OSEĆAM SE LOŠE ZBOG SVOG VRATA

Miodrag Lekić, po svom ukupnom intelektualnom zalaganju predstavlja
osobenu ličnost u Crnoj Gori, šarmom, obrazovanjem, načinom mišljenja
i ponašanja, ali i smislom za produbljene analize različitih fenomena, od
političkih do kulturnih i duhovnih.
Posebno je u ovoj knjizi dragocjeno svjedočanstvo o Borislavu Pekiću u
kojem Lekić minuciozno oslikava portret velikog pisca, dat i kroz prizmu
lične komunikacije i neposrednih susreta.
Sve u svemu Miodrag Lekić, koji je zapažen na našoj kulturnoj i političkoj
sceni, daje nam na uvid obilje zanimljivih dešavanja, situacija i događaja,
odmjereno, promišljeno, na njemu svojstven gospodstveni način.
— Prof. dr Sonja Tomović-Šundić
Privilegija je čitati tekstove Miodrag Lekića, i to višestruka. Autor ovih tekstova
je intelektualac renesansnog obrazovanja, elitini diplomata, tvorac
jedne ozbiljne „Istorije Italije“, pisac sjajnih tekstova koje, jednostavno rečeno,
ne bi mogao napisati niko drugi. Ovi tekstovi donose njegovo znanje,
razgranato i široko, koliko se god on trudio da sve to saopšti nepretenciozno,
ali i jednu starinsku otmenost koja svemu daje dodatnu dimenziju,
narativnu i intelektualnu.
— Balša Brković, književnik
Autor u analizama uspeva da sačuva svu neophodnu širinu, dubinu i nadu
za moguću i neophodnu alternativu. Sadržaj, jezik i stil Miodraga Lekića,
u ovoj, kao i u njegovim drugim knjigama i tekstovima, odlikuje danas isto
tako retka simbioza i sinteza erudicije i elegancije. U svakom slučaju, još
jedan razlog, da ovu knjigu svakako pročitate.
— Prof. dr Milan Popović

Pisana znanjem i stilom profesora međunarodnih odnosa i diplomatije,
knjiga Saše Kneževića nastaje u periodu velikog sloma međunarodnog
sistema. Dakle, u vremenu kada je stari svjetski poredak zamijenjen
„novim svjetskim neredom“, koji kao tranzicioni dominantno
karakteriše haotičnost i neizvjesnost. Između ostalog, zato ovi vrlo
analitički ogledi profesora Saše Kneževića predstavljaju korisno i zanimljivo
štivo, kako za stručne krugove, tako i za sve one koji žele da
razumiju savremene međunarodne odnose i aktuelne događaje u svijetu.
Miodrag Lekić
Knjiga „Pravo sile: trendovi međunarodnih odnosa“ profesora Saše
Kneževića predstavlja slojevitu naučnu studiju međunarodnih odnosa
koja, polazeći od klasičnih teorijskih okvira, analizira savremene geopolitičke
procese kroz prizmu odnosa moći i legitimnosti. Knjiga je
podjednako namijenjena stručnjacima iz oblasti međunarodnih odnosa,
kao i široj publici koja će pronaći i brojne reference na književnost,
istoriju i film koje dodatno produbljuju njenu interpretativnu dimenziju.
Snažno akademski utemeljeno, ovo djelo nosi i jak autorski pečat, nudeći
originalne uvide i kritički odmak od dominantnih narativa o globalnom
poretku.
Boris Vukićević

Pogled na devetu umetnost iz ugla društvene teorije od strane internacionalnog strip autora koji je radio na nekim od najvećih filmskih i gejming franšiza iz sveta savremene popularne kuluture poput Ratova Zvezda, Robokapa, Gorštaka, Senke, Fantoma, Gospodara Pakla Klajva Barkera i drugih.

„Čest je kulturni fenomen da se naši najbolji filmski autori okreću pisanju. Kad im je režim onemogućio da snimaju, oni su se okrenuli jednostavnijem i jeftinijem načinu pričanja priča. Od toga je teško stradala kinematografija, kojom vladaju ulizice i nesposobnjakovići, ali književnost bilježi veliki dobitak. Knjiga koju držite primjer je takve jedne sreće u nesreći. Markovića i Grlića nagovorili smo da se dopisuju u času kad im je njihov redateljski posao bio sve nedostupniji. Oni su nam pokazali kako istinski talent, bez obzira na to je li riječ o pokretnim slikama ili riječima, uvijek nađe način da se izrazi. S nenadmašnom pripovjedačkom vještinom i strašću njih dvojica bilježe političke prevrate, društvene lomove, zanosne večeri, mamurna jutra, sramotna barbarstva, trijumfe ljudskosti, blistave uspjehe i neoprostive promašaje. Osobito je zadivljujuće i za primjer mlađima, kako su kroz duga desetljeća naših političkih užasa, između gomila onih što su se bijedno pokoravali diktaturama, Marković i Grlić ostali gospoda, neustrašivo uspravni i svoji.“ – Ante Tomić

„Njih dvojica su nacionalna klasa reditelja i dokaz da je za sreću potrebno troje – Goran, Rajko i portal Velike priče gde se dopisuju iz nedelje u nedelju. Ćaskaju o raljama života a ova knjiga je sabirni centar tih tekstova. Njih dvojica su majstori, majstori. Neka ostane među nama – to dopisivanje je zarazno kao variola vera.“ – Dragoljub Draža Petrović

Knjiga „Kako prepoznati fašistu“ Umberta Eka predstavlja vodič za prepoznavanje savremenih oblika totalitarizma i očuvanje društvene slobode. Jedan od najvećih intelektualaca 20. veka u ovoj zbirci eseja dokazuje da fašizam nije nestao sa istorijskom scenom, već da se manifestuje kroz društvene strahove, manjak kritičkog mišljenja i netoleranciju.

Ključne teme u knjizi „Kako prepoznati fašistu“:
- Večni fašizam (Ur-fašizam): Analiza skrivenih simptoma totalitarizma pre nego što postane očigledan.
- Proizvodnja neprijatelja: Kako se kroz politički narativ i jezik stvara atmosfera netrpeljivosti.
- Savremena cenzura: Ekova refleksija o modernim oblicima kontrole medija i informacija.
- Moć tolerancije: Praktični načini za prevazilaženje totalitarnih društvenih obrazaca.

Eko koristi lične uspomene na detinjstvo u Musolinijevoj Italiji kako bi ogolio mehanizme manipulacije masama. Knjiga po prvi put na našem jeziku donosi eseje koji povlače paralelu između istorijskih režima i modernog doba.

Ovo delo jasno poručuje da sloboda nije trajno stanje, već vrednost koja zahteva neprestanu odbranu. Zato ova zbirka nije samo istorijski osvrt, već neophodan alat za kritičko razumevanje aktuelnih globalnih i lokalnih društveno-političkih procesa.

Eseji Valtera Benjamina otvaraju pukotine u ustaljenim predstavama o istoriji, umetnosti i kulturi, pokazujući da se istina najčešće skriva u detalju, fragmentu, gestu koji promiče površnom pogledu. Nemački mislilac stvara jedinstvenu mešavinu filozofskog uvida, poetske intuicije i kritičke oštrine, pretvarajući svaku temu u potragu za novim načinom čitanja stvarnosti. Ova knjiga donosi priliku da se uđe u laboratoriju njegovog mišljenja: prostor u kojem se tradicija preispituje, savremenost analizira, a budućnost naslućuje između redova.

U prvom delu ove zbirke eseja Benjamin se kreće od pitanja o jeziku, preko veze čovekovog karaktera sa njegovom sudbinom, i mesijanskog pogleda na istoriju, do meditativnih fragmenata. Sledeća celina bavi se kritikom umetnosti, njenog stvaranja i položaja stvaraoca u trenutku sve bržeg tehnološkog napretka. Treća i najšira celina nudi specifičnu analizu književnih dela poput Bodlerove i Helderlinove poezije, likova kod Dostojevskog i Prusta, ali i širi pogled na stvaralaštvo Franca Kafke i pojavu nadrealizma u književnosti. Poslednji deo ove knjige čine tri eseja o Bertoltu Brehtu, njegovoj poeziji, drami i stavovima o umetnosti.

Razvojni proces opisan u ovom eseju bio je proces evolucije od primitivnih početaka – proces čije uzastopne faze karakteriše sve detaljnije i profinjenije razumevanje prirode. Ali ništa što je rečeno ili će biti rečeno ne čini ga procesom evolucije ka nečemu. Neizbežno je da će ta praznina uznemiriti mnoge čitaoce. Svi smo navikli da vidimo nauku kao jedini poduhvat koji se konstantno približava nekom cilju koji je priroda unapred postavila. Ali mora li takav cilj da postoji?

Kako nauka zaista napreduje? Da li se velika naučna otkrića nadovezuju jedno na drugo ili pokreću dramatične preokrete koji dovode u pitanje sva prethodna znanja? U delu Struktura naučnih revolucija, Tomas Kun dovodi u pitanje tradicionalno shvatanje naučnog razvoja i nudi novo viđenje. Kroz analizu istorije nauke, Kun otkriva iznenađujuću istinu o tome da napredak u nauci podrazumeva velike transformacije koje potpuno menjaju način na koji se sagledava stvarnost. Na taj način ova knjiga pokazuje da naučne revolucije nisu samo pitanje novih otkrića, već predstavljaju promene u načinu na koji naučnici vide i tumače svet oko sebe.

Zbirka eseja Stane Šehalić Voda svuda a ni kap za piće naslovljena je po stihu Water, water, every where, not any drop to drink iz poeme „Balada o starom mornaru“ Samjuela Tejlora Kolridža iz 18. veka. Metaforički opisuje situaciju u kojoj je resurs naizgled dostupan u izobilju, ali je neupotrebljiv za osnovne potrebe. Tekstovi su nastajali u okviru rubrike Biblioterapija u časopisu Knjižar, a ova knjiga je praktično nastavak Biblije na kesici za supu.

…Stana je daroviti sledbenik Žana Žaka Rusoa, te otuda njeni eseji, bolje reći lirsko-misaoni osvrti, nalikuju na Sanjarenja usamljenog šetača. Svoja sanjarenja Ruso je pripovedao na taj isti, sugestivni, pitki način, kao da toči bistru, svežu, planinsku vodu, kojom se rado umivamo, nakon ustajale, mutne vode iz čvrsto i neprobojno okovanog bureta, utegnutog čeličnim obručima stručnih branši…

Njena sentimentalna filosofska putovanja, refleksivne ekskurzije po destinacijama mračnih tema u domenu beznadežnog habitusa vaskolike šizofrenije savremenog doba i jedan prepoznatljivo ženski udarac, elegantnim kretom floreta, pravo u srce Zeit Geista … i… zrno nade uvek se na samom kraju probere, mudro i strpljivo, baš kako ih probira Vasilisa Prekrasnaja u ruskoj bajci…
Aleksandar Stamenković, književnik

Želite li da razumete život „spolja i iznutra“ u ovom našem vrlom novom svetu? Eseji Stane Šehalić, sabrani pod provokativnim naslovom “Voda svuda, a ni kapi za piće”, nude upravo to — duboko poniranje u splet ljudskih zabluda koje autorka secira britko i beskompromisno. Uz izuzetnu intelektualnu širinu i ličnu hrabrost, ona traga za suštinom bitisanja na temeljima filozofije od antike do danas ne ustručavajući se da sve to ilustruje ličnim stavom i doživljenim iskustvom.

Baveći se sudbinskim temama — smrću, verom i krizom ljudskosti — Stana Šehalić mapira civilizacijske vrednosti nasuprot pošastima novog doba. Pisana jasnim, ali duboko poetičnim stilom, ova proza je istovremeno sugestivna dijagnoza društva i lekoviti trijumf duha nad besmislom.
Zorica Stablović Bulajić, glavna i odgovorna urednica HeraEdu

Vladimir Kršljanin (1960.) spada u filozofe istorije i geopolitike, koji imaju ugled i značaj ne samo u srpskim, već i u ruskim i drugim okvirima. Putin mu je dodelio rusko državljanstvo „za osobite zasluge“, a Lavrov odlikovanje „Za doprinos međunarodnoj saradnji“. Za knjigu „Novi svet“, koja je prevedena na ruski i čiji je ovo drugi nastavak, dobio je nagradu „Zlatni vitez“.

Kršljanin je mislilac tranzicije Starog u Novi svet, koji pokušava da zahvati materijalnu i duhovnu suštinu ovog prelaza i promene: od zločina i destrukcije ka čovekoljublju i stvaralaštvu. Na svetskom konsenzusu u osudi fašizma, stvaranju UN i važećeg međunarodnog prava, temelji se današnja svetska većina i Novi svet. Onog trenutka kada bude prisiljen na mir, Zapad će izgubiti poslednje mehanizme globalnog delovanja, i prestaće da bude pretnja. U toj borbi, posebno mesto i ulogu imaju Srbija i Rusija i njihovo bratstvo.

Savremena filozofija kroz recepciju Kanta i Hegela. Superheroji kognitivno nesvesnog. Precizna kalibracija kosmosa za život. Konusna teorija vremena. Logičke greške i medijska manipulativnost. Urbano i ruralno na Balkanu. Muzička matematika. Sećanja na fascinantne ljude i događaje. Veliki Om. I mnogo drugih ideja i tema koje se susreću u hodnicima palate sećanja.

SVAŠTA za ponekog i NEŠTO za svakoga.

Dnevnik detoksikacije 1930. sa Koktoovim crtežima.

Crteži i beleške datiraju iz vremena provedenog na klinici Sen-Klu 1928. i 1929. godine. Upućeni su pušačima, pacijentima, neznanim prijateljima koji su na okupu zahvaljujući knjigama i koji su jedini izgovor i opravdanje pisanja.

Okovan u realnom svetu, čovek čezne za izmišljenim, nevidljivim i nepojmljivim: čovek traži Veštačke rajeve. Na tom putu se kreće između padanja i uzdizanja, ushićenja i gorčine, svetlog i tamnog, užasa i blaženstva… Idući napred, vraća se unazad, tražeći Nešto nadnesen je nad ponorima donjim i ponorima gornjim. I težnja za uživanjima je oblik metafizičke potrage neraskidivo povezane sa čovekovim bićem i imaginacijom. Tema knjiga iz Biblioteke Cveće Zla njegovi su pratioci na ovom dvosmislenom i neizvesnom putu. Naslov Bodlerove knjige iskorišćen kao naslov Biblioteke to potvrđuje.