Koliko god da su antologije subjektivne, one najviše pružaju „pesnički materijal“ jednog vremena. Ovde se ne radi o „generacijskom pravcu“, jer pesnički glasovi su raznorodni i razuđeni, različiti su poetički, estetički, tematski i drugi pogledi. Zajednička karakteristika je jedino darovitost.
I tek danas, posle četiri decenije, možemo videti koliko se ona ispravno vrednovala od strane kritičara, a koliko je bilo propusta i ogrešenja.
I koliko se, na prvi pogled, može pomisliti da ona ima svoje zapaženo mesto u srpskoj književnosti, s obzirom na aktuelnu izdavačku produkciju. Više je to „prećutana generacija“, jer ona nema kritičku recepciju kao što su to imali i imali pesnici ranijih perioda.
U „Zrelim jutrima“ Vlasta Maldenović razmatra stihove Danice Vukićević, Nebojše Vasovića, Vase Pavkovića, Dragana Lakićevića, Ivana Nešrigorca, Nine Živančević, Dragana Jovanovića Danilova, Živka Nikolića i drugih pesnika ove generacije.
