Posebnu draž predstavlja činjenica da je osnovu za jednu od Andrićevih najboljih priča, „Jelena, žena koje nema“, predstavljalo jedno posebno iskustvo doživljeno upravo u Krakovu. O tome se u našoj kritici znalo vrlo malo i najvažniji radovi o ovom biografskom detalju, o kulturnim vezama s Poljskom i o formiranju Andrićevog književnog dela ne samo što nisu raspleli i istražili šta se sve događalo u tako važnom trenutku već nisu dali ni pravu sliku Andrićevog iskustva, niti odgonetku misterije o Jeleni. Na tom mestu, u godini Andrićevih jubileja, počinje istraživanje prof. Dr Silvije Novak Bajcar, koja je uspela ne samo da odgonetne ko je bila Jelena, trajna inspiracija Andrićeve proze koja je trajala pola veka, već i mnogo važnije od toga, da pokaže u kakvom se kulturnom ambijentu Andrić prepoznao i saživeo s jednom boljom, uzvišenom slikom autorskog poziva i kulturne misije. ...Knjiga je plod traganja koje približava čak i intimni, onaj sasvim neuhvatljivi svet velikog pisca, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, u kojem se susreću bosansko-hercegovačka, hrvatska i srpska književnost i kultura.
