„Između korica ove knjige samo su neki od mojih tekstova, govora ili intervjua, od jeseni 1989. pa do proleća 2016. godine. To je period duži od četvrtine veka, trećina dobrog ljudskog života.
Ova knjiga štampa se 2016, a kao da je 1990. Sve što čitamo u većini novina, sve što slušamo na televizijama, na pres konferencijama, na mitinzima, čitali smo i slušali i gledali pre dvadeset šest godina. Današnji mladi ljudi u Srbiji to ne pamte, niti pamte nesreću koja je usledila i njene ondašnje korifeje. Nikada žigosani za svoja zla, nikada kažnjeni, nikada razvlašćeni, oni se danas uzdaju u zaborav zla, pa mladićima i devojkama u Srbiji utiskuju u mozgove svoje toteme užasa.“
Vuk Drašković
