O stvaranju je ovde reč. O čovekovom opredeljenju za njega – i o nemogućnosti da se ono izbegne. Svaki beg od stvaranja – od stvaralaštva, u stvari je čovekov beg od sebe, porinuće sebe u prostore koji čovekovi nisu, koji čoveku ne pripadaju, i koji su poraz čovekov – i poraza čoveka – i čovekovo raščovečenje, i odlazak ka nečemu, i u nešto, gde čovek ne boravi – gde jadno ljudsko biće biva potopljeno u sebi nepripadajuće – a to su prostori nestajanja čoveka.Zato je ovo roman poučnog karaktera – u vremenu u kome je nastao. I u svakom vremenu – koje treba da dođe. I koje će doći!
