Mi svojim gresima, oni svojim zlodelima – pokidali smo ogrlicu od bisera vlastite sudbine. Rasuti biseri svuda oko nas a mi koračamo kroz život.
Padamo, ustajemo, posrćemo, skrećemo sa pravog puta a duša nam od bisera do bisera izgubljena luta tražeći oproštaj, tražeći luku mira dok neka tuđa muzika nad našim krovovima uporno svira.
A kad odu svi, kad odemo i mi, na kraju ostaje samo ljubav. Samo od nas zavisi da li smo je sačuvali ili prodali...
Kad god mi ukradu san, ja izmislim novi i lepši. Ne mogu oni toliko da kradu, koliko ja umem da sanjam...
.png){kind=logo}
