Dnevnik o Čarnojeviću počinje rečenicom: „Jesen, i život bez smisla“, koja je snažno odjeknula u prošlom veku, ali njen eho ne jenjava – naprotiv – taj eho čujemo i danas, prepoznajemo ga i duboko osećamo, pa stičemo utisak da je glas Miloša Crnjanskog nadišao vreme i uzneo se čak do dalekih sumatraističkih horizonata. Ta rečenica je poput znaka koji dirigent daje orkestru za početak izvođenja kompozicije i ona je samo nagoveštaj simfonije kakvu nismo čuli do 1921. godine, kada je objavljeno ovo remek-delo srpske književnosti.
„Osmotren u perspektivi dela koja je sam Crnjanski ocenjivao kao proemijum modernog romana, poput Floberovog Novembra, kao i u perspektivi dela, poput Sanjina i Zapisa Maltea Lauridsa Brigea, koja su bliska njegovom vremenu pojavljivanja, Dnevnik o Čarnojeviću se pojavljuje u bitnim korespondencijama sa njihovim pripovednim i saznajnim svojstvima. I tada, svakako, roman Crnjanskog predstavlja originalan i izuzetan miljokaz na modernističkom putu evropskog
romana.“
Milo Lompar
Miloš Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. g. u Čongradu (mala varošica u Mađarskoj). Prvi svetski rat zatekao ga je u Beču, gde je mobilisan u austrougarsku vojsku. Posle rata, 1918. godine, došao je u Beograd i upisao je studije književnosti. Nakratko je boravio u Parizu i Italiji, a po povratku, 1921, oženio se Vidom Ružić, koja će mu ostati doživotna supruga. Radio je kao nastavnik u Pančevačkoj gimnaziji, a posle stečene diplome na Filozofskom fakultetu (1922) i kao profesor u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji. Bio je ataše za štampu u Berlinu, a ušao je i u diplomatsku službu Kraljevine Jugoslavije. Po izbijanju rata evakuisan je iz Rima, preko Madrida, u Lisabon, odakle je otišao u London, gde je neko vreme bio i savetnik za štampu u jugoslovesnkoj emigrantskoj vladi. U Beograd se vratio tek 1965. godine.
