Grad okovan ledom. Promrzao. Žitelji pale knjige i nameštaj da bi se bar na minut ogrejali. Vreme neočekivanih ljubavi, oficirskih dvoboja, tihih sahrana, bežanije, spasavanja časti. Vreme prekog suda, vešala, izroda… Vreme kada čak i vrane napastvuju grad i nebo pretvaraju u crni oblak.
Vreme je Prvog svetskog rata i prve godine slobode.
Roman “Godine vrana” Siniše Kovačevića je najautentičnije viđena sudbina Beograda pre jednog veka. Monumentalni istorijski mozaik u mermeru. Raskošna čitanka naše sudbine.
Jezgrovit, raskošan, precizan Kovačevićev rečnik – kao ivice sablji srpskog oficira, koje se još vitlaju po srpskim kafanama – ne daju predaha. Idući direktno u priču, u komore srca, bez raspevanih uvoda i filozofskih meditacija, čitaocu se lako otkrivaju likovi, porodični odnosi, prevare, istine, saloni, spomenici, crkve…
Sve najbolje što je iskusio u pozorišnom, televizijskom i filmskom trodecenijskom trajanju, Siniša Kovačević je sada izneo na sofru i podario slavlje čitanja.
Kovačevićev prvenac ”Godine vrana” nije proba, niti zalet, istrčavanje ili pokušaj. To je – romančina kakva odavno nije poklonjena srpskoj literaturi.
