Ovo bi mogla da bude priča o apsurdu propadanja, sunovrata i rasula, i o nejasnoj nadi koja nastaje u razdraganom svetu njenih ludih glavnih junaka. Lakši oblik smrti nije podrugivanje životu u traganju za paradoksom, nego traženje izlaza u neminovnosti koju uvek određuju drugi. Niko od junaka priče niti je iko od nas vlasnik sopstvenog života, ali svako bi mogao da bude gospodar tuđe smrti, samo ako dobije dobru priliku. Zbog toga se spas, pobeda i izlaz iz bespuća traže tamo gde se ne mogu naći. Otud privid da je u ovoj priči smešno ono što je najtragičnije, da je fantastično ono što se dogodilo, a da je trivijalni život tek autorova fikcija.
