Ovu vreću sećanja posvećujem svima
koji su se u procvatu nesreće
manje ili više vešto
usprotivili nečove
Zorno nanizani iskazi,
shvaćeni kao spas pedesetpetogodišnjeg sebe
od davljenja u mrziteljskoj kaljuzi,
izgovarani su od
20. decembra 1993. do 3. juna 1994, pet puta sedmično,
u 16.55, pet minuta pre DNEVNIKA na radiju B-92.
Ovaj sudar trezvene proze i vedrine
sa tminom stvarnosne groze
bio je začinjen jednom za ono čemerno vreme
do raspojasa razgaljujućom java-kompozicijom
Borisa Vian
Ova urnebesna priča o odrastanju, o životu u velikom gradu, prepuna neverovatnih obrta i nemogućih situacija izazvaće smeh do suza a po zatvaranju korica neverovatan osećaj životnog optimizma
Prvi roman Feralovca Ivice Đikića po kojem je Danis Tanović 2010. godine snimio istoimeni film. Roman je osvojio tuzlansku književnu nagradu „Meša Selimović“ i od mnogih kritičara je svrstan među najbolje priče o bosanskom mentalitetu u ratnim i posleratnim godinama. Kratka, upečatljiva priča ostavlja utisak večne zatvorenosti bosankoghercegovačkog čoveka u samog sebe i svoju sizifovsku sudbinu novog početka i razvoja.
Đikić je 2007. objavio i svoj drugi roman “Ništa sljezove boje” koji se sastoji od tri odvojene priče – “Zeleni dvorac”, “Probaj zaspati, molim te”, “Kao da ništa nije bilo”.
Radovan Nastić je poseban slučaj. On nikada neće biti bogat i slavan. Neće iza sebe imati armiju licemera da ga tapšu po ramenu i hvale njegova dela . Pred njim neće prostirati crvene tepihe i pozivati ga na proslave. Neće se najesti keteringa po stranim ambasadama i modnim revijama. On ne meša šampanjac sa bensedinima, već radi zgibove i pije guste sokove. On je De Niro - taksista, diskretni heroj iz komšiluka. Literarna nada Dorćola jer na najbolji način oslikava njegov ponos i kompleks. On nikada neće osvojiti ni jednu nagradu, jer oni koji mu sude ne zaslužuju da čitaju njegove knjige. Rale je sve što oni nisu: nenametljiv, spontan, pomalo izgubljen ali pre svega mnogo iskren. Postao mi je prijatelj i pre nego što smo se upoznali.
Feđa Dimović
Beogradski sindikat
“Bensedin je kolekcija neočešljanih, neprilagođenih, neretko down-under deprimantnih (para)autobiografskih proznih krokija s margina grada i zemlje u poodmaklom truljenju. Underground poetika jednog pomalo aritmičnog ritma srca, odvažno i beskompromisno bačena na papir”, napisao je o ovoj knjizi Teofil Pančić.
