Milica Vučković je akademska slikarka,
rođena 1989. u Beogradu.
2014. objavljena joj je zbirka kratkih priča „Roj“(Apostrof) a 2017. dobila je prvu nagradu na
Biber konkursu za priču „Jedu ljudi i bez nogu“.
„Najbolja stvar sa vremenom je upravo ta da, šta god radili, ono svakako prolazi. Koliko sam puta u životu poželela da postoji dugme, pauza, koje bih stisnula u do sada bezbroj situacija, nekada i u dobrim situacijama, ne bih dala vremenu da proleti tako brzo, već bih ga podelila na segmente, na slike, pa da mogu da zagledam i osetim svaku ponaosob, do detalja, ali ovako ništa, ode, proleti, pa se trudim iz petnih žila da izvučem neka sećanja, čisto da ta dobra ne zastare, jer čini mi se kao da dobra sećanja stare brže od loših. . . Svakako, posle nekog vremena ne znam čega se zbilja sećam a šta sam iskonstruisala, izmislila i dodala, tako da gotovo ni sama nemam uvid u sopstveni život, u sopstvenu istoriju, čak i da sam zapisivala sumnjala bih u sopstveni rukopis, kao što sumnjam i u svaki drugi rukopis. . .“
| Karakteristika |
Iznos |
| Kategorija |
DOMAĆI ROMAN
|
| Autor |
Milica Vučković
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
L.O.M. |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Strana | 168 |
| Format | 14,5x20,5 |
| Godina | 2019 |
