POLJOPRIVREDA

Izdavačka kuća Partenon, sada već tradicionalno, objavljuje najbolju literaturu iz oblasti Pčelarstva pa je tako bilo prirodno da se i ova knjiga nađe u našoj Poljoprivrednoj biblioteci.
„Medonosne pčele imaju značajnu ulogu u održavanju okruženja, biodiverziteta i ekosistema. Dobit od medonosnih pčela ne ogleda se samo u proizvodnji meda, već je tu i čitava paleta proizvoda koja se koristi u farmaciji, kozmetici i industriji. Iznad svega, oprašivanje biljaka medonosnim pčelama poboljšava kvalitet i kvantitet useva, a u mnogim zemljama to je već plaćen posao. Dobrobiti koje pčelarstvo ostavlja poljoprivredi su i do dvadeset puta veće od koristi koju imaju pčelari. Po podacima naučnika 1–3% dobiti ostaje pčelaru, a sve ostalo ima šira društve na zajednica preko indirektne koristi koje ostvaruju medonosne pčele. Medonosne pčele su i bioindikator zagađenja
životne sredine i opasnosti koje vrebaju u njoj.“ – iz predgovora
Iz sadržaj:
• Uloga i značaj medonosnih pčela
• Pčelarstvo – Zakonski osnov pčelarstva; Pčelinjak; Pčelar
• Veterinarsko-medicinska dokumentacija
• Pregled pčelinje zajednice
• Bolesti pčelinjih zajednica – Parazitske bolesti; Bakterijske bolesti; Gljivične bolesti; Virusne bolesti
• Štetočine pčela
• (Zlo)upotreba antibiotika u pčelarstvu
• Trovanje pčelar
• Nestajanje pčelinjih zajednica
• Pčelinji proizvodi
• Uzrokovanje, pakovanje i slanje materijala u laboratoriju
• Dobra pčelarska praksa u sekundarnoj pčelarskoj proizvodnji

Naučna monografija!

Leska je voćka kod koje se ne konzumira botanički plod, već se konzumira semenka! Kod gajene leske, u održivoj i profitabilnoj voćarskoj proizvodnji, mora se znati sve o reproduktivnoj biologiji ove višegodišnje drvenaste biljke, jer se tu botanički radi o gajenju embriona, odnosno proizvodnji semenki leske, koje pomološki nazivamo jezgrom, odnosno lešnikom.

Iz sadržaja:

Opšti aspekti gajenja leske
Osnovne biološke zakonitosti rasta leske
Reproduktivna biologija leske
Sorte gajene leske
Kompatibilnost, sortna kompozicija, dopunsko – veštačko oprašivanje
Podizanje zasada leske
Sistemi gajenja leske
Alat za rezidbu
Rezidba leske na rod
Sanacija i rekonstrukcija starih zasada

Prvu knjigu o gljivama, Gljivarska početnica, štampao sam pre četvrt veka. Ona je bila prvi vodič sa tzv. zumom na naše terene i na naše jajjestivije i najotrovnije vrste gljiva. Uz nju su, nadam se, mnogi napravili svoje prve gljivarske korake bez ikakvih posledica po sopstveno zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Sedam godina nakon prve knjige štampao sam znatno prošireniji vodič koji sam nazvao Drugi gljivarski korak.
I evo sada, sedamnaest godina nakon toga, pripremio sam vodič za branje gljiva – knjigu enciklopedijskog karaktera, Gljive našeg podneblja.

S razlogom ćete se se pitati: šta je to novo u ovom vodiču koji držite u rukama u odnosu na prethodne knjige?

Prvo, moja saznanja o gljivama su se za ovaj dug period uvećala, a kao najvažnije na prvo mesto stavljam brojne originalne fotografije koje će poslužiti kao ključ za sigurniju identifikaciju gljiva. Standardni vodiči za branje gljive najčešće donose po jednu fotografiju jedne vrste, a to znači da one prikazuju samo jednu fazu u razvoju gljive, a moja želja bila je da svaku određenu vrstu potkrepim sa više fotografija tako da razrešim određene dileme koje se javljaju kod mladih gljivara: da li je to što sam našao u prirodi to ili nešto drugo; da li smem da uberem gljivu?…

Srećno uz Gljive našeg podneblja!

– autor Ibrahim Hadžić

Sadržaj:
Istorijat gljiva
Jestive gljive
Otrovne vrste gljiva
Branje, traženje u prirodi
Razlikovanje
Sezona gljiva
Gljive – Lekovi
Jela od gljiva, recepti
Narodna imena gljiva…

Knjiga Od čokota do vina nastala je kao rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog i stručnog rada i iskustva autora. Prvenstveno je namenjena onim vinogradarima koji se odluče da podiću vibnograd, gaje vinovu lozu i proizvde grožđe, vino i rakiju za tržište, kao i vinogradarima amaterima, ljubiteljma vinove loze, grožđa, vina i rakije koji nisu robni proizvođači, nego gaje vinovu lozu na okućnicama ili malim površinama i organizuju proizvodnju grožđa i proizvoda od grožđa za vlastite potrebe.

U knjizi mogu naći korisna uputstva i svi drugi, uključujući i stručnjake vinogradarsko – vinarske grane, za svoje dopunsko obrazovanje.

Knjiga o vinu ima na stotine i hiljade svuda po belom svetu [...] Čemu onda još jedna? Zato što se opisuju autentična, u ponečemu slična i u mnogo čemu različita bela, roze i crvena vina, nazovimo ih lokalna ili naša, domaća ili komšijska, ukratko šumadijska, koja su prvi put skupljena u jednom stručnom i zaljubljeničkom tekstu, razgovetno poređana prema lokalitetima, vrstama i vinarijama, pažljivo i poletno opisana, snabdevena pouzdanim podacima i ocenama na koje se možete osloniti.
(Vidosav Stevanović)

Jedinstveni put do sopstvenog pčelinjeg društva. Postanite pčelar- od nabavke i gajenja do dobijanje meda. Upustite se u avanturu pčelarskih društva i otkrijte uzbudljivu biologiju ovih insekata. Naučite sve važne korake u pčelinjoj godini i već u narednoj sezoni dođite do svog meda.
Sadržaj knjige :
• Pčelinje društvo
• Kako postati pčelar
• Pčelarenje tokom godine
• Med i vosak
• Zdrave pčele
• Preporučena literatura

Jagodasto voće je naziv koji koristimo u pomologiji za mnoge voće vrste, u ovu grupu, tradicionalno svrstavamo: jagodu, malinu, kupinu, ribizlu, ogrozd i borovnicu, a novije vrste su: aronija, godži (goji), kivi, brusnica, jošta (josta) i druge.

Prednosti u gajenju jagodastog voća, u odnosu na druge voćne vrste, su:

- Rano stupa u rod, neke vrste već naredne godine po sadnji.

- Rađa redovno i oblino, ukoliko se pravilno uzgaja.

- Pun rod je, često, u kalendaru pre drugih voćnih vrsta, u maju, junu i julu (jagoda, malina, godži, josta).

- Tržišna cena je visoka i stabila, tražnja raste.

- Hranjiva i lekovita vrednost ovog voća, postaju predmet velikog broja naučnih studija i preporuka nutricionista.

- Mnoge vrste i sorte imaju lekovita svojstva: list divlje jagode, sok aronije, sušena brusnica i čaj od brusnice, godži…

Po proizvodnji od oko 16 miliona tona (FAO, 1998/99) kruška među voćkama zauzima šesto mesto u svetu (posle agruma, banane, jabuke, manga i masline), a drugo mesto među listopadnim (kontinentalnim) voćkama (posle jabuke).
Kruška je voćka severne Zemljine hemisfere. Azija je kao kontinent najveći proizvođač kruške (sa 9.720.295 t u 1999. godini ili 49,23% svetske proizvodnje), a za njom slede Evropa (sa oko 21,35%) i Severna Amerika i Južna Amerika (sa oko 5% svetske proizvodnje). Najveći proizvođači kruške su Kina, Italija, SAD, Španija, bivši SSSR, Japan, Francuska i dr.

Kruška spada u red najrasprostranjenijih vrsta voćaka. Ona je čoveku služila kao hrana još u neolitu, u doba dok je živeo na sojenicama, pre više od 20.000 godina. U to doba gajena je zajedno sa jabukom u suptropskom pojasu, u severozapadnim predeli-ma Himalaja. Kasnije se proširila u neke oblasti Irana, Kavkaza, gornjeg toka Tigra i Eufrata. Preko Male Azije i Grčke preneta je u Evropu i na ostale kontinente.

Zbog toga se s pravom smatra da je Azija domovina kruške, ali da je na njenoj domestikaciji najviše urađeno u Evropi, gde se ona od davnina sretala u šumskim populacijama i livadama.

Prve pisane podatke o gajenju kruške srećemo kod antičkih pisaca (Homer, Plutarh, Teofrast i dr.).

U našoj zemlji kruška se gajila vekovima, još od vremena pre Nemanjića. Danas je ona posle šljive i jabuke najvažnija voćka u Jugoslaviji i značajan izvor prihoda stanovništva. Kruška je zadobila značajno mesto u ukupnoj strukturi voćarske proizvodnje zahvaljujući pre svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potrošnje.

Sveži plodovi kruške u sebi sadrže i do 20% suve materije, 9–15% ukupnih šećera, 0,30–0,60% organskih kiselina, 0,80–1,50% celuloze, znatne količine tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina i drugih biološki značajnih supstanci. Oni su stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od druge polovine juna do kraja aprila, kao hrana koja okrepljuje, a vrlo često i kao lek (posebno u ishrani dijabetičara).

Od plodova kruške prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sokovi, bebi kaše, kompoti, marmelade, džemovi, rakija i dr., te je ona i značajna sirovina u industriji prerade.
Nažalost, proizvodnja ove izvanredne voćke poslednjih decenija suočava se sa nizom problema vezanim uglavnom za osetljivost sorti prema prouzrokovačima bolesti (bakterijskoj plamenjači, čađavoj krastavosti i dr.), koje ugrožavaju rodnost kruške i zahtevaju povećanu upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava, čime se poskupljuje gajenje, a istovremeno smanjuje zdravstvena bezbednost plodova, što sve skupa ovu proizvodnju i u svetu i kod nas čini manje pogodnom investicijom u poređenju sa proizvodnjom drugih vrsta voćaka (jabuke ili breskve na primer).

Naredna izlaganja u ovoj knjizi biće posvećena boljem i svestranijem upoznavan-ju kruške, mogućnostima osavremenjavanja njenog sortimenta i podloga za kalemljenje sorti, tehnologiji gajenja i načinu čuvanja. Posebna pažnja biće posvećena perspektivi gajenja sorti kruške otpornih i tolerantnih prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, novim podlogama adaptivnim na različite tipove zemljišta, kako bi upotreba pesticida i mineralnih đubriva mogla da se svede na neophodan minimum, a proizvodnja kruške učinila rentabilnijom.

Iz sadržaja:
• PROIZVODNJA BRESKVE U SVETU I KOD NAS
• MORFOLOGIJA BRESKVE (KOREN, KORENOV VRAT, STABLO, DEBLO
KRUNA, GRANE I GRANČICE, LIST, PUPOLJCI, CVET, PLOD)
• EKOLOGIJA BRESKVE
• BRESKVA I ZEMLJIŠTE
• KLIMA
• OROGRAFIJA
• PERIOD VEGETACIJE BRESKVE
• RODONAČELNICI SORTI I PODLOGA BRESKVE
• CILJEVI OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• METODE OPLEMENJIVANJA BRESKVE
• SORTE BRESKVE (POREKLO SORTI, KLASIFIKACIJA SORTI BRESKVE, OCENA VREDNOSTI SORTI BRESKVE, OPIS SORTI PRAVE BRESKVE, OPIS SORTI NEKTARINA, OPIS INDUSTRIJSKIH SORTI PRAVE BRESKVE)
• PODLOGE ZA BRESKVU
• PROIZVODNJA SADNICA BRESKVE
• KALEMLJENJE BRESKVE
• NEGOVANJE SADNICA U RASTILU
• VAĐENJE I TRAPLJENJE SADNICA BRESKVE
• RADOVI POSLE SAĐENJA
• REZIDBA BRESKVE (OSOBENOSTI REZIDBE U OSNOVNIM, PERIODIMA ŽIVOTA BRESKVE, REZIDBA BRESKVE PO NAMENI, ALAT, PRIBOR I MAŠINE ZA IZVOĐENJE REZIDBE BRESKVE, OBLICI KRUNE I REZIDBA BRESKVE, OBLICI KRUNE, REZIDBA BRESKVE ZA ROD)
• PROREĐIVANJE PLODOVA BRESKVE
• ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U BRESKVICIMA
• MINERALNA ISHRANA BRESKVE (ĐUBRENJE): VRSTE ĐUBRIVA, FAKTORI KOJI UTIČU NA USVAJANJE MINERALNIH ELEMENATA, POTREBE BRESKVE ZA POJEDINIM HRANIVIMA, ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA…

Jabuka spada u najrasprostranjenije i privredno najkorisnije vrste voćaka. Među voćem u svetu, nalazi se na trećem mestu, odmah iza citrusa i banana. Gajenjem jabuke obezbeđuju se sveži plodovi na tržištu tokom cele godine. Autor se bavi poreklom, istorijatom i rasprtostranjenošću jabuke, sistematizaciji, oplemenjivanju, morfološkim osobinama, ekologiji, domaćim i odomaćenim sortama, proizvodnji sadnica, kalemljenjem, podizanjem jabučnjaka, sađenjem, đubrenjem, rezidbom, zaštitom...