DOMAĆI ROMAN

U završnom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Tajna – svet slovena uranja u sve dublji haos, Ivan se suočava ne samo sa spoljnim neprijateljima, već i sa sopstvenim strahovima i sumnjama. Tajne iz njegove prošlosti, davno zaboravljene i zapečaćene, počinju da izranjaju, preteći da razore sve što je s mukom izgradio.

Ovo je roman o svemu onome što pričamo kad mislimo da nas niko ne sluša. O raspravama koje nemaju poentu, ali imaju publiku.I o Beogradu koji je najzabavniji kad je najapsurdniji. Ovo nije roman o politici. Ovo je roman o ljudima koji ne znaju gde pripadaju.I baš zato – pripada svima.

U drugom delu trilogije Devet života Ivana Mačka – Golubareve kćeri nastavlja se epsko-fantastična pripovest protkana slovenskom mitologijom, magijom i borbom za vlast. U svetu gde carevi, ratnici i čarobnjaci vode neprekidne sukobe, dok sudbine junaka oblikuju i bogovi i prevrtljivi ljudi.U središtu dešavanja su Golubareve kćeri – zavodljive, ali opasne žene, koje spletom strasti, pohlepe i ambicije utiču na događaje daleko veće od svojih moći. Njihova sudbina isprepleće se sa sudbinom Ivana Mačka, ratnik i vođe, i moćnog čarobnjaka Gilmora, gospodara tame koji želi da pokori svet slovenskih bogova. Kroz spletke, izdaje i savezništva otvara se prostranstvo u kome junaci moraju birati između časti, ljubavi i zlata, dok se senka rata nadvija nad kraljevstvom. Priča obiluje napetim dijalozima, dramatičnim obrtima i sudbinskim sukobima u kojima ništa nije onako kako izgleda, a moć i slava uvek nose svoju cenu. Ovo je delo koje spaja epsku borbu dobra i zla sa ljudskim strastima, nudeći čitaocu bogat, slojevit i maštovit svet.)

U Biblioteci Matice Srpske traga se za pesnikom koji će dostojno opevati usamljenog pokojnika iz Holandije. Devojka očiju boje cimeta kroz kolačiće sudbine predviđa budućnost nepoznatih. U švajnfurtsko plavoj kućici, na obodu Kisača, jedna starica godinama saliva stravu, pod budnim okom proročice Gamajun. Sudbina joj iz Moskve na vrata donosi stranca, džepova punih krivice i straha. Niti ovih priča dugo će se uplitati i konačno razmrsiti tek na grobnom mestu Silvestera Solomuna. Iz pera Bojane Dobran u ruke čitalaca stiže literarno osveženje. Inteligentan i duhovit, roman “Grobno mesto Silvestera Solomuna” očarava veštinom pripovedanja, raskošnom galerijom uverljivih likova i sjajno dočaranom slikom svakodnevice, uz tek prstohvat mitskog. Uzbudljiva priča koja se s neverovatnom lakoćom proteže niz stranice i poglavlja romana, a sve u neodoljivim i prepoznatljivim vojvođanskim tonovima, čini ovo delo draguljem svremene književnosti i jednim od najboljih ostvarenja 2025. godine.

Vlasnik poznatog noćnog kluba u vili na Dedinju priređuje privatnu, četrvrtu po redu BDSM zabavu. Pošto mu nekoliko dana pred pir najtalentovanija domino dama nestane, njeno mesto zauzima misteriozna žena italijanskog porekla, za koju se tvrdi da je umetnost bola učila od japanskih majstora, radila u tokijskom podzemlju i u prestižnom britanskom BDSM klubu. Tokom noći, nižu se umetnički performansi, a neobjašnjiva toplota nadire u vilu. Podiže se tama, a njom i zadovoljstvo, samo da bi se skoro neopaženo uzdiglo do uznemirenosti – do pometnje koju niko ne može da objasni, niti joj se otrgne. “Iz reči u reč, Trifunovićev roman nas navodi da se pitamo da li je carstvo mraka u kojem živimo zapravo odraz onog u nama. Uzbudljivo, snažno i otrežnjujuće književno ostvarenje!“ — iz pera Jelene Todorović

A young horror author meets Emma during the promotion of his debut story collection in Belgrade. She praises his imagination—but claims his writing lacks one thing: real experience. To remedy this, she offers him a tour during the final three nights of October. What follows is a descent into the shadows of the city—séances led by enigmatic hosts, nights spent in the decaying yet majestic hotel, where the mediums dwell, strange encounters with the organizers of occult gatherings, and a visit to an exclusive, near-mythical nightclub that seems to exist outside time. Emma delivers what she promised: experience. But what the young author receives is more than he could have imagined—an initiation into something he can neither understand nor escape. A philosophical horror novel exploring the limits of identity, the nature of possession, and what remains of the self after the self is gone.

Katarina Nikolić svojom poetskom neskrivenošću, ali i veštinom dramaturga traži smisao, istinu svoga bića. Konačnost ljubavnog odnosa ispoljava se u transendenciji bića koje prelazi u odustajanje, odlazak, zaborav, bolest, u prazninu. Obriši suze koje nikad nisu potekle, Pustite preparirane ptice, Iz dubokih rana da polete

Datumi ispod pesama upozoravaju na interpretaciju vremena kao mogućeg horizonta za bolje razumevanje pesnikinje. Pesme su grupisane u tri celine i muzički obojene svojim naslovima.

Snovi od stakla nas vode od romantične, sanjarske, forme Nokturna; Do Rep ritualnih repeticija i sudbinskog čantranja. Stani kad suncokreti zaspu je celina muzički obeležena nemirima Sinkopa: Ove ruke grle nebo Ugušiće ga Ulični psi i personifikovani motivi u Rifovima su poslednja celina zbirke:

Tamo na klupi

Dva su se psa

Glasno smejala

U Kinoteci

Vrtela se traka

Prsti su hodali

U mračnim komorama

Rezali stvarnost

Bez otisaka

A mesec gubio svoje desno oko

Ah, kako su se ova dva psa smejala

Pisac i dramaturg Katarina Nikolić je ovom zbirkom pesama pustila korenje u pesničkim vodama Srbije. Čini se da bi bilo sasvim prirodno završiti njenim stihom

Ova voda ostaje kad svi odu

Predrag Jovanović, uspešan agent nekretninama, uživa u životu koji je izgradio zahvaljujući svom trudu i posvećenosti. Nakon što je prošao kroz bračnu krizu i razvod, Peđa nastavlja utabanim stazama, trudeći se da zadrži stabilnost i rutinu.

Međutim, njegov naizgled miran život počinje da se komplikuje nakon jednog nesrećnog događaja i misterioznog susreta koji će promeniti sve. Suočen sa nizom bizarnosti koje polako preuzimaju kontrolu nad njegovom svakodnevnicom, Peđa se okreće jedinoj osobi koja mu još uvek pruža iskrenu podršku – bivšoj supruzi Milici. Uz njenu pomoć i pomoć doktora R, čiju stručnost često dovodi u pitanje, Peđa započinje put samospoznaje i borbe za sopstveni razum.

Kako se granica između stvarnosti i košmara sve više zamagljuje, Peđa mora da pronađe odgovore na pitanja koja ga sve više opsedaju: Ko je on zapravo? Šta mu je zaista bitno? Koliko daleko je spreman da ide da bi povratio svoj život? Da li je život koji je izgradio zaista ono što želi, ili je to samo iluzija od koje mora da pobegne?

U ovom romanu, kroz niz neobičnih i uzbudljivih događaja, čitaoci će biti povučeni u Peđin svet pun misterija i introspekcije, istražujući granice ljudskog integriteta, odnosa prema sopstvenoj suštini i prema drugima.

Radnja romana započinje u doba Milutina Nemanjića, u nama poznatom svetu i prati šeprtljavog vitezovog sin, Ivana Mačka – kroz nestvarni bajkoviti svet u kojem vladaju slovenski bogovi skupa sa rodnovernim slovenima – izabranog da pronalazi izlaze iz nemogućih situacija, drugujući i boreći se sa vilama, Baba Rogama, čarobnjacima i bogovima: Stribogom, Dajbogom, Vesnom, Moranom, Velesom, Perunom… ;Bogovi mu daruju devet života koje žrtvuje da povrati narušeni poredak njihovog sveta u kom se obreo protivno svojoj volji. Vođen nestvarnim iskušenjima izrasta u istinskog junaka.

Istrovremeno, sa svakim životom bliži se povratku u svoj svet, ali ni to neće biti kraj čudesnog putovanja.; Več pri povratku u zavičaj očekuje ga i poslednje iskušenje, nepremostivije od onog što ga je imao hrabri Odisej pri povratku u Itaku.

Nakon što je preživeo napad nožem u crkvi, Tomislav počinje da se menja. Njegova svakodnevica postaje drugačija, opsesivne misli nestaju, on čak pronalazi i idealnu partnerku. Međutim, ono što on ne zna jeste da nož iz oltara krije veliku tajnu, a da će ožiljak na njegovoj ruci potpuno odrediti njegov dalji život.

U pokušaju da otkrije njegovu mračnu tajnu, glavni junak će morati da podnese veliku žrtvu zarad višeg cilja, ne znajući da će mu bliska osoba postati najveći neprijatelj.;Debitantski roman Tamare Damljanović, je priča o gubitku identiteta i pronalaženju istog, neraskidivom prijateljstvu i komplikovanim porodičnim odnosima, ljubavi i podršci, opraštanju, ali i nemogućnosti izlaska iz začaranog kruga nasilja, mračnim silama i izdaju, parališućem strahu zbog kojeg nastavljamo da vodimo promašeni život.

Žanrovski heterogen, pun istorijskih činjenica sukobljenih sa elementima fikcije, roman “Portret“ naizled prati život čuvenog doktora Grujića i čudne, gotovo bizarne, okolnosti koje su ga zadesile. Međutim, njegova životna priča, iako sama nije tematsko jezgro teksta, kao svoju konstantu ima portret jedne dame, inače prostitutke koja opseda sve muškarce koje doktor poznaje, na koje deluje pogubno, a koji je sačuvao nakon pogibije bliskog prijatelja, istovremeno i autora slike. Dok je sve oko njega prolazno, prijateljstvo, rat, želje, krajnje, život, jedino taj portret prkosi vremenu, ističući nesvakidašnju i svevremensku vrednost jednog umetničkog dela.

Pred nama je knjiga koja nas upoznaje sa porodicom despota Đurđa Brankovića, tačnije sa sudbinom njegovo petoro preživele dece. Upoznajući se sa srednjovekovnom istorijom, karakterima jedne vladarske porodice, saznajmo i sudbinu Smedereva, jednog od gradova izuzetno bitnih za srpsku istoriju.; Ovo nije samo istorijat jedne vladarske porodice, već fino tkanje koje nama, savremenim generacijama, daje izvesna saznanja koja nisu pružena do ovog trenutka kada nam ih Stevan Ješević nudi u vidu Letopisa Đurđevog grada.; Stevan Ješević je autor istorijskih romana, koji je svojim jednostavnim i pitkim stilom, stekao veliku naklonost ovdašnje čitalačke publike.

Pred početak građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedna porodica bezuspešno pokušava da se izoluje od okolnih dešavanja, dok se „istorija ne smiri” i ne dočeka se glasonoša mira: tako bi se, ukratko, mogao predstaviti zaplet romana „Ljudi bez adrese”. Ipak, kao što to obično biva u Grujićevim romanima, nije sve tako kako se na prvi pogled čini, a ispričano je, zapravo, tek okvir ovog višeslojnog dela. Stranicu za stranicom, likovi će se postepeno demaskirati kako bi se prikazali u potpunoj ogoljenosti, kao figure na pozornici, akteri u skeču, apsurdni junaci između čijih redova se naslućuje kakav Harms ili Jonesko – ljudi bez imena, bez prošlosti, bez budućnosti, i bez adrese.;Grujić neverovatnom veštinom pripaja elemente poetike apsurda ništa manje zadivljujućim fragmentima pripovedanim realističkim stilom, koji su u okvirni siže umetnuti tehnikom priče u priči. Tako će roman uspeti u zadatku da dvojako utiče na čitaoca: s jedne strane, nagnaće ga da se na sav glas nasmeje, dok će, u sledeći mah, uspeti da ga do suza dirne. A to, bez sumnje, dokazuje da se radi o, za sada, najboljem romanu Zorana Grujića, kao i jednom od najinovativnijih dela savremene srpske literarne produkcije.

„Pred čitaocima je roman koji ih vodi u skrivene dubine zatamljene strane istorije i predstavlja odiseju i potragu kroz vekove i predele, putešestvije sa nečim naizgled neuhvatljivim, ali opet iskonskim, sa verom svetovidskom.”
(Dr Boban Trifunović)
„Ovo je priča o porodici i njenom očuvanju, ratu i umiranju, neprestanoj borbi između hrišćanstva i paganstva, umetnosti i lepoti, relikvijama i istorijskom nasleđu”

(Bojana Lubarda, profesor)

Popis je krizni trenutak društva, trenutak u kojem je ono primorano da se ogleda i možda okupi.;Ana Vučković, popisivačica, prolazi kroz golgotu u pokušaju da preživi susret sa stanarima gladnim njenog vremena, njene duše i tela. Retki su romani u kojima je socijalni presek grada Beograda tako uverljivo dočaran kao što je to slučaj sa knjigom “A kolikika vam je kuhinja?” autora Filipa Inđića.;Baba Ružu, Laneta, Hiniće, Grgu, Gordanu, Stevu Noblicu, Indiru, Luku i druge prepoznaćemo, sa većim ili manjim oduševljenjem i u našem komšiluku. Inđićeva kritika naših potkrovlja, dragstora, naših taksi stanica, prvih spratova i skupština stanara duhovita je koliko i beskrupulozna, napisana živim jezikom ulice.

Roman Smiraj srpske despotovine je topla istorijska priča o nastavku loze Brankovića. Zamišljen kao žitije despota Stefana Srpskog Slepog, ispisan (ispripovedan) iz pozicije dijaka Dimitrija, ovaj roman se može nadovezati na Ješevićev prethodni roman Gospodin Vuk Branković, ali i čitati zasebno.; Bez obzira da li ste ljubitelj istorije ili ne, osećaćete se kao da šetate srednjovekovnim Balkanom, i proživljavate sudbine mnogih naroda, koji su se na ovim prostorima susretali, udruživali, razdvajali i sukobljavali.; Istovremeno, bićete saputnik porodice Đurđa Brankovića u svim njenim iskušenjima, a naročito spoznati nepravedno zapostavljen lik despota Stefana Srpskog Slepog, čija uloga u srpskoj tradiciji zavređuje mnogo veću pažnju od one koja joj je do sada ukazana.; Smirajem srpske despotovine autor Stevan Ješević baca svetlost na jedan period srpske istorije koji široj javnosti nije toliko blizak i poznat, ali i utiskuje jedan nesvakidašnji pečat u svoj krajnje zanimljiv opus.

Mračne sile nadvile su se nad Pokrajinu, sa ciljem da konačno dopru do onoga što se godinama krije na dnu njenog Vulkana, dobro zaštićeno kamenom drevne magije. Ukoliko uspeju u tome, neminovna je propast svih delova sveta koji poznaje Vrhovna Božanstva, a na put im može stati jedino heroj kojeg je prvog dana jeseni pretkazalo veliko Proročanstvo vrača Alaimbole. Kako heroja nema na vidiku, u potragu za njim uputiće se Zaire, njen luk i strela, i njena verna lisica Masika.

Ova naizgled obična seoska devojka plamene kose neće moći ni da pretpostavi da će, na putu za dobrobit svog naroda, uspeti da pronađe ono što joj je bilo najpotrebnije – put sopstvene sudbine.

Danijel Jovanović svojim najnovijim romanom „Zaire“, ni ovog puta ne izneverava svoje čitaoce, provodeći ih, zajedno sa naslovnom junakinjom, kroz čudesno oslikane imaginarne svetove.

Ova knjiga, pre svega, predstavlja pomalo gorku priču o odrastanju uokvirenu modifikovanim bajkovnim sižeom i, u prepletu elemenata različitih mitologija, govori o lojalnosti, hrabrosti, prijateljstvu, porodici, religiji, rodoljublju, ali i o snazi pripovedanja, toleranciji, rodnim ulogama, nasilju i opasnostima slepog poštovanja uspostavljenih dogmi.

„Zaire“ će lako osvojiti srca svakog ko se upusti u ovu čitalačku avanturu, a nema sumnje da će glavna junakinja ostaviti traga u novijoj svetskoj književnosti, budući da predstavlja pravu književnu junakinju našeg doba – heroinu koja savršeno razume senzibilitet i duh današnje čitalačke publike.

Povučena gimnazijalka Ket provodi dane putujući do škole, čitajući klasike, maštajući o studijama dramaturgije i vodeći računa o bolesnoj majci. Iako je rastrzana agonijama mladosti, čiji joj se da je život koji vodi gotovo nepodnošljivo dosadan.

Sve će se promeniti kad upozna Andreja, tridesetogodišnjeg bubnjara i vlasnika kafića. Ket tada biva povučena snažnom silom preobražaja, a pred njom se otvara do tada naslućivano pitanje doživljaja sopstvenog identiteta.

I Ket, ali i njena porodica i prijatelji, počeće da primećuju gotovo neizbežne promenu u svojim životima.

Na promociji zbirke pripovedaka, mladi pisac horora upoznaje Emu,vodiča kroz "Beograd iza Beograda". Emi se njegova knjiga dopala, ali sigurno je da bi pisao uverljivije ako bi iza svojih rečenica imao iskustvo - te mu nudi da ga povede na turu tokom poslednje tri noći u oktobru. Seanse, odlasci u hotel Milenburg u kojem odsedaju oni koji na seanse idu, poznansstva sa onima koji seanse organizuju, odlazak u opskuran i ekskluzivan noći klub...Sve to piscu pruža ono što mu je Ena obećala - "Najednom sam sasvim sam, ali ne usamljen - sam u poretku stvari koji samo laže da mu samoća nije strana, a koji jest usamljen. Sve mi je postalo strano, od svega sam se odmakao. Svi su mostovi srušeni, stojim na nasipu svemira gde je crvena boja dana koji dolaze, sa krajnjim odredištem u crnoj."

Malo se danas ko seća jevrejske porodice Minh, a još manje njih govori o sudbini njenih članova i o njihovim zadužbinama.

Ipak, uspomena povremeno oživi kroz reč i tako se, nenadano, pronađemo zapitani pred tragovima koje je istorija ostavila za nama. Jedno takvo oživljavanje, rekonstruisanje kolektivnog sećanja, pronalazimo u romanu Greta, u kom pripovedanje otpočinje neposredno pre nerazjašnjene smrti Julijusa, najstarijeg brata porodice.

Ta će smrt biti vesnik smenjivanja nemilosrdnih vlasti, čijom će voljom doći do urušavanja i uništavanja svega što su Minhovi stekli, i onoga što su Julijus i supruga Greta, kao dobrotvori, izgradili na Rtnju. Ne treba, međutim, verovati da ćemo u središtu Grete pronaći kakvu činjenicima prigušenu, uzburkanu povest o herojskom sutonu ili pak o gorčini istorijskih previranja.

U srcu Grete nalazi se Greta. Ona je simbol i ključ kojim se ovo delo odgoneta. Zato se pred nama nalazi mnogo više od istorijskog romana, jedno duboko refleksivno, značenjski izbušeno štivo; fragment istorije naroda, da, ali i čitava istorija jedne suštinski tragične junakinje.

Pet kverona je prošlo od poništenja Imperatora Hona i admirala Krejsa. Prvi put u poslednjih hiljadu kverona porobljavanja, pustošenja i beskrajne tiranije galaksijom je zavladao mir.

Za to vreme, kao posledica povlačenja većine snaga Katlahana iz bivše Suneran galaksije, duboko iz senke sveopšteg blagostanja nazirala se nova opasnost. Strah od povratka Imperije Suneran je bio više nego dovoljan da se kod svih oslobođenih svetova rodi potreba za oružjem masovnog uništenja. Dodatni nemir u svakom građaninu galaksije je donelo saznanje o najvećoj čuvanoj tajni; zastrašujući kristal-kamenovi sa Serhane čija moć nadmašuje i Atlahan hiper-topove.

Kraljevstvo Katlahana je zatvorilo sve puteve do planete crvenog peska, ali niko ne zna koliko je kristal-kamenova posredstvom Suneranina Leocapa završilo u tuđim džepovima. Roa i Johtan se sada suočavaju sa još zlokobnijom pretnjom; sa krijumčarenjem moćnih kamenova zbog kojih je svaki život u galaksiji ugrožen na bezbroj načina. A onda su se pojavili pirati…

Godina je 1942. Pod okriljem noći šest vitezova drevnog Reda Belog Trna padobranima iskače iznad predgrađa Beograda. Posle višegodišnjih studija na engleskom Univerzitetu za primenjenu magiju, onostrano-taktičke obuke regrutnog Centra London i akcija širom Evrope, dobili su zadatak u Srbiji-naći Atanasija Nikolića, potomka barona Nikole Doksata od Demorea fortifikacijskog inženjera i generala austrijske vojske s početka 18. veka.U isto vreme, po nalogu Elrika Prvokletnika, Prvog vampire, za potomkom počinje potragu i Gestapo na čelu sa generalom Augustom Majsnerom, koji takođe zna zbog čega je gospodin Nikolić važan.Ovo je samo polazište priče krcate događajima, u razdoblju od 1942. do 1945. godine, kojom saga “Praznik zveri” potvrđuje svoje mesto u vrhu savremene domaće fantastične književnosti, dok autor održava, a često i premašuje već dostignute nivoe komponovanja proze i jedinstvenog pripovedačkog umeća.

Roman Ime na Zejtinliku Stevana Ješevića neskavidašnje je svedočanstvo o centralnom istorijskom događaju čitavog čovečanstva - Velikom ratu. Ipak, iako zasnovan na istorijskim činjenicama, ovaj roman je u formi dijaloga između pripovedača i njegovog slavnog pretka, učesnika balkanskih i Prvog svetskog rata. Na ivici sna i jave, odvija se klupko koje svojom nevidljivom niti povezuje slavnu prošlost i zbunjujuću sadašnjost. Ova intimna ispovest nije samo lična povest, već potka na kojoj se gradi temelj srpske istorije. Ovo je priča koju svako od nas nosi u svojoj krvi, priča o srpskom biću koje Ješević toliko dobro poznaje, pa njegova priča teče pitko i lagano, u duhu vremena o kom pripoveda.

Glavna junakinja, novinarka Aneta, putuje kroz zivot brzo i na neki nacin nezaustavljivo. Nizu se na mapi njenih putovanja Milano, Rim, Madrid. Ona se vraca u Kragujevac, potom odlazi u Rusiju... Ali sa prostorima u njenom nomadskom zivotu se smenjuju i muskarci: Visente, Bruno,Toni... Kao vazan svedok u Anetinom zivotu javlja se i doktor, ciji glas nam svedoci o mnogim momentima ove hitre, savremene price.

Odmetnica imperije Suneran očejnički se trudi da preveze dragoceni tovar galaksijom, dok su joj bivši saborci za petama. Jedino na šta može da se osloni, u toj neravnopravnoj borbi, jeste njena volja i pomoć jednog krijumčara.

Kada se četrdesešestogodišnji novinar, pisac i direktor male izdavačke kuće prvi put susretne sa svetom interneta, ni ne sanja da će tako otvoriti Pandorinu kutiju u kojoj se nalazi mnogo više od muzičkih numera njegove mladosti. Suočen sa radikalnom promenom životne rutine i ličnim moralnim dilemama, on postaje junak jednog potpuno novog doba. Razvijajući teme kakvih do sad nije bilo u srpskoj književnosti, radnja ovog duhovito i inteligentno napisanog romana predstavlja priču o uticaju tehnologije na pojedinca i društvo, kao i nostalgični izlet u društvenu stvarnost Srbije sa početka 21. veka.

Zoran Grujić Gruja piše šeretski spontano, proživljeno i neopterećeno, te otuda i vedrina duha njegovog pripovedanja. Kao i u njegovoj zbirci priča Klavirštimer, radnja ove knjige je smeštena na neimenovanim srpskim prostorima između dva svetska rata, no život je svojevrstan perpetuum mobile pa su nam likovi i situacije iz Grujinog "kofera" - hteli mi to ili ne hteli - veoma bliski i poznati. Vratio se Trifun je nenametljiva i pitka satira sa elementima burleske i crnog humora. Glavni junak ove priče ima neuobičajen životni poziv - opsednut je organizovanjem sahrana. Dok ga se neki varošani sujeverno plaše i klone, drugi, prepredeniji će pokušati da njegove talente iskoriste. Sve u ovoj knjizi mogli biste shvatiti ozbiljno, kao što sigurno nećete

Šta se dešava sa čovečanstvom kada naučni eksperiment umeša prste u izvornu ljudsku prirodu? Smeštena u blisku budućnost, radnja romana Frekvencija odigrava se 2028. godine u Srbiji, gde se bez razmišljanja o mogućim posledicama, većinski izglasava uvođenje ambicioznog programa za unapređenje savremenog čoveka. Nadovezujući se na tradiciju futurističke distopije, ovaj naučnofantastični triler sa horor elementima inovativno spaja suptilne refleksije o pravoj prirodi čoveka i božjoj promisli sa sugestivnim političkim komentarom. Tako, na mnogo načina aktuelan, narativ romana dinamično smenjuje više različitih perspektiva i ukršta sudbine naizgled nasumičnih pojedinaca. Povezani samo ličnim imenom, junaci će se suočiti sa nizom neverovatnih avantura, oživljenih gotovo filmskim rešenjima i izuzetnim osećajem za ritam pripovednog toka, kao i specifičnom atmosferom. Naročitoj magiji čitalačkog iskustva doprinosi doživljaj prostora-borba za opstanak se odvija pod vedrim nebom Beograda, dok se jedina nada za spas nalazi na vrhu Avalskog tornja.

Ako ste do sada već čuli mnoge priče o strašnom i mračnom srednjem veku, o surovosti i monsturoznosti transilvanijskog grofa Vlada Drakule, kao i o njegovim brojnim poduhvatima, zakoračite u svet Balkanskog mola i proverite da li su i koliko te glasine istinite. Prateći događaje kojima su svedočili brat Jakov, Ibrahim, vitez Đerđ Batoli, Zmaj Ognjeni Vuk i kaluđer Teodosije, iz poglavlja u poglavlje ćete se probijati kroz gusto spreltene mreže dogovora i intriga koje se odigravaju na balkanskim srednjovekovnim dvorovima, gde jedno slovo ili reč koje izgovori ili napie najbeznačajniji podanik mogu da koštaju glave nadaleko poznate velikaše. Između pravde i nepravde, dužnosti i koristi, etike i politike, ljubavi i mržnje, Tihomir Stevanović vešto i promišljeno gradi i osvetljava nedovoljno poznatu stranu uzbudljive istorijske priče o Vladu Drakuli i njegovoj vladavini.

Vivid je naoko roman o dva dečaka i jednom letu, ali je zapravo priča o promeni čiji smo ukus jedno osetili, a koji smo umalo zaboravili.