EKOLOGIJA

Planirana eksploatacija rude jadarita i proizvodnja litijuma i bora otvaraju niz suštinskih društvenih, ekonomskih, ekoloških, pravnih, zdravstvenih, kulturno-istorijskih i drugih važnih pitanja, koja duboko zadiru u savremeni i budući život građana Srbije.

Radovi objavljeni u ovoj monografiji će omogućiti širokoj javnosti da lakše proceni da li je na konkretnoj lokaciji u Jadru moguće sprovesti ekološko rudarenje u postojećim uslovima i da li se ono, kako tvrde zagovornici projekta, može obavljati bez štete po životnu sredinu.

Namera ove publikacije je da javnosti prikaže celovitost i složenost projekta eksploatacije i prerade rude jadarita koji kompanija „Rio Tinto” planira na lokaciji Jadar. Publikacija, oslonjena na domaće i međunarodne izvore, razmatra hemijske, tehnološke, biološke, toksikološke, hidrološke, meteorološke, pravne, ekonomske, društvene i međunarodne aspekte i posledice koje bi realizacija Projekta Jadar imala na živi svet, zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Analiza pokazuje da je „Projekat Jadar” jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije – tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.

Kolaps je brz, nekontrolisan, neočekivan, potpuni sunovrat. Tokom istorije, ekonomske krahove je pratilo propadanje i nestajanje čitavih carstava i civilizacija. Ljudski rod je proživljavao i slomove prouzrokovane glađu i kugom, a isto se dešavalo i sa eksploatacijom rudnih bogatstava koja je dovodila do devastacije celih oblasti. Danas nam preti slom sveukupne civilizacije, a možda i ekosistema na Zemlji, usled klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. A šta zapravo izaziva kolapse? Odakle ta njihova nepredvidivost? I moderna nauka i antička filozofija uče nas da kolapsi nisu propust u sistemu već odlika našeg univerzuma: oni su entropija – stožer drugog principa termodinamike – na delu. No, uz toliko razloga za strah ima i jedna dobra vest: to što nam se prikaže kao propast možda je samo prelaz u novo stanje, bolje od prethodnog. Ugo Bardi pruža ruku koja nas vodi kroz mračne meandre kolapsa i predlaže „Senekinu strategiju“ – ideja u osnovi ovog rešenja jeste da se zahuktalom toku događaja ne treba opirati, jer svaki otpor pogoršava već pokrenuti proces, već ga pažljivo usmeravati tako da se kolaps spreči ili barem ublaži. Jedan od ključnih momenata ove strategije je, pak, izbeći da se u sistemu nagomila toliko napetosti koja bi se u nekom trenutku morala naglo osloboditi izazivajući kolaps sistema.

O autoru:
Ugo Bardi je do 2022. predavao fizičku hemiju na Univerzitetu u Firenci, u Italiji. Trenutno je član Rimskog kluba, Svetske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih međunarodnih naučnih organizacija. Aktivan je u istraživanjima na polju održivosti, klime I dinamike sistema. Autor je brojnih radova o održivosti, od kojih je najnoviji „Kako transpiracija šuma i druge vegetacije određuju alternativne režime vlage“ (Global Change Biology, 2023). Napisao je nekoliko knjiga, uključujući Granice rasta, nanovo (Springer 2011), Ispumpano (Chelsea Green, 2014), Senekin efekat (Springer 2017), Pre kolapsa (Springer 2019) i Prazno more (Springer 2021). Urednik je I autor nedavno objavljene Preko granice (Exapt Press, 2022). Njegove knjige su prevedene na kineski, italijanski, francuski, nemački, španski, rumunski i srpski jezik.
Ugo Bardi je Italijan, živi u Firenci. Rođen 1952. godine, oženjen je Gracijom i ima sina Frančeska i ćerku Donatu.

Prirodni resursi – bogastva koja održavaju život na ovoj planeti kao što su voda, vazduh i zemlja zagađuju se ili iscrpljuju alarmantnom brzinom. Kad se tome doda porast ljudskog stanovništva, izgledi za nastavak degradacije iscrpljivanja prirodnih resursa umnožavaju se porastom stanovništva. Područja divljine u svetu – njihove šume, močvare, planine i pašnjaci postaju “razvijena područja”, isušena, spaljena, izgrađena i asfaltirana i ispašena do opstanka. Razaranje ozonskog omotača, širenje efekta staklene bašte, ljudska vrsta kroz te aktivnosti ugrožava atmosferu, i izaziva velike klimatske promene koje svakako ostavljaju posledice.

Ova jednostavna i nadahnjujuća parabola slikovito prikazuje značaj preduzimanja malih koraka na putu ka velikom cilju. Od davnina pripovedana među pripadnicima naroda Kečuan iz Južne Amerike i Haida sa Severnog Pacifika, ova priča postala je talisman za ekologe i aktiviste čitavog sveta. Uz prelepe ilustracije Majkla Nikola Jagulanasa i s podrškom Vangari Matai, dobitnicom Nobelove nagrade, Let kolibrija nas sve podstiče na to da živimo u harmoniji s okruženjem i štitimo dragoceno i ipak sasvim ograničeno svetsko prirodno blago. Kolibri je simbol mudrosti i hrabrosti. U ovoj insp

irativnoj priči, odlučni kolibri se bori sa razbuktalim požarom koji preti šumi, podstičući nas na razmišljanje o tome kako snaga nema uvek veze sa veličinom. Međutim, uvek ima veze sa istrajnošću i posvećenošću.

Strašna vatra je gorela i besnela. Sve životinje su se bojale i pobegle su iz svojih domova. Slon i tigar, dabar i medved, svi su bežali, dok su ptice nad njima letele u panici.
Okupili su se na ivici šume i gledali. Sve životinje su bile tu, sem jedne.
Samo Dukdukdija, mali kolibri, nije hteo da napusti šumu. Dukdukdija je brzo odleteo do potoka. Kljunom je zahvatio jednu kap vode.
Dukdukdija je doleteo nazad i prosuo vodu na vatru.
Ponovo je odleteo do potoka, doneo još jednu kap i nastavio tako – tamo-amo, tamo-amo.

Svetsko more čini 99 procenata životnog prostora na planeti. Ako saberete sve kopnene površine i uski pojas atmosfere što održava stvorenja koja udišu vazduh, ukupno ćete dobiti samo jedan procenat područja u kojima život na planeti može da opstane. Ostatak je u okeanu.
Ono što je značajno jeste dubina okeana. Tu ukupnu zapreminu, sa svojom ogromnom biološkom važnošću, Alana Mičel naziva dubinama, trećom dimenzijom, izvorom celokupnog života na planeti.
Putujući po svetu – od australijskog Velikog koralnog grebena do Meksičkog zaliva, Kine i Zanzibara – Alana Mičel otkriva krizu koja stalno raste ispod talasa svetskog mora i njene posledice za budućnost života na planeti.

Ova spektakularna knjiga sadrži izvanredne posvedočene izveštaje i zapanjujuće fotografije koji govore o destruktivnim silama prirode na delu. Fotografije arkade silovite oluje, snimljene iz svemira, koja se nadvija nad celom istočnom obalom Sjedinjenih Američkih Država ili fotografije ogromnog vrtloga tornada koji desetkuje čitave gradove. Reportaža o putovanju u dalek jugoistoč ni Iran i snimci antičkog grada Bama, sagrađenog od cigala od blata, koji se u sekundama pretvara u prah i pepeo kao i reportaže o tome koji su delovi sveta žrtve razornih zamljotresa i zašto. Uspnite se na filipinski vulkan nakon čije erupcije je usledio izliv kamenja, pepla i otrovnih gasova i iz kojeg su kuljale smrtonosne reke blata koje su ubile 25.000 ljudi. Upoznajte se s ljudskim predatorima - krokodilima, ajkulama i grizli medvedima - kao i sa ljudima koji su preživeli užasne napade. U pet poglavlja prikazani su kataklizmički događaji, koji su došli na naslovne strane svih svetskih novina. Dodata su, uz to, i stručna objašnjenja njihovih uzroka i posledica, kao i pretpostavke o tome šta nam nosi budućnost.Ovde je priroda prikazana u zapanjujućem, praiskonskom svetlu…