Ovo je roman o svemu onome što život jeste i o svim njegovim mogućnostima da se preobrazi. Ovo je roman o istorijskom rađanju sveta. Ovo je roman o čoveku i snazi njegovog duha da bude veći od svega. Ovo je roman o telu: gladnom telu, ranjenom telu, zgrčenom telu, bolnom telu, telu koje pulsira uprkos svemu. Ovo je roman o svemu što je žensko u životu. Ovo je roman o ljubavi i jedinoj njenoj svrsi – da čovek bude. Ovo je roman o žudnji za životom.
Naslov Dan šesti preuzet je iz biblijskog stiha o stvaranju čoveka: I bi jutro, i bi noć, dan šesti. Kako je sam Rastko Petrović bio jedan od onih koji su prešli Albaniju 1915. godine, on je u prvom delu romana prikazao dotad neviđenu sliku Albanske golgote, ali neprestano nastojeći da u tekst utka sve misli i sva osećanja glavnog junaka Stevana Papa-Katića, koji korača napred kroz razrušeni i dezintegrisani svet. Ton drugog dela romana potpuno je drugačiji od prvog: Stevan Papa-Katić živi u Americi, postao je paleontolog i priznati naučnik. Susret sa Mili(com), ženom koja će pomeriti njegov unutarnji svet, otkriće mu lice ljubavi.
Rastko Petrović je prvi naš pisac koji se nije libio da prikaže kako je zaista izgledalo povlačenje srpskog naroda preko Albanije. Izbor teme u tadašnjim društveno-političkim okolnostima predodredio je sudbinu romana – objavljen je posthumno tek 1961. godine, dvanaest godine posle piščeve smrti. Ipak, umetnička snaga Dana šestog nadišla je sve spoljašnje činioce i potvrdila Rastkovo uverenje da ono što život pruži stvaralačkom geniju vraća se kao kristalizirajuća sila, tj. kao snaga, odakle je pošla – u sam život. Sedam decenija kasnije, mi svedočimo tome.
„U jednom od svojih eseja, Rastko Petrović govori o potrebi da se napiše ’književno delo koje bi o našem ratu reklo dovoljno opsežnu, verodostojnu i čovečansku reč’. Roman Dan šesti je upravo to: monumentalna a ipak dinamična priča o ljudskom stradanju, saosećanju i obnovi života.“ Kristina Stevanović
