U prostoru između „svetle evropske budućnosti pravila i zasluge”, i tmurne surove sadašnjosti u kojoj su tržišni fundamentalizam, investitorski urbanizam i komodifikacija života postali nova igra u gradu, glavni protagonisti romana – zaposlenica u nevladinoj organizaciji koja mrzi svoj posao, i njen preduzetni nešto-kao dečko, plove kroz svakodnevicu pokušavajući da se uhvate za neku vrstu uputstava o životu, iako je, i njima samima, jasno da “niko više nije siguran kako treba živeti”.
Deseti život je ljubavna priča, ali, bez ljubavi. Radnja romana se odvija u Beogradu, uzbudljivom i boemskom “novom Berlinu”, jeftinom zabavnom mestu u kome se žurke, seks i droga serviraju uz siromaštvo i očaj, mestu gde se nikada ne dešava ništa, ali je promena svuda. U prostoru između „svetle evropske budućnosti pravila i zasluge”, i tmurne surove sadašnjosti u kojoj su tržišni fundamentalizam, investitorski urbanizam i komodifikacija života postali nova igra u gradu, glavni protagonisti romana – zaposlenica u nevladinoj organizaciji koja mrzi svoj posao, i njen preduzetni nešto-kao dečko, plove kroz svakodnevicu pokušavajući da se uhvate za neku vrstu uputstava o životu, iako je, i njima samima, jasno da “niko više nije siguran kako treba živeti”. Granica između onoga što percipiraju kao stvarnost i stvarnosti se tanji jer o tome šta je istinito moraju da odluče sami: kada je slika jedina čvrsta, postojana stvar, postmoderno mrvljenje velikih narativa, nesposobnost da se održi bilo kakav stabilan identitet, da se negde pripada ili veruje u nešto, postavlja sopstvo-kao-sliku na mesto u koje su uprte sve oči. Ono što ostaje, negde u pozadani, je ono što se ne može uslikati.
