EKONOMIJA

„Kako ste videli distribuciju dohotka u svoje vreme? Kako ste očekivali da će se ona u budućnosti menjati i zašto?” To su pitanja koja Branko Milanović postavlja šestorici najuticajnijih ekonomista u istoriji ove discipline: to su Fransoa Kene, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Karl Marks, Vilfredo Pareto i Sajmon Kuznjec. Postavljajući njihove opuse u kontekst vremena, Milanović prikazuje evoluciju misli o nejednakosti i pokazuje koliko su se pogledi na nejednakost razlikovali u različitim epohama i društvima. Zapravo, tvrdi Milanović, o „nejednakosti“ se i ne može govoriti kao o opštem pojmu: svaka od njenih analiza neraskidivo je povezana sa svojim vremenom i prostorom.

Vizije nejednakosti vode nas od Kenea i fiziokrata, koji društvenu klasu vide kao zakonom regulisanu kategoriju, do klasičnih radova Smita, Rikarda i Marksa iz devetnaestog veka, u kojima se klasa prikazuje kao čisto ekonomska kategorija, određena sredstvima za proizvodnju. Autor pokazuje kako je Pareto preoblikovao shvatanje klase, prikazujući je kao proizvod sukobljavanja elite i svih ostalih, te kako je Kuznjec uzroke nejednakosti pronašao u urbano-ruralnoj podeli. Takođe objašnjava zašto je istraživanje nejednakosti bilo gurnuto u zapećak u doba Hladnog rata, da bi potom ponovo dospelo u centar pažnje današnje ekonomije.

Pedantnom rekonstrukcijom pogleda na distribuciju dohotka svakog od razmatranih autora, na osnovu njihovih često obimnih opusa, Milanović gradi neprocenjivo vrednu genealogiju priče o nejednakosti. Njegovi intelektualni portreti prožeti su ne samo dubokim razumevanjem ekonomske teorije, već i psiholoških nijansi, i nude impresivan pregled stavova svakog od predstavljenih mislilaca, oblikovanih znanjima i metodologijama koje su im u datom istorijskom kontekstu bile dostupne.

Odakle potiču nejednakosti i zašto opstaju?

Kako su različita ljudska društva, od ropstva do hiperkapitalizma, opravdavala svoje ekonomske i političke režime? Kako bi dali odgovor na ova pitanja, Kler Ale i Benžamen Adam donose pristupačnu verziju bestselera Tome Piketija, Kapital i ideologija, u vidu porodične sage. Zemljoposednik Pjer, rentijer Žil, novinarka Margerit, profesorka Kristin…

Od Revolucije do današnjice, osam generacija prodefilovalo je kroz epohe da bi nam dočaralo razvoj bogatstva i društvenih modela. Poslednja je Lea, naša mlada savremenica, koja otkriva mračnu tajnu porodičnog bogatstva. Na taj način se mala porodična priča uliva u veliki istorijski tok. Ovaj izuzetno jasan istorijski pregled, začinjen humorom, ima za cilj da doprinese razumevanju dela Tome Piketija, čije analize i predlozi potresaju ekonomsku misao već dvadeset godina.

Sva ljudska društva imaju potrebu da opravdaju uspostavljenu nejedna kost. Ona moraju da pronađu izgovore za postojanje te nejednakosti, u su protnom, preti opasnost od urušavanja čitavog političkog i društvenog siste ma. Kada se bliže pozabavimo ideologijama iz prošlosti, uočavamo da su one u tom pogledu bliske današnjim ideologijama. Upravo tim ukazivanjem na mnoštvo mogućih putanja i račvanja, možemo preispitati temelje postojećih institucija i razmotriti uslove njihovog preobražaja. Poređenjem podataka koji su neviđenog obima i podrobnosti, ova knjiga iz ekonomske, socijalne, intelektualne i političke perspektive prati prošlost i promišlja budućnost neegalitarnih režima, obuhvatajući pritom razna društvena uređenja: od drevnih trostaleških i robovlasničkih do modernih postkolonijalnih i hiperkapitalističkih preko onih vlasničkih, kolonijalnih, komunističkih i socijaldemokratskih. Za razliku od izuzetno neegalitarnog diskursa nametnutog nakon 1980 -ih i 1990-ih, ova knjiga pokazuje da su razvoj privrede i ljudski napredak omogućeni upravo zahvaljujući borbi za jednakost i obrazovanje, a ne zahvaljujući glorifikaciji imovine. Oslanjajući se na pouke iz globalne istorije, moguće je napustiti fatalizam koji danas podriva identitetske raskole i osmisliti participativni socijalizam za XXI vek. Taj participativni socijalizam bi podrazumevao novi horizont jednakosti sa univerzalnim ciljevima, novu ideologiju jednakosti, društveno vlasništvo, obrazovanje i deljenje znanja i moći. Knjiga Kapital i ideologija je nastavak knjige Tome Piketija Kapital u XXI veku (2013), koja je prevedena na 40 jezika i prodata u više od dva i po miliona primeraka.

Ekonomska pitanja su previše važna da bi bila prepuštena nekolicini stručnjaka i lidera. Ključna faza u preobražavanju odnosa moći podrazumeva da građani steknu saznanja iz ove oblasti.
Toma Piketi

Izlažući razvoj događaja koji sežu daleko u prošlost, a tiču se nejednakosti među društvenim klasama u različitim društvima, Toma Piketi na nov način sagledava istoriju jednakosti. Oslanja se na snažno ubeđenje koje je stekao kroz svoja istraživanja: pohod na jednakost je odavno prisutna borba koja teži da se nastavi i u XXI veku, pod uslovom da se svi malo potrudimo.

Nagrađivana autorka i vodeća međunarodna ekonomistkinja Marijana Macukato iznosi oštru i preko potrebnu kritiku savremenog kapitalizma u kojoj tvrdi da u rešavanju ogromne krize sa kojom smo se suočili moramo biti inovativni – moramo koristiti kooperativno razmišljanje orijentisano na misiju pri čemu, takođe, treba uključiti mišljenje zainteresovanih strana javno-privatnog partnerstva koje znači ne samo zajedničko preuzimanje rizika nego i zajedničku podelu dobitaka.

Ekonomija sa misijom gleda na velike izazove sa kojima se suočavamo na radikalno nov način. Globalno zagrevanje, zagađenje životne sredine, demencija, gojaznost, oružano nasilje, mobilnost – ove ekološke, zdravstvene i socijalne dileme su ogromne, složene i nemaju jednostavno rešenje.

Marijana Macukato tvrdi da moramo da razmišljamo šire i izvršimo mobilizaciju naših resursa na način koji je podjednako hrabar i inspirativan, kao što je sletanje na Mesec – ovog puta do „najopakijih“ društvenih problema našeg vremena...

Odgovore možemo početi da pronalazimo ako fundamentalno rekonstruišemo kapitalizam tako da je inkluzivan, održiv i podstaknut inovacijama koje se bave konkretnim problemima od digitalnog jaza, preko zdravstvenih pandemija, do naših zagađenih gradova. Ovo znači promenu vladinih instrumenata i kulture, stvaranje novih pokazatelja korporativnog upravljanja i garanciju da su korporacije, društvo i vlada udruženi oko zajedničkog cilja.

Pandemija kovida-19 razotkrila je velike propuste i strašne brutalnosti današnjeg kapitalističkog sistema. Da li će to biti samo kriza ili i prilika za promenu, zavisi od toga šta će sami ljudi uraditi. Kako politika oblikuje naš svet, naše živote, naše percepcije? Kolikim delom našeg „zdravog razuma“ upravljaju potrebe i interesi vladajućih klasa? Kako da se usprotivimo kapitalističkim strukturama koje sada prete da unište celokupan život na ovoj planeti? „Posledice kapitalizma“ analiziraju duboke, često nesagledane povezanosti između neoliberalnog „zdravog razuma“ i struktura moći. Pokazujući te veze, sagledavamo način na koji vladajuća hegemonija drži društvene pokrete podeljene i marginalizovane i, što je najvažnije, uviđamo kako se možemo boriti protiv tih podela.

Danas smo svi kapitalisti. Prvi put u istoriji čitavom planetom dominira samo jedan ekonomski sistem. U svojoj novoj knjizi Kapitalizam, sam vodeći ekonomista Branko Milanović objašnjava uzroke ove istorijske promene u periodu posle feudalizma, i potom komunizma. Ispitujući različite oblike kapitalizma, on postavlja pitanje: Kakvi su izgledi za izgradnju jednog pravičnijeg sveta ako je kapitalizam jedini sistem koji nam stoji na raspolaganju? Njegovi zaključci su otrežnjujući, ali ne fatalistički. Kapitalizam mnogo šta čini pogrešno, ali donosi nam i mnogo dobrih stvari – i izgleda da neće uskoro nestati. Naš zadatak je da ga učinimo boljim.

Milanović tvrdi da je kapitalizam trijumfovao zato što daje rezultate. Osigurava nam prosperitet i zadovoljava čovekovu potrebu za autonomijom. Ali za to smo platili cenu u oblasti morala, jer nas je primorao da materijalni uspeh prihvatimo kao najviši životni cilj. Uz to, ne pruža nam nikakve garancije za stabilnost. Liberalni kapitalizam kakav poznajemo na zapadu opterećen je problemima nejednakosti i kapitalističke neodmerenosti. Taj model je sada prinuđen da se takmiči sa političkim kapitalizmom kakav postoji u Kini, za koji mnogi tvrde da je efikasniji, ali je u isto vreme podložniji korupciji i, kada dođe do usporavanja rasta, socijalnim nemirima. Za ekonomske probleme globalnog juga Milanović nudi kreativno i donekle kontraverzno rešenje u obliku masovne migracije. Gledajući u budućnost, Milanović odbacuje proroke koji tvrde da postoji samo jedan neizbežan ishod, bilo da je to globalno blagostanje ili masovna nezaposlenost usled automatizacije. Kapitalizam nosi brojne rizike. Ali to je sistem koji služi ljudima. Od toga kakve izbore ćemo napraviti i koliko dobro ćemo ih razumeti zavisi i kako će nas kapitalizam služiti. Ovo je knjiga erudicije i originalnih uvida…

Milanović je odlično pripremljen za važan i težak zadatak kog se prihvatio… Knjiga je akademski pisana i ispunjena podacima, ali njen pripovedački stil vezuje pažnju čitaoca… Milanović izlaže istoriju uspona autoritarnog kapitalizma, kako u zemljama koje su nekada bile ovaploćenje liberalnog kapitalizma, kao što su Sjedinjene Američke Države, tako i u zemljama poput Kine, koje su delimično kapitalističke, ali ne daju nagoveštaja da bi mogle postati i liberalne… Kao virtuoz svoje discipline, Milanović je nenadmašan u kompiliranju i tumačenju podataka. - Robert Katner (New York Review of Books)

Briljantan nastavak kapitalne knjige Globalna nejednakost. Na osnovu rezultata sopstvenih istraživanja i uobičajeno širokih istorijskih uvida, Branko Milanović otvara neka od ključnih pitanja o našoj budućnosti. - Gordon Braun, bivši premijer Velike Britanije

Vodeći ekspert za probleme ekonomske nejednakosti upozorava nas da to što je kapitalizam uspešno potisnuo sve rivalske ekonomske sisteme ne znači da je budućnost liberalnih demokratija osigurana. Amoralna potera za profitom u liberalnim kapitalističkim društvima urušava etičke norme na kojima otvorenost i demokratija počivaju, tvrdi on; isti trend sada preti da nas približi autoritarnijim oblicima organizacije kapitalističkog društva, poput onog u Kini. - (The Economist)

Malo je ekonomista koji se mogu porediti sa Milanovićem i njegovom izuzetnom erudicijom ili njegovom veštinom u povezivanju naizgled raznorodnih podataka sa složenim filozofskim idejama na osnovu kojih razvija koherentnu i za naše doba veoma relevantnu tezu. Po širini i zahvatu ovo je jedna od najambicioznijih knjiga iz oblasti ekonomije u ovoj godini, svakako jedna od najfascinantnijih. - Pro Market

Loše zamišljen i ekonomski pogrešan, evro je uzrok većine problema u evrozoni. Umesto da podstakne jedinstvo i prosperitet, Evropi je doneo sasvim suprotne posledice. Džozef Stiglic, jedan od najuticajnijih svetskih ekonomista danas, analizira učinke zajedničke evropske valute i daje smernice za izlazak iz neodržive situacije u kojoj se našla Evropska unija.
Ekonomska stagnacija, neodgovarajući propisi, pogrešna strategija Evropske centralne banke i drugih institucija, kao i kriminalna politika Trojke prema državama koje su najteže stradale u krizi, neke su od tema koje Stiglic obrađuje u najnovijoj knjizi.

Knjiga Martina Elinga [Martin Aehling] Investicioni fondovi jedna je od prvih knjiga na našem govornom području iz ove oblasti, a prvi je prevod jednog stranog izdanja. Autor ove knjige na primeru Nemačke, s osvrtom na Evropsku uniju, čija je država članica, veoma detaljno i postupno objašnjava pojam, nastanak, razvoj, vrste i prestanak rada investicionih fondova kao nedepozitnih finansijskih institucija ili institucionalnih investitora na tržištu hartija od vrednosti Nemačke; ulogu i značaj države i kastodi banke u osnivanju i funkcionisanju investicionih fondova; pojam i vrste hartija od vrednosti kojima investicioni fondovi trguju; kurseve i prinose različitih hartija od vrednosti, njihov poreski tretman i način njihove isplate investitorima; različite aktivne i pasivne strategije upravljanja portfolijem investicionog fonda; prednosti i rizike od ulaganja u investicione fondove za investitore i faktore koji treba da utiču na njihov izbor investiranja u određenu vrstu fonda; vrste troškova i cene usluga investicionih fondova, njihove provizije i premije koje terete investitore. Ovu knjigu je Martin Eling namenio potencijalnim investitorima u hartije od vrednosti, kako onima koji će investirati preko investicionih fondova, tako i onima koji će to činiti bez njih, to jest direktno.

Prof. dr Ljiljana Lučić