„Posebna vrednost romana Senke u ogledalu jeste tema, toliko bolna i intimna da se na ovom našem podneblju o njoj ne priča, čak ni ne šapuće. Autorka progovara u ime svih žena koje su prošle sličnu sudbinu.“
–Merima Aranitović
Senka je onaj mračni, nepoznati i odbačeni deo ega, koju svest doživljava kao nešto bolno ili vredno žaljenja (Jung)
Ova rečenica u sebi sažima čitav roman Slađane Kručičan. Kompoziciono, pred nama je klasična forma romana, dok je priča sve samo ne klasična za naše podneblje. Slađana K. prepliće životne priče nekoliko, na prvi pogled nespojivih, likova u koherentnu celinu. Autorka likove gradi pažljivo i nepristrasno, dovodeći ih u niz različitih situacija s neočekivanim obrtima.
Čitalac biva uvučen u radnju i nijednog trenutka nije siguran šta ga očekuje – kao i u životu. Slađana K. pokazuje izuzetno poznavanje ljudske psihe i ima razumevanja za senku u čoveku, kao što i u svojim antijunacima nalazi svetlu stranu. Ona vrlo dobro zna da svako od nas u sebi nosi svetlo i tamu. Da nema dobrog i lošeg – već da nas okolnosti oblikuju.
Drugi roman Slađane Kručičan – Senke u ogledalu – pokazuje da njen prvenac nije bio slučajan izlet u literarni svet. Ozbiljnu, na momente izuzetno tešku priču, autorka uspeva da ispripoveda u jednom dahu, poput pravog trilera, u kome svako od nas može da nađe neki detalj iz svog života i da identifikuje likove iz svoje okoline.
No, ni u ovom romanu autorka nije odustala od ličnog stila koji ne dozvoljava da pripovedanje ode u patetiku, začinjavajući priču doziranim humorom i obrtima koji čitaoca drže u stalnom iščekivanju.
Posebnu vrednost romanu daje tema toliko bolna i intimna da se na ovom našem podneblju o njoj ne priča, čak ni ne šapuće. Autorka progovara u ime svih žena koje su prošle sličnu sudbinu. Antijunak je oblikovan prema istinitom liku, dok su ostali likovi vešto uklopljeni u slagalicu zvanu Senke u ogledalu. A rasplet nećemo saznati bukvalno do samog kraja, dok autorka ne zatvori strukturu i ne postavi svaki detalj na svoje mesto.
