U ovom romanu položaj žene u prošlosti ima poseban značaj. Svaka od njih je podjednako posečena nametnutim pravilima, rastrzana neostvarenim željama, sputana, podređena, zastrašena obavezom majčinstva, gruba iz straha od ranjivosti, ali i spremna na najveće grehe kada su njene najdublje želje u pitanju, po cenu života, prokletstva i večnog iskupljenja. Uvek u senci muškaraca, oslikane su sumornim bojama u kojima se svetlost i radost naslućuju, ali nakratko, kao treptaj oka, kao da se samo trpljenje muka slepilo sa njihovim dušama.
