Roman je moguće čitati i u širem kontekstu, već poznatom basarijanskom vidokrugu interesovanja o resagledavanju velikih ideja u istoriji, dok se neki od motiva, poput ideje da su bolest i zdravlje u istoriji često menjali mesta, čine odveć poznati, kao i istorijski likovi (Niče, Jakob Beme, Frojd, a ponekad zaluta i lik iz prethodnog romana, Parkinson). Akcenat je u ovom romanu ipak na ocu psihoanalize Sigmundu Frojdu, koji je predstavljen kao lični analitičar Marte Koen. Jedan od Martinih identiteta preuzeće lik poznatog Frojdovog slučaja, pacijentkinje Elfride K., a poslužiće Basari za obračun sa idejom psihoanalize.
