...I četvrti roman Sanje Domazet „Acqua alta“(Zavod za udžbenike),poput prethodno spomenutih dela, prostorno je izmešten i mesto njegove radnje je Venecija u vreme sadašnje. Profesorka književnosti iz Srbije dolazi na gostujuće predavanje u Veneciju i tamo se na prvi pogled zaljubljuje u jednog svog studenta. Ispostaviće se, na njenu žalost, da je hristoliki mladić homoseksualac, koji pri tome svoje telo za novac prodaje tokom ekstravagantnih venecijanskih noćnih zabava.
Ovakav obrt fabule usmerava priču na drugu stranu: i glavna junakinja počinje da se seća rođaka pedofila koji joj je uništio detinjstvo seksualno je zloupotrebljavajući. Tada saznajemo da je ona zapravo došla u Veneciju da bi ubila njega. Međutim, rođak će poginuti ne od njene ruke, već igrajući ruski rulet baš sa njenim voljenim studentom, koji je odlučio da prestane sa prostituisanjem i sada na ruskom ruletu zarađuje novac. Mladić će skončati u duševnoj bolnici, nakon što u jednoj od narednih partija ruleta i sam bude ranjen u glavu.
Iako je Sanja Domazet svoj roman gradila na tri ekstremna, ali isto tako i relativno često korišćena motiva: Veneciji, homoseksualizmu i pedofiliji, ona je ipak uspela da se vešto izbori sa njima i održi visok nivo estetizacije svog pripovedanja, braneći se od predvidljivosti i opštih mesta igrivošću i neobičnošću izraza, ali i stalnim nenametljivim akcentovanjem Venecije kao grada čije je lice u minulim vekovima videlo sve što se videti može, od sjaja do bede, od vrline do poroka i od najviše umetnosti do najnižeg kiča. Na takvom mestu, u kojem nema zgrade koje nema istorijski značaj, visoka kultivisanost neminovno je prelazila u devijaciju, baš poput visokog vodostaja mora, acqua alta, koji s vremena na vreme preti da ugrozi i same temelje drevnog grada na vodi.
Mladen Vesković
