Ovu vreću sećanja posvećujem svima
koji su se u procvatu nesreće
manje ili više vešto
usprotivili nečove
Zorno nanizani iskazi,
shvaćeni kao spas pedesetpetogodišnjeg sebe
od davljenja u mrziteljskoj kaljuzi,
izgovarani su od
20. decembra 1993. do 3. juna 1994, pet puta sedmično,
u 16.55, pet minuta pre DNEVNIKA na radiju B-92.
Ovaj sudar trezvene proze i vedrine
sa tminom stvarnosne groze
bio je začinjen jednom za ono čemerno vreme
do raspojasa razgaljujućom java-kompozicijom
Borisa Vian
“Bensedin je kolekcija neočešljanih, neprilagođenih, neretko down-under deprimantnih (para)autobiografskih proznih krokija s margina grada i zemlje u poodmaklom truljenju. Underground poetika jednog pomalo aritmičnog ritma srca, odvažno i beskompromisno bačena na papir”, napisao je o ovoj knjizi Teofil Pančić.
