ROD

Rod Miljenka Jergovića je knjiga sastavljena od više celina – romana, dokumenata, pripovednih skica, fragmenata – u kojima se smenjuju fiktivni i nefiktivni delovi i savršeno se mešaju stvarno i izmaštano. S mnogo autobiografskih elemenata Jergović u Rodu ispisuje sagu o porodici Karla Stublera, svog pradede.
Karlo Stubler, dunavski Švaba, rođen u Bosovicu, u rumunskom Banatu, po zanimanju je bio železničar koji je život proveo u Bosni. Ćerke su mu se udavale u Bosni, sin mu je studirao u Beču i Gracu. U njegovom domu se govorio nemački jezik, a van kuće srpskohrvatski. Država s kojom je došao u Bosnu zvala se Austrougarska, ali je većinu života proživeo u Jugoslaviji. Unuk mu je 1943. poginuo kao nemački vojnik u Slavoniji. Dve godine kasnije po Karla Stublera dolaze partizani da ga vode u logor za pripadnike nemačke nacionalne manjine u Jugoslaviji, iz kojeg će biti deportovan u Nemačku. Spasavaju ga susedi koje je tokom rata štitio i skrivao u svojoj kući. Rod prati priče Karlove dece i unuka sve do smrti njegove poslednje unuke, koja je živela u Sarajevu, i prekida porodične loze.
Rod je roman u kom Jergović kroz sudbinu vlastite porodice govori o stoleću Srednje Evrope i Balkana, roman koji poput železnice premrežuje epohu i krajeve, zemlje koje su se smenjivale, istoriju koja je bila nemilosrdna. Od pradede i početka dvadesetog veka do današnjice i autora i njegove sudbine Rod je magnum opus Miljenka Jergovića, autora kog s pravom možemo nazvati Ivom Andrićem našeg doba.
Miljenko Jergović (Sarajevo, 1966) književnik je i novinar koji živi na selu ne­daleko od Zagreba. Prvi novinski tekst objavio je 1983, a prvu pesničku zbirku Opservatorija Varšava 1988. Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još ne­koliko zbirki priča (Mama Leone, Inšallah Madona, Inšallah) te desetak romana, među kojima su Rod, Dvori od oraha i Ruta Tannenbaum. Poljski prevod njegovog romana Srda pjeva, u sumrak, na Duhove dobio je 2012. u Vroclavu književnu nagradu Angelus za najbolju knjigu Srednje Evrope. Dela su mu prevedena na više od dvadeset jezika.