Ne, nije više znao šta je dobro, a šta zlo, niti je znao zašto govore toliko o životu, nije se mešao u prepirke, i nije više verovao ni u šta, do u neke plave obale na Sumatri. Tamo je bila njegova sudbina. Osećao je da je njegov život samo rumene jedne biljke radi na Sumatri. I on se smešio mirno.
Dnevnik o Čarnojeviću, roman prvenac Miloša Crnjanskog, smatra se prvim ekspresionističkim romanom u srpskoj književnosti. Nastavši iz dnevnika koji je s vremenom dobio romanesknu formu, ovo lirsko delo, aktuelno i dan-danas zbog inovativnog stila pripovedanja, odabira tema i jedinstvenog jezičkog izraza, predstavlja sudbinu čoveka upletenog u besmisao rata i tragediju koju nose razaranje, bolest i smrt.
U podzemnim rovovima, među ranjenicima i poginulima, mladalačke iluzije i predratni ideali glavnog junaka urušavaju se pred neminovnošću ništavila. Pod naletom nemilosrdne stvarnosti, koja je poništila prošlost i budućnost, moralne i religijske norme, Petar Rajić se otiskuje iz ovog sveta pronalazeći pribežište u sumatraističkom egzistencijalnom idealu.
Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće.
Najposle meni nikog nije žao, najmanje sebe. Mi treba da nestanemo, mi nismo za život, mi smo za smrt. Za nama će doći bolje stoleće, ono uvek dolazi
