Veštice iz Ilinaca nam otkrivaju još jedan od mogućih svetova, viđen očima žene, novinarke i književnice. Pripovedajući o sebi i ljudima iz svog okruženja, bliskim, poznatim ili nepoznatim, koje slučajno sreće na ulici ili na putovanjima, autorka jasno stavlja do znanja čitaocu kada se završava realnost, a kada počinje njena fikcija. Zato je ovo na neki način i roman o tome kako nastaje priča. S toga ne čudi što Atanasijevićeva pribegava digresijama izvan okvira stvarnosti, uz uvek izraženu svest o prolaznosti. Nekada traži više lepote, bežeći od prozaičnosti svakodnevice, a nekada upravo suprotno – tamnim tonovima uranja u dubine naše svakodnevice, iz revolta prema životu koji ponekad zna da bude okrutan i nepravedan.
