Rod Miljenka Jergovića je knjiga sastavljena od više celina – romana, dokumenata, pripovednih skica, fragmenata – u kojima se smenjuju fiktivni i nefiktivni delovi i savršeno se mešaju stvarno i izmaštano. S mnogo autobiografskih elemenata Jergović u Rodu ispisuje sagu o porodici Karla Stublera, svog pradede.
Karlo Stubler, dunavski Švaba, rođen u Bosovicu, u rumunskom Banatu, po zanimanju je bio železničar koji je život proveo u Bosni. Ćerke su mu se udavale u Bosni, sin mu je studirao u Beču i Gracu. U njegovom domu se govorio nemački jezik, a van kuće srpskohrvatski. Država s kojom je došao u Bosnu zvala se Austrougarska, ali je većinu života proživeo u Jugoslaviji. Unuk mu je 1943. poginuo kao nemački vojnik u Slavoniji. Dve godine kasnije po Karla Stublera dolaze partizani da ga vode u logor za pripadnike nemačke nacionalne manjine u Jugoslaviji, iz kojeg će biti deportovan u Nemačku. Spasavaju ga susedi koje je tokom rata štitio i skrivao u svojoj kući. Rod prati priče Karlove dece i unuka sve do smrti njegove poslednje unuke, koja je živela u Sarajevu, i prekida porodične loze.
Rod je roman u kom Jergović kroz sudbinu vlastite porodice govori o stoleću Srednje Evrope i Balkana, roman koji poput železnice premrežuje epohu i krajeve, zemlje koje su se smenjivale, istoriju koja je bila nemilosrdna. Od pradede i početka dvadesetog veka do današnjice i autora i njegove sudbine Rod je magnum opus Miljenka Jergovića, autora kog s pravom možemo nazvati Ivom Andrićem našeg doba.
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu nedaleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još nekoliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah Madona, Inšallah) te desetak romana, među kojima su Rod, Dvori od oraha i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu Angelus za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.
