patnja i bol nemaju kraja, pa ljudi moraju na njih naviknuti i s njima živjeti. Naime, Vojna Krajina je predstavljala posebnu administrativnu i vojnu oblast u Habzburškoj monarhiji, stvorenu s ciljem odbrane granica od Osmanskog carstva. U ovom prostoru, koji se protezao od Like, preko Korduna i Banije, do Slavonije i Banata, Srbi su imali ulogu čuvara istočnih međa imperije. Međutim, položaj Srba u Vojnoj Krajini u drugoj polovini 19. veka bio je podložan brojnim izazovima. Nakon 1869. godine, kada je donet zakon o reorganizaciji Vojne Krajine, počeo je proces njenog postepenog ukidanja i integracije u civilni deo monarhije. Usled toga, Srbi počinju da gube dotadašnje privilegije vezane za vojnu službu, a postaju izloženi mađarizaciji, kroatizaciji i ekonomskom pritisku. NESTALE PROŠLOSTI U ZEMLJI IZGUBLJENOG IMENA – Marija Stražin 900,00 RSD Quantity 1 Add to cart Related products

Zbirka priča Luckasta strana meseca autora Božidara Travice predstavlja originalnu i provokativnu panoramu savremenog sveta, ispričanu kroz prizmu satire, alegorije i psihološke introspekcije. Ova knjiga je idealna za čitaoce koji vole inteligentnu prozu, društvenu kritiku, i literaturu sa filozofskim dodirom. Travica koristi žanrovsku raznovrsnost da bi osvetlio društvene, akademske, političke i egzistencijalne teme. Njegovi likovi – često antropomorfne životinje – pohađaju elitne škole, bore se sa sistemima moći, i otkrivaju tamne strane svakodnevice. U pričama se prepliću humor, lucidnost i duboka ljudska osećanja, stvarajući svet u kojem se smeh koristi kao otpor apsurdu, a metafora kao alat za razumevanje stvarnosti. Na luckastoj strani meseca, sve je moguće – i ništa nije jednostavno. Ova knjiga je za one koji se ne boje da se nasmeju, zamisle i pogledaju iza ogledala sveta u kojem živimo.

Oduvek se smatralo da su romani svojom razuđenom formom najbolji za iskazivanje i preplitanje misli koje se na taj način najbolje prezentuju čitaocima. Međutim da to nije tačno pokazuju kratke priče koje svojom zgusnutošću i hermetičnošću ni po čemu ne zaostaju od sposobnosti izražaja gde, možda i snažnije od romana, sublimisane odišu jačinom i višeznačnošću, noseći u sebi poruke koje poniru u najdalje dubine čovekovog bića i kutke njegove duše. Da je za takav poduhvat potrebna virtuoznost dokaz su autori istančanog spisateljskog dara, a među njima važno mesto sigurno zauzima crnogorska književnica Olga Gojnić koja je svojom drugom zbirkom kratkih priča Fenix ex Pandora pokazala da ume i može da pomera granice književne poetike i stila.