EKONOMIJA

Tri su glavna kvaliteta ove monografije: originalnost teme kojom se ona bavi, primenjen metodološki postupak u istraživanju i obuhvat analiziranih jugoslovenskih stručnih ekonomskih časopisa i savremenika koji su u njima obrađivali problematiku Velike svetske ekonomske krize. Tema kojom se bavi ova monografija je za dr Vesnu Aleksić predstavljala veliki izazov, u prvom redu zbog toga što na ovu temu do danas u nas nije pisano. Uopšte, za razliku od inostrane literature, u domaćim naučnim okvirima problematika Velike svetske ekonomske krize, bilo kroz prizmu ekonomske istorije ili istorije ekonomske misli, samo delimično je obrađena.

Iz recenzije prof. dr Dragane Gnjatović

„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena, Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo, tvrdi Milanović, o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.

Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata, koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju, do klasičnih radova Smita, Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka, u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija, određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase, prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih, te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata, da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.

Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora, na osnovu njihovih često obimnih opusa, Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije, već i psiholoških nijansi, i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca, oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.

Ne tako davno, centralni bankari odlučivali su o muzici, a finansijska tržišta su plesala. Danas se investitori suočavaju sa disonantnim svetom koji je transformisala promena političke paradigme. U Geopolitičkoj alfi Marko Papić, investicioni strateg, deli svoj okvir za razumevanje novog makroizgleda. Usmeravajući se na materijalna ograničenja, investitori mogu ignorisati prolazno i nevažno i stvarati konzistentnu alfu, čak i kada se suočavaju sa ekstremnom neizvesnosti. Geopolitička alfa je vodič za budućnost za sve zainteresovane za geopolitiku, ekonomiju i finansije.
U ranoj mladosti moj pokojni otac Zbignjev Bžežinski i Henri Kisindžer živeli su u inostranstvu, učili strane jezike, odgajali su ih roditelji koji su rođeni negde drugde, ali su zbog Drugog svetskog rata stigli na obale Amerike. Ovo im je pružilo poseban kontekst, koji je u kombinaciji sa njihovim obrazovanjem, omogućio da budu u stanju da redefinišu ulogu Amerike daleko od konvencionalnog međudržavnog pristupa i pristupa balansa moći, te su pristupili u skladu sa izazovima svog vremena. Slično njima, Marko Papić, rođen u jugoistočnoj Evropi, a nakon prethodnog obrazovanja u Kanadi, sada pronalazi sebe u razmišljanju o geopolitičkom riziku za investitore u Americi. On je napisao izuzetnu knjigu Geopolitička alfa, generalno sagledavajući kako analitičari političkog rizika rade loše svoje analize i strateško planiranje. Ovo je „obavezno štivo“ za one koji su zainteresovani za globalno investiranje i američko liderstvo.

Mark Bžežinski, ambasador SAD (u penziji)

Ekonomska pitanja su previše važna da bi bila prepuštena nekolicini stručnjaka i lidera. Ključna faza u preobražavanju odnosa moći podrazumeva da građani steknu saznanja iz ove oblasti.
Toma Piketi

Izlažući razvoj događaja koji sežu daleko u prošlost, a tiču se nejednakosti među društvenim klasama u različitim društvima, Toma Piketi na nov način sagledava istoriju jednakosti. Oslanja se na snažno ubeđenje koje je stekao kroz svoja istraživanja: pohod na jednakost je odavno prisutna borba koja teži da se nastavi i u XXI veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo.

Mere koje su preduzete u borbi protiv pandemije izazvane virusom COVID-19 ostaviće trajne i opasne tragove ne samo u oblasti zdravstva, već i na budućnost čovečanstva u celini.

U ovoj knjizi, Dijego Fuzaro, filozof „drugačijeg promišljanja“ i čuveni autsajder u italijanskim polemikama, pokazuje na koji način vanredno stanje postaje istinski i pravi metod vladanja.

U oligarhijskom i autoritarnom pogledu, moć koristi strah od zaraze da reorganizuje kako društvo i ekonomiju tako i politiku, dok su osnovna prava i slobode suspendovani.

Vladajuće klase iskoristile su epidemiološko vanredno stanje kako bi ubrzale sve procese koji su već pokrenuti u kapitalističkoj globalizaciji: prevazilaženje već krhke parlamentarne demokratije, neutralisanje neslaganja, autoritarno reorganizovanje odnosa moći, programsko uništavanje radno sposobnog stanovništva i srednje klase, u senci gospodara finansija i divova e-trgovine i interneta.

Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka.

Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.

Marijana Macukato tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do „najopakijih“ društvenih problema našeg vremena...

Odgovore možemo početi da pronalazimo ako fundamentalno rekonstruišemo kapitalizam tako da je inkluzivan, održiv i podstaknut inovacijama koje se bave konkretnim problemima od digitalnog jaza, preko zdravstvenih pandemija, do naših zagađenih gradova. Ovo znači promenu vladinih instrumenata i kulture, stvaranje novih pokazatelja korporativnog upravljanja i garanciju da su korporacije, društvo i vlada udruženi oko zajedničkog cilja.

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? „Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.

Danas smo svi kapitalisti. Prvi put u istoriji čitavom planetom dominira samo jedan ekonomski sistem. U svojoj novoj knjizi Kapitalizam, sam vodeći ekonomista Branko Milanović objašnjava uzroke ove istorijske promene u periodu posle feudalizma, i potom komunizma. Ispitujući različite oblike kapitalizma, on postavlja pitanje: Kakvi su izgledi za izgradnju jednog pravičnijeg sveta ako je kapitalizam jedini sistem koji nam stoji na raspolaganju? Njegovi zaključci su otrežnjujući, ali ne fatalistički. Kapitalizam mnogo šta čini pogrešno, ali donosi nam i mnogo dobrih stvari – i izgleda da neće uskoro nestati. Naš zadatak je da ga učinimo boljim.

Milanović tvrdi da je kapitalizam trijumfovao zato što daje rezultate. Osigurava nam prosperitet i zadovoljava čovekovu potrebu za autonomijom. Ali za to smo platili cenu u oblasti morala, jer nas je primorao da materijalni uspeh prihvatimo kao najviši životni cilj. Uz to, ne pruža nam nikakve garancije za stabilnost. Liberalni kapitalizam kakav poznajemo na zapadu opterećen je problemima nejednakosti i kapitalističke neodmerenosti. Taj model je sada prinuđen da se takmiči sa političkim kapitalizmom kakav postoji u Kini, za koji mnogi tvrde da je efikasniji, ali je u isto vreme podložniji korupciji i, kada dođe do usporavanja rasta, socijalnim nemirima. Za ekonomske probleme globalnog juga Milanović nudi kreativno i donekle kontraverzno rešenje u obliku masovne migracije. Gledajući u budućnost, Milanović odbacuje proroke koji tvrde da postoji samo jedan neizbežan ishod, bilo da je to globalno blagostanje ili masovna nezaposlenost usled automatizacije. Kapitalizam nosi brojne rizike. Ali to je sistem koji služi ljudima. Od toga kakve izbore ćemo napraviti i koliko dobro ćemo ih razumeti zavisi i kako će nas kapitalizam služiti. Ovo je knjiga erudicije i originalnih uvida…

Milanović je odlično pripremljen za važan i težak zadatak kog se prihvatio… Knjiga je akademski pisana i ispunjena podacima, ali njen pripovedački stil vezuje pažnju čitaoca… Milanović izlaže istoriju uspona autoritarnog kapitalizma, kako u zemljama koje su nekada bile ovaploćenje liberalnog kapitalizma, kao što su Sjedinjene Američke Države, tako i u zemljama poput Kine, koje su delimično kapitalističke, ali ne daju nagoveštaja da bi mogle postati i liberalne… Kao virtuoz svoje discipline, Milanović je nenadmašan u kompiliranju i tumačenju podataka. - Robert Katner (New York Review of Books)

Briljantan nastavak kapitalne knjige Globalna nejednakost. Na osnovu rezultata sopstvenih istraživanja i uobičajeno širokih istorijskih uvida, Branko Milanović otvara neka od ključnih pitanja o našoj budućnosti. - Gordon Braun, bivši premijer Velike Britanije

Vodeći ekspert za probleme ekonomske nejednakosti upozorava nas da to što je kapitalizam uspešno potisnuo sve rivalske ekonomske sisteme ne znači da je budućnost liberalnih demokratija osigurana. Amoralna potera za profitom u liberalnim kapitalističkim društvima urušava etičke norme na kojima otvorenost i demokratija počivaju, tvrdi on; isti trend sada preti da nas približi autoritarnijim oblicima organizacije kapitalističkog društva, poput onog u Kini. - (The Economist)

Malo je ekonomista koji se mogu porediti sa Milanovićem i njegovom izuzetnom erudicijom ili njegovom veštinom u povezivanju naizgled raznorodnih podataka sa složenim filozofskim idejama na osnovu kojih razvija koherentnu i za naše doba veoma relevantnu tezu. Po širini i zahvatu ovo je jedna od najambicioznijih knjiga iz oblasti ekonomije u ovoj godini, svakako jedna od najfascinantnijih. - Pro Market

Loše zamišljen i ekonomski pogrešan, evro je uzrok većine problema u evrozoni. Umesto da podstakne jedinstvo i prosperitet, Evropi je doneo sasvim suprotne posledice. Džozef Stiglic, jedan od najuticajnijih svetskih ekonomista danas, analizira učinke zajedničke evropske valute i daje smernice za izlazak iz neodržive situacije u kojoj se našla Evropska unija.
Ekonomska stagnacija, neodgovarajući propisi, pogrešna strategija Evropske centralne banke i drugih institucija, kao i kriminalna politika Trojke prema državama koje su najteže stradale u krizi, neke su od tema koje Stiglic obrađuje u najnovijoj knjizi.

Knjiga Martina Elinga [Martin Aehling] Investicioni fondovi jedna je od prvih knjiga na našem govornom području iz ove oblasti, a prvi je prevod jednog stranog izdanja. Autor ove knjige na primeru Nemačke, s osvrtom na Evropsku uniju, čija je država članica, veoma detaljno i postupno objašnjava pojam, nastanak, razvoj, vrste i prestanak rada investicionih fondova kao nedepozitnih finansijskih institucija ili institucionalnih investitora na tržištu hartija od vrednosti Nemačke; ulogu i značaj države i kastodi banke u osnivanju i funkcionisanju investicionih fondova; pojam i vrste hartija od vrednosti kojima investicioni fondovi trguju; kurseve i prinose različitih hartija od vrednosti, njihov poreski tretman i način njihove isplate investitorima; različite aktivne i pasivne strategije upravljanja portfolijem investicionog fonda; prednosti i rizike od ulaganja u investicione fondove za investitore i faktore koji treba da utiču na njihov izbor investiranja u određenu vrstu fonda; vrste troškova i cene usluga investicionih fondova, njihove provizije i premije koje terete investitore. Ovu knjigu je Martin Eling namenio potencijalnim investitorima u hartije od vrednosti, kako onima koji će investirati preko investicionih fondova, tako i onima koji će to činiti bez njih, to jest direktno.

Prof. dr Ljiljana Lučić